Мисионарска служба: Свети позив, славно дело

„После свега што је речено, највећа и најважнија дужност је проповедање јеванђеља.”

Из живота Џозефа Смита

Током неколико последњих година које су свеци провели у Киртланду, отпали су многи чланови па чак и неке црквене вође. Изгледало је да је Црква у кризи. „У овим околностима,” написао је пророк, „Бог ми је открио да се за спасење Његове Цркве мора урадити нешто ново.”¹ То „нешто ново” било је откривење да се у Енглеску пошаљу мисионари да проповедају јеванђеље.

Хебер К. Кимбал, члан Већа Дванаесторице, се сећа: „Отприлике почетком јуна 1837. године, дошао ми је пророк Џозеф док сам седео у … храму у Киртланду, и шапатом ми рекао: ‘Брате Хебер, Господњи Дух ми је шапнуо: „Нека мој слуга Хебер иде у Енглеску да проповеда моје јеванђеље и том народу отвори врата спасења” ’ ”² Старешина Кимбал је био савладан размишљањем о таквом подухвату: „Осећао сам се као најмалодушнији међу Божјим слугама. Питао сам Џозефа шта треба да кажем када стигнем тамо. Рекао ми је да одем Господу и Он ће ме водити и говорити кроз мене истим духом који је водио њега.”³

Пророк је позиве упутио и Орсону Хајду, Виларду Ричардсу и Џозефу Филдингу у Киртланду, и Исаку Раселу, Џону Снајдеру и Џону Гудсону у Торонту, у Канади. Ова браћа тре бало је да се прикључе старешини Кимбалу на његовој мисији у Енглеској. Окупивши се у Њујорк Ситију, запловили су бродом Garrick према Великој Британији, 1. јула 1837. године. Ова прва мисија изван Северне Америке довела је око 2000 обраћеника у Цркву током прве године боравка мисионара у Енглеској. Старешина Кимбал радосно је написао пророку: „Слава Богу, Џозефе, Господ је са нама међу народима!”⁴

Другу апостолску мисију у Британији, која је обухватала већину чланова Дванаесторице под вођством Бригама Јанга, пророк је усмеравао из Навуа. Кренувши на пут у јесен 1839. године, Дванаесторица су стигла у Енглеску 1840. године. Тамо су започели рад који ће у Цркву довести преко 6000 обраћеника, испунивши Господње обећање да ће учинити „нешто ново” за спасење своје Цркве.

Из Навуа, Џозеф Смит је наставио да шаље мисионаре широм света. Старешина Орсон Хајд се зауставио у Енглеској 1841. године, а касније је наставио своју мисију у Јерусалиму. Са собом је носио писмо препоруке од Џозефа Смита у коме признаје „носиоца ових папира, за верног и достојног послужитеља Исуса Христа, нашег заступника и представника у страним земљама, да … разговара са свештеницима, владарима и старешинама јеврејским.”⁵ 24. октобра 1841. године, старешина Хајд се спустио на колена на јерусалимској Маслинској гори и замолио Небеског Оца да посвети земљу „за сабирање остатка расејаног Јудиног племена, у складу са пророчанствима светих пророка.”⁶ Старешина Хајд се затим упутио у Немачку где је положио темељ за раст Цркве.

11. маја 1843. године, пророк је позвао старешине Адисона Прата, Ноу Роџерса, Бенџамина Ф. Гранда и Нолтон Ф. Хенкса на мисију на острва Јужног Пацифика. Била је то прва мисија Цркве негде на том огромном пространству. Старешина Хенкс је умро на мору, али је старешина Прат отпутовао на аустралијска острва, где је подучавао јеванђеље на острву Тубуаи. Старешине Роџерс и Груард наставили су пут према Тахитију, где је на стотине људи било крштено као резултат њихових напора.

Под вођством Џозефа Смита, свеци су напредовали у испуњавању Господње заповести да пођу по целом свету, а у које место не буду могли отићи да пошаљу сведочанство да од њих крене у цео свет, сваком створењу (видетиУИЗ 84:62).

Учења Џозефа Смита

Мисионарска служба је свето депо; вера, врлина, марљивост и љубав омогућавају нам да обављамо то депо.

„После свега што је речено, највећа и најважнија дужност је проповедање јеванђеља.”⁷

У децембру 1840. године, Џозеф Смит је члановима Већа Цванаесторице и другим вођама свештенства који су служили мисију у Великој Британији, написао: „Будите уверени, љубљена браћо, да сам заинтересовани посматрач ствари које се збивају на лицу целе земље; и усред општих покрета који се шире, ниједан није важнији од славног дела у које сте ви сада укључени; стога сам помало неспокојан због вас, да се можете својом вером, марљивошћу и милосрђем препоручити једни другима, Цркви Христовој и вашем Оцу који је на небу; чијом благодаћу сте позвани на тако свет позив; и да будете у стању да извршите велике и одговорне дужности које су вам поверене. И могу вас уверити да сам због обавештења која сам примио веома задовољан што нисте немарни у својој служби; него су ваша марљивост и верност такве да су сигурно обезбедиле осмехе оног Бога чије сте слуге, а и добру вољу светаца широм света.

Ширење јеванђеља Енглеском свакако је задовољавајуће; видети ширења јеванђеља изазива више од обичних осећања у грудима оних који су радили и подносили тешкоће да би га остварили и који су били његови непоколебљиви поборници и неуморни заштитници током његових почетака, мада са свих страна окружени најнеповољнијим околностима и претњама да ће бити уништено – попут величанствене барке (лађе) која неоштећена пролази кроз олују, шири своја једра на поветарцу, и племенито просеца свој пут кроз покоран талас, свеснија него икада снаге своје дрвене грађе, и искуства и способности свог капетана, кормилара и посаде …

„Љубав је једна од главних карактеристика Божанства и они који теже да буду синови Божји треба да је показују. Човек који је испуњен Божјом љубављу није задовољан због благослова само за своју породицу, него сеже за целим светом, жељан да благослови целу људску расу. Тако ви осећате, и то вас је подстакло да се одрекнете задовољства дома да бисте могли бити благослов другима који су кандидати за бесмртност али којима је истина страна; и ја се молим да ако будете тако чинили најизабранији небески благослови могу почивати на вама.”⁸

Ми подучавамо једноставне јеванђеоске истине са понизношћу и кроткошћу и избегавамо сукобе са другима због њихових уверења.

„О ви, старешине Израелове, послушајте мој глас; и када будете послати у свет да проповедате, говорите оно што сте послати да говорите; проповедајте и вичите: ‘Покајте се, јер је царство небеско близу; покајте се и поверујте у јеванђеље.’ Објавите основна начела, и оканите се тајни, да не бисте били оповргнути … Проповедајте о ономе што вам је Господ рекао – покајању и крштењу за опрост греха.”⁹

„Говорио сам им и објаснио о бескорисности проповедања свету о великим судовима, него да уместо тога проповедају једноставно јеванђеље.”¹⁰

„Старешине [треба да] иду … у потпуној кроткости, у трезвености, и проповедају о Исусу Христу и Његовом распећу; не да би се сукобљавали са другима због своје вере или религиозног уређења, него да би ишли постојаним смером. То сам им предао путем заповести; и сви који се не буду придржавали тога, навући ће прогон на своје главе, док ће они који то буду чинили увек бити испуњени Светим Духом; то сам објавио као пророчанство.”¹¹

„Ако су се старешинама отворила врата за проповедање основних начела јеванђеља, нека не ћуте. Не говорите против верских заједница, нити против њихових начела. Него проповедајте о Христу и Његовом распећу, волите Бога и волите људе; … да бисмо на тај начин, ако је могуће, могли умањити предрасуде народа. Будите кротки и понизни у срцу, и Господ Бог наших очева биће са вама заувек.”¹²

„Пазите на тај Кључ, и будите мудри ради Христа и ради сопствене душе. Нисте послати да будете подучавани већ да подучавате. Нека свака реч буде зачињена благодаћу. Будите обазриви; будите трезвени. Ово је дан опомене а не мноштва речи. Поступајте часно пред Богом и људима … Будите поштени, срдачни и искрени у свима својим поступцима са светом. [Видети УИЗ 43:15; 63:58.]”¹³

Пре него што је Џорџ А. Смит отишао на мисију 1835. године, посетио је пророка Џозефа Смита, који је био његов брат од стрица. Џорџ А. Смит је забележио: „Посетио сам рођака Џозефа. Дао ми је Мормонову књигу, руковао се са мном, и рекао: ‘Нека твоје проповеди и молитве буду кратке, и проповедај побожног срца.’ ”¹⁴

Ми подучавамо јеванђеље како нас Дух усмерава.

„Сви треба да проповедају јеванђеље моћу и подстицањем Светог Духа; и ниједан човек не може проповедати јеванђеље без Светог Духа.”¹⁵

„Као што је Павле рекао да је свима морао да буде све, како би на тај начин могао да спасе некога [видети 1. Посл. Коринћанима 9:22], исто тако морају чинити и старешине последњих дана; и будући да су послати да проповедају јеванђеље и упозоравају свет на судове који ће доћи, сигурни смо да ће, када буду подучавали са Духом, у складу са откривењима Исуса Христа, проповедати истину и напредовати без јадиковања. Према томе, немамо нову заповест него подсећамо старешине и чланове да живе по свакој речи која излази из уста Божјих [видети Јев. по Матеју 4:4], да им не би била ускраћена слава која се чува за верне.”¹⁶

Пророк је говорио на конференцији одржаној у октобру 1839. године: „Председник [Џозеф Смит] је наставио да старешинама даје упутства у вези са проповедањем јеванђеља, и истакао им је важност примања Духа, како би могли проповедати са Светим Духом послатим са неба; да буду пажљиви када буду говорили о оним питањима која нису јасно означена у речи Божјој, а која воде нагађањима и раздору.”¹⁷

14. маја 1840. године, Џозеф Смит је писао из Навуа старешинама Орсону Хајду и Џону Е. Пејџу, који су били на путу за мисију у Светој земљи: „Не будите обесхрабрени због величанствености овог дела; само будите понизни и верни, и онда можете рећи: ‘Шта си ти, горо велика, пред Зоровавељом који ћете оборити.’ [Видети Књ. пророка Захарије 4:7.] Онај који је расејао Израел, обећао је да ће га сабрати; стога уколико будете оруђе у овом великом делу, Он ће вас обдарити моћу, мудрошћу, снагом и разумом, и свим потребним способностима; док се ваши умови буду све више ширили, док не будете могли да омеђите земљу и небеса, стремите ка вечности и посматрајте моћна дела великог Јехове са свим њиховим разноврсностима и славом.”¹⁸

Ми тражимо прилике да подучавамо јеванђеље и износимо сведочанство о његовој истинитости.

У јесен 1832. године, Џозеф Смит је путовао са бискупом Њуелом К. Витнијем из Киртланда, у Охају, на исток Сједињених Држава. 13. октобра. године, пророк је писао Еми Смит из Њујорк Ситија: „Када размишљам о овом великом граду попут Ниневије где не разликују своју десну руку од леве, да, више од двеста хиљада душа, утроба ми је пуна самилости према њима, и одлучан сам да подигнем свој глас у овом граду и препустим случај Богу који све држи у својој руци и неће допустити ни да нам длака с главе падне на земљу …

Разговарао сам са неколицином, што ми је пружило задовољство, и са једним дивним младим господином из Џерсија, чија појава је била веома достојанствена. Дошао је и сео поред мене и започео разговор о колери, и ја сам сазнао да је био болестан од ње и да је замало умро. Рекао је да га је Господ поштедео због неке мудре сврхе. Искористио сам то и започео са њим дуг разговор. Моје поучавање очигледно је примио са много задовољства и постао ми је веома привржен. Разговарали смо до касно у ноћ и решили да разговор одложимо за следећи дан. Али пошто је имао да обави неки посао, задржао се све док брод није био спреман за полазак и морао је да оде. Дошао је и опростио се са мном, и ми смо се невољно растали.”¹⁹

Супруга Њуела К. Витнија, Елизабет Ен, сећа се путовања свог мужа са Џозефом Смитом 1832. године, на исток Сједињених Држава: „Мој муж је путовао са пророком Џозефом многим источним градовима, износећи сведочанства и сакупљајући средства за изградњу храма у Киртланду, и такође за куповину земљишта у Мисурију … Рекао је мом мужу: ‘Ако нас одбију имаће наше сведочанство јер ћемо га записати и оставити на њиховим праговима и прозорским даскама.’ ”²⁰

1834. године, Џозеф Смит је проповедао у школи у Понтијаку, у Мичигену. Едвард Стивенсон је био присутан и сећа се тог искуства: „Било је то на оним школским земљиштима где су двојица мормонских старешина 1833. године излагала обновљено јеванђеље; а 1834. године про- рок Џозеф Смит је проповедао са таквом моћу каквом се никада раније није сведочило у овом деветнаестом веку … Веома добро се сећам многих речи дечака пророка док их је изговарао са једноставношћу, али са моћу која је била неодољива за све присутне …

„Са подигнутом руком је рекао: ‘Сведок сам да Бог постоји, јер сам га видео на дневном светлу, док сам се молио у тихом шумарку, у пролеће 1820. године.’ Затим је сведочио да је Бог, Вечни Отац, показујући на другу особу, сличну Њему самом, рекао: ‘Ово је Син мој Љубљени, послушај Га.’ Ах, како су те речи узбудиле цело моје тело, и испуниле ме неизрецивом радошћу што гледам оног који је, попут древног апостола Павла, могао одважно да сведочи да је био у присуству Исуса Христа! …

… Одржан је низ састанака на којима је пророк био присутан, и такође врло интересантно, у друштву тројице сведока за Мормонову књигу. Током његове посете овом огранку, пророк је посведочио да је био поучен да Цркву организује по узору на Цркву коју је организовао Исус, са Дванаесторицом апостола, Седамдесеторицом, старешинама, даровима и благословима, са пратећим знацима, како је забележено у шеснаестом поглављу Јеванђеља по Маркy. … ‘Као Божји слуга,’ рекао је Џозеф, ‘обећавам вам, да уколико се покајете и крстите за опрост својих греха, примићете Светог Духа.’ ”²¹

Док су га одводили из Фар Веста, у Мисурију, у новембру 1838. године, у заточеништво у Ричмонду, у Мисурију, пророк је поново подучавао јеванђеље: „Посетиле су нас неке даме и господа. Једна од жена је устала и веома смело се распитивала код војске који од затвореника је Господ коме се ‘мормони’ клањају. Један од стражара је показао на мене са значајним осмехом и рекао: ‘То је он.’ Жена се онда окренула према мени да ме пита да ли изјављујем да сам Господ и Спаситељ. Одговорио сам да сам само човек и послужитељ спасења, кога је Исус Христ послао да проповеда јеванђеље.

Тај одговор је толико изненадио жену да је почела да се распитује за наше учење, и ја сам одржао проповед, и њој и њеним пратиљама, а на чуђење војника који су слушали са немом пажњом док сам износио учење о вери у Исуса Христа, и покајању, крштењу за опрост греха, са обећањем Светог Духа, како је забележено у другом поглављу Дела апостолских [видети Дела апостолска 2:38–39].

Жена је била задовољна и хвалила је Бога пред војницима, и отишла је молећи да нас Бог заштити и избави.”²²

Ден Џонс се сећа да се вече пре мученичке смрти пророка, у затвору у Кертиџу, догодило следеће: „Џозеф је стражарима изнео моћно сведочанство о божанској веродостојности Мормонове књиге, обнови јеванђеља, послуживању анђела, и да је Божје царство поново успостављено на земљи, због чега је затим био затворен у ту тамницу, а не зато што је прекршио неки Божји или људски закон.”²³

Предлози за проучавање и поучавање

Док будете проучавали ово поглавље или се припремали за поучавање, размотрите следеће идеје: За додатну помоћ видети странице VII-XII.

Прегледајте стр. 337-338, обраћајући пажњу на мисионарске напоре који су били организовани под вођством пророка Џозефа Смита. Да ли сте на неки начин били подстакнути радом ових првих мисионара? Ако јесте, на који начин?
Прочитајте пасус који почиње при крају стр. 339, и размислите о томе зашто љубав утиче на нас на начин који пророк описује. Које су неко друге особине које су нам потребне да бисмо постали успешни мисионари? (За неке примере, видети стр. 339-340.)
Прегледајте речи пророка Џозефа Смита у вези са тиме шта мисионари треба да подучавају и како треба да подучавају (стр. 341-342). Зашто треба да проповедамо „основна начела” јеванђеља? Које последице могу изазвати препирке са другима на тему религије? Шта мислите, шта значи „нека свака реч буде зачињена благодаћу” када проповедамо јеванђеље?
Прегледајте цео други пасус на стр. 342. На које начине је Свети Дух водио ваше напоре у дељењу јеванђеља? Зашто не можемо проповедати јеванђеље без Светог Духа?
Прегледајте искуства Џозефа Смита испричана на стр. 341-345. Шта из тих искустава можемо научити о дељењу јеванђеља?
На које начине можемо делотворно тражити прилике за дељење јеванђеља са другима? На које начине се можемо припремити за такве прилике? Како своје породице можемо укључити у мисионарски рад?

Пoвезани стихови из Светих писама: Јев. по Матеју 28:19–20; 2. Нефи 2:8; Алма 26:26–37; УИЗ 4:1–7; 31:3–5