Велики план спасења

„Велики nлан сnасења је mема која mреба да заокуnља нашу сmрогу nажњу и да се nошmује као један од највећих небеских дарова човечанству.”

Из живота Џозефа Смита

У септембру 1831. године, пророк Џозеф Смит и његова породица преселили су се 48 км југоисточно од Киртланда у Хајрам, у Охају, где су живели отприлике годину дана у кући Џона и Алис (познате и као Елса) Џонсон. У тој кући пророк је обавио велики део свог рада на преводу Библије од стране Џозефа Смита.

Овај важан задатак који је пророк назвао „огранак мог позива,”¹ значајно доприноси нашем разумевању плана спасења. Тај задатак пророк је започео у јуну 1830. године, када му је Господ заповедио да започне надахнуту ревизију Библије у верзији краља Џејмса. Пророк је одавно знао да Библија није увек јасна по питању неких важних ствари. Приметио је да му је Морони цитирао неке библијске записе „са мало одступања од начина [на који гласе] у нашим Библијама” (Џозеф Смит-Историја 1:36). Док је преводио 1. Нефи 13:23–29, сазнао је да су многи „делови који су јасни и најдрагоценији” уклоњени из Библије укључујући „многе завете Господње” (1. Нефи 13:26).

Пророк је касније рекао: „Верујем у Библију како је она гласила онда када је изашла из пера првобитних писаца. Неуки преводиоци, немарни преписивачи, или препредени и подмитљиви свештеници починили су многе грешке … Пазите на [Посл. Јеврејима 6:1] противуречности –‘Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство.’ Ако човек напусти начела Христовог учења, како се може спасити тим начелима? То је противуречност. Не верујем у то. Даћу вам га онако како треба да буде –‘Зато да не остављамо начела науке Христове и да се дамо на савршенство.’²

Како је био вођен Духом, Џозеф је провео три године прегледајући Библију, правећи на хиљаде исправки у тексту и враћајући изгубљене податке. Ти враћени подаци чудесно су расветлели многа учења која нису била јасно представљена у Библији каква данас постоји. Те надахнуте ревизије библијског текста познате су као Џозеф Смит – Превод Библије. Стотине стихова из превода Џозефа Смита сада је укључено у Библију у верзији краља Џејмса у издању светаца последњих дана.

Пророков превод Библије био је важан део његовог духовног образовања и развоја обнове јеванђеоске истине. Док је исправљао Стари и Нови завет, често је примао откривења која су разјашњавала или проширивала библијске пасусе. На тај начин пророк је примио многа учења од Господа, укључујући она која се сада налазе у Учењу и заветима 74, 76, 77, 86, и 91, и у деловима многих других одсека Учења и завета.

Када је пророк тек започео свој превод Библије у јуну 1830. године, Господ му је открио опширан одломак из Мојсијевих записа. Тај одломак постао је 1. поглавље Књиге Мојсијеве у Драгоценом бисеру. Он бележи визију у којој је Мојсије видео Бога и разговарао са њим – визију тако изузетну да ју је Џозеф Смит назвао „драгоценим одломком” и „залихом снаге.”³ У тој визији, Бог је подучио Мојсија суштинској сврси великог плана спасења:

„И проговори Господ Бог Мојсију, говорећи: … Јер гле, то је дело моје и слава моја – остваривати бесмртност и живот вечни за човека” (Moјсије 1:37, 39).

Учења, обреди и обећања који чине план спасења, откривени су земљи у овим последњим данима преко пророка Џозефа Смита. Као особа која јасно разуме важност овог плана, пророк је рекао: „Велики план спасења је тема која треба да заокупља нашу строгу пажњу и да се поштује као један од највећих небеских дарова човечанству.”⁴

Учења Џозефа Смита

У предсмртничком свету Исус Христ је био изабран да буде Спаситеш, а ми смо изабрали да прихватимо план спасења.

„На почетку организовања неба сви смо били присутни и видели смо изабраног и постављеног Спаситеља и план спасења готов, и ми смо га потврдили.”⁵

„Господ је свештеник заувек, по реду Мелхиседековом, и Син Божји помазан пре постања света [видети Псалми 110:4].”⁶

„Спасење Исуса Христа урађено је за све људе да би тријумфовали над ђавалом … Сви ће трпети док не буду послушни самом Исусу.

„Дошло је до сукоба на небу – Исус је рекао да ће бити неких душа које неће бити спашене; а ђаво је рекао да ће их он све спасити и изложио је своје планове пред великим саветом, који је свој глас дао Исусу Христу. Зато се ђаво подигао на буну против Бога и био је збачен доле, са свима онима који су му се прикључили.”⁷

Ми смо вечна бића; можемо напредовати према узвишењу када смо постушни Божјим законима.

Пророк Џозеф Смит примио је следеће откривење од Господа у мају 1833. гдине, касније забележено у Учењу и заветима 93:29: „И човек беше у почетку код Бога. Разум, или светло истине, не беше створен или учињен, нити то заиста може бити.” У априлу 1844. год., пророк је подучавао: „Има још једна ствар на којој ћу се задржати, која је осмишљена за узвишење човека … Она је повезана са предметом васкрсења мртвих – душом – људским умом – бесмртним духом. Одакле долази? Сви учени људи и доктори теологије кажу да га је Бог створио на почетку; али није тако: Сама идеја умањује човека по мом мишљењу. Не верујем у то учење; знам боље. Послушајте сви крајеви земаљски, јер ми је Бог тако рекао. И ако ми не верујете, то истину неће учинити без утицаја …

Боравим у бесмртности духа човечјег. Да ли је логично рећи да је разум духова бесмртан, а ипак има почетак? Разум духова нема почетка, нити ће имати крај. То је добра логика. Оно што има почетак, може да има и крај. Никада није постојало време без духова …

… Узимам свој прстен са прста и упоређујем га са људским умом – бесмртним делом, зато што нема почетка. Претпоставимо да га пресечете на два дела; тада има почетак и крај; али спојите их заједно и он наставља један вечни круг. Тако је и са људским духом. Тако жив био Господ, ако постоји почетак, постојаће и крај. Све будале и учени и мудри људи од почетка стварања, који кажу да људски дух има почетак, потврђују да мора имати и крај; и ако је то учење истинито, онда ће и учење анихилације бити истинито. Али ако сам ја у праву, одважно могу прогласити, са кровова кућа, да Бог уопште никада није имао моћ да створи духа човечјег. Бог није могао створити самог себе.

Разум је вечан и почива на начелу самопостојања. Он је дух од вечности до вечности и није створен. Сви умови и духови које је Бог икад послао на свет склони су развоју.

Прва људска начела су самопостојећа са Богом. Сам Бог, откривши да је усред духова и славе, јер је разумнији, видео је да је прикладно да успостави законе помоћу којих би остали имали повластицу да напредују као Он. Однос који имамо са Богом ставља нас у ситуацију да напредујемо у знању. Он има моћ да установи законе како би подучио оне ниже интелигенције, да могу бити узвишени са Њим, тако да могу имати једну славу за другом и сво оно знање, моћ, славу и разум који су потребни да их сачувају у свету духова.”⁸

„Сматрамо да је Бог створио човека са умом способним да учи и менталном способношћу која се може увећати у сразмери са пажњом и марљивошћу којa се поклања светлу које са неба комуницира са разумом; и што је човек ближи савршенству, његови погледи су јаснији, а његова задовољства већа, док не превлада зла у свом животу и изгуби сваку жељу за грехом; и као древни људи, долази до тачке вере где је обавијен моћу и славом свог Створитеља и затечен да борави са Њим. Али сматрамо да је то положај до кога никада ниједан човек није стигао у тренутку.”⁹

Дошпи смо на земшу да бисмо добипи тело, стекли знање и победили кроз веру.

Сви људи знају да морају умрети. И важно је да разумемо разлоге и узроке наше изложености животним преокретима и смрти и Божјим намерама и циљевима у вези са нашим доласком на земљу, нашим патњама овде и нашем одласку одавде. Који је циљ нашег доласка у постојање, затим умирања и одласка, да више не будемо овде? Једина разумна претпоставка је да ће Бог открити нешто у вези са тим, и то је тема коју морамо проучавати више од било које друге. Морамо је проучавати даноноћно, јер свет је неупућен у свој прави положај и однос [са Богом].”¹⁰

„Божја намера пре постања света била је да добијемо своја пребивалишта [тела], да бисмо верношћу победили и на тај начин се изборили за васкрсење из мртвих, стичући тако славу, част, моћ и власт.”¹¹

„На ову земљу дошли смо да бисмо имали тело и да бисмо га представили чистим пред Богом у небеском царству. Велико начело среће изражено је поседовањем тела. Ђаво нема тело и то је његова казна. Задовољан је када може добити људско пребивалиште и када га је Спаситељ изгонио тражио је да иде у крдо свиња, показујући да више воли да има и свињско тело него никакво. Сва бића која имају тела имају моћ над онима који га немају.”¹²

„Спасење је ради човека, да би био спашен од свих својих непријатеља; јер док човек не може да победи смрт, није спашен…

Духови вечног света су као духови овог света. Када буду дошли на овај свет и примили пребивалишта, затим умру и поново устану и приме прослављена тела, имаће надмоћ над духовима који нису примили тела, односно нису задржали своје првобитно стање, као ђаво. Казна за ђавола је била да неће имати пребивалиште попут човека.”¹³

„Начело знања је начело спасења. Ово начело могу разумети верни и марљиви; и свако ко не стекне знање довољно за спасење, биће проклет. Начело спасења нам се даје кроз знање о Исусу Христу.

Спасење ни мање ни више значи победити све своје непријатеље и положити их под ноге. И када имамо моћ да све непријатеље у овом свету бацимо под ноге и знање да победимо све зле духове света који ће доћи, онда смо спашени, као што је то случај са Исусом који је владао док није положио све непријатеље под ноге, а последњи непријатељ била је смрт [видети 1. Посл. Коринћанима 15:25–26].

Могуће је да у вези са том темом има начела о којима је мало људи размишљало. Нико не може имати то спасење осим преко пребивалишта.

Сада, у овом свету, људи су по природи себични, амбициозни и теже да надмаше друге; ипак, неки су спремни да изграђују друге као и себе саме. Дакле, у другом свету постоје различити духови. Неки теже да се истичу. И то је био случај са Луцифером када је пао. Тежио је стварима које су биле незаконите. Стога је био послат доле и тужно је што је многе повукао за собом; а с величина његове казне огледа се у томе што неће имати пребивалиште. То је његова казна.”¹⁴

Бог нам је дао спободу избора и моћ да изаберемо добро уместо зпа.

„Да би људи стекли спасење, морају, пре напуштања овог света, бити подложни извесним правилима и начелима која су непроменљивом одлуком одређена пре постанка света … Организација духовних и небеских светова и духовних и небеских бића, била је у складу са најсавршенијим редом и хармонијом. Њихова ограничења и обавезе били су неопозиво одређени и они су их добровољно прихватилии док су били на небу, и били су прихваћени од наших прародитеља на земљи. Отуда проистиче важност прихватања и обавезивања према начелима вечне истине од стране свих људи на земљи који очекују вечни живот.”¹⁵

„Сви људи имају право на своју слободу избора, јер је Бог тако одредио. Он је установио људску моралну слободу избора и дао им моћ да бирају добро или зло; да настоје да чине добро идући путем светости у овом животу, која доноси духовни мир и радост у Светом Духу овде и пунину радости и среће Њему здесна у будућем животу; или да иду у правцу зла, настављајући у греху и побуни против Бога, на тај начин навлачећи осуду на своје душе у овом свету и вечни губитак у свету који ће доћи.”¹⁶

„Сотона нас не може намамити својим завођењима осим ако у свом срцу попустимо и предамо се. Наша природа је таква да се можемо одупрети ђаволу; да нисмо тако створени не бисмо били слободни да бирамо.¹⁷

Ђаво нема моћ над нама, осим ако му ми то дозволимо; у тренутку када се побунимо против нечега што долази од Бога, ђаво преузима моћ.”¹⁸

16. маја 1841. гдине, пророк се обратио свецима: „Председник Џозеф Смит … је приметио да обично кривимо Сотону за зла која чинимо, али ако је он узрок све наше безбожности, људи не могу бити проклети. Ђаво не може присилити људе да чине зло; све је добровољно. Они који се противе Божјем Духу биће подложни напасти, а онда би се веза са небом повукла од оних који одбијају да буду учесници тако велике славе. Бог се неће служити никаквим принудним средствима, а ђаво то не може; и такве идеје које су многи прихватали [о томе] су бесмислене.”¹⁹

Елиза Р. Сноу је забележилa: „Џозеф Смит је рекао да не мари колико брзо напредујемо путем врлине. Одуприте се злу и нема опасности; Бог, људи и анђели неће проклети оне који се одупиру свему што је зло, а ђаволи то не могу; такође, ђаво може само покушавати да свргне Јехову са престола, као и да уништи невину душу која одолева свему што је зло.”²⁰

Предлози за проучавање и поучавање

Док будете проучавали ово поглавље или се припремали за поучавање, размотрите следеће идеје: За додатну помоћ видети странице VII–XII.

Које су неке одређене истине о плану спасења и сврси живота које знамо због откривења датих Џозефу Смиту? Како су вам те истине помогле?
Џозеф Смит је подучавао да је план спасења „тема коју треба да проучавамо више него било коју другу” (стр. 217) и „тема која треба да заокупља нашу стриктну пажњу” (стр. 214). Како можемо проучавати план спасења? Док се бавимо својим свакодневним активностима, шта можемо учинити како би план спасења заокупио нашу строгу пажњу? Који су неки начини на које можемо друге поучавати плану спасења?
Прегледајте учења Џозефа Смита о већу на небу и о нашој вечној природи (стр. 215–217). Како вам сазнање о тим учењима може бити благослов у вашем животу на земљи?
Пророк Џозеф је сведочио: „Сви умови и духови које је Бог икад послао на свет склони су развоју” (стр. 216). Шта мислите шта то значи? Како та истина може утицати на начин са којим се суочавате са изазовима? На начин како се осећате у вези са својом вредношћу и способностима? Начин на који се односите према другим људима?
Прочитајте пасус који почиње при крају стр. 216. Размислите о благословима које примамо „пажњом и марљивошћу … којa се поклања светлу које са неба комуницира са разумом.”
Прегледајте учења Џозефа Смита о значају поседовања физичког тела (стр. 217–219). Како то сазнање може утицати на начин на који бринемо о својим телима?
Прочитајте последњи пасус на стр. 219 и први пасус на стр. 220. Размислите о томе шта вам та учења значе док користите своју слободу избора. Које су неке одређене ствари које можемо учинити да бисмо се одупрли Сотонином утицају?

Повезани стихови из Светих писама: 2. Нефи 2:25; 9:6–12; Алма 34:31–33; УИЗ 76:25–32; 101:78; Аврам 3:22–25