Чувајте се горких плодова отпада

„У свим својим искушењима, невољама, болести, у свим својим страдањима, и то на смрт, чувајте се да не изневерите Бога, … чувајте се да не отпаднете.”

Из живота Џозефа Смита

Током седмица пре и после завршетка киртландског храма у пролеће 1836. године, свеци су пролазили кроз период склада и уживали су у обилном изливању духовних дарова. Али пророк је упозорио свеце да ако не наставе да живе праведно, њихова радост и јединство неће потрајати. Данијел Тајлер је о том времену рекао: „Сви су имали осећај небеске среће. Уствари, неколико седмица нисмо били искушавани од стране ђавола; и питали смо се да ли је хиљадугодишњица већ започела. На састанку свештенства пророк нам се обратио. Између осталог је рекао: ‘Браћо, неко време Сотона није имао моћ да вас искушава. Неки су мислили да више неће бити искушења. Али противљење ће доћи; и уколико се не приближите Господу бићете надвладани и отпашћете.’ ”¹

Како је година одмицала, дух отпадништва растао је међу неким свецима у Киртланду. Неки чланови су постали охоли, похлепни и непослушни заповестима. Неки су оптуживали црквене вође за економске проблеме проузроковане неуспехом киртландске финансијске институције коју су основали чланови Цркве. Овај неуспех догодио се 1837. године, у истој години у којој је паника у банкарству захватила Сједињене Државе, компликујући економске проблеме светаца. Чак око двеста или триста чланова је отпало од Цркве у Киртланду, удружујући се покаткад са онима који су били против Цркве, до узнемиравања и чак физичких насртаја на свеце. Неки отпадници су отворено тврдили да је пророк отпао и покушавали су да на његово место поставе друге људе. Сестра Елиза Р. Сноу се сећа: „Многи који су били понизни и верни у извршавању сваке дужности – спремни да се одазову сваком позиву у свештенству – постали су надмени у духу и уздигли су се у охолости својих срца. Када су свеци пригрлили световну љубав и расположење, Господњи Дух се повукао из њихових срца.”²

Пророк је у мају 1837. године јадиковао због ситуације у Цркви: „Чинило се као да су све моћи земље и пакла на посебан начин удружиле свој утицај како би једним ударцем поразиле Цркву … Непријатељи споља, и отпадници међу нама, ујединили су се у својим заверама, … и многи су се отуђили од мене као да сам искључиви узрок свих оних зала против којих сам се најенергичније борио.”³

„Упркос тим изазовима, велика већина вођа и чланова Цркве остала је верна. Бригам Јанг, члан Већа Дванаесторице апостола током тог периода несигурности сећа се једног састанка на коме су чланови Цркве разговарали о томе како да уклоне пророка Џозефа. Устао сам и на јасан и убедљив начин им рекао да је Џозеф пророк и да ја то знам, и да могу да га грде и клевећу колико им је воља, али не могу уништити службу пророка Божјег; једино могу уништити сопствени ауторитет, пресећи нит која их везује за пророка и Бога и потонути у пакао. Многи су били веома разјарени мојим одлучним ставом против њихових поступака …

Овај састанак је био распуштен а да отпадници нису били у стању да се уједине у било каковој одлучној мери у пружању отпора. Био је то опасан тренутак када се чинило да су се земља и пакао удружили да би поразили пророка и Божју Цркву. Многи од најснажнијих људи у цркви су поклекли. Током те опсаде таме, био сам близу Џозефа и свом својом мудрошћу и моћу које ми је Бог подарио, уложио сам своју крајњу енергију да бих подржао Божјег слугу и ујединио црквена већа.”⁴

Учења Џозефа Смита

Губшење поверења у црквене вође, њихово критиковање и занемаривање дужности датих од Бога воде у отпадништво.

„Даћу ти један од Кључева који отвара тајне царства. То је вечно начело које је постојало са Богом кроз сву вечност: Онај човек који се подигне да би осуђивао друге, проналазећи грешке у Цркви, говорећи да су застранили, док је он сам праведан, поуздано знајте да је тај човек на главном путу ка отпадништву; и ако се не покаје, отпашће, тако жив био Бог.”⁵

Хебер К. Кимбал је, док је служио као саветник председника Бригама Јанга, рекао: Даћу вам кључ који је брат Џозеф Смит раније дао у Навуу. Рекао је да први корак ка отпадништву започиње губљењем поверења у вође ове Цркве и царство, и кад год приметите тај дух можете знати да ће његовог власника одвести на пут отпадништва.”⁶

Вилфорд Вудруф је, док је служио као члан Већа Цванаесторице, рекао: „Брат Џозеф нас је често овако саветовао: ‘Оног тренутка када дозволите себи да напустите неку дужност на коју вас Бог позива, да бисте задовољили сопствене жеље, тог тренутка када дозволите себи да постанете немарни, полажете темељ за отпадништво. Будите пажљиви; схватите да сте позвани на рад, и када Бог тражи од вас да радите, послушајте’ Рекао је још нешто: ‘У свим својим искушењима, невољама и болести, у свим својим страдањима, и то на смрт, чувајте се да не изневерите Бога, чувајте се да не изневерите свештенство, чувајте се да не отпаднете.’ ”⁷

Вилфорд Вудруф је такође рекао: „Сећам се када је брат Џозеф Смит посетио мене, брата [Џона] Тејлора, брата Бригама Јанга и неколико других мисионара, када смо намеравали да кренемо на мисију у Енглеску. Многи од нас су били болесни и уцвељени. У исто време осећали смо да треба да идемо. Пророк нас је благословио, као и наше супруге и породице … Поучио нас је неким веома важним начелима, од којих ћу неке овде навести. Брат Тејлор, ја, Џорџ А. Смит, Џон. Е. Пејџ и други били смо позвани да заузмемо место оних [aпостола] који су отпали. Брат Џозеф нам је изложио разлоге оних људи који се одвраћају од Божјих заповести. Надао се да ћемо стећи мудрост из оног што смо видели и чули и да ћемо моћи да распознајемо духове других људи а да не будемо принуђени да учимо путем неугодног искуства.

Затим је напоменуо да сваки човек, сваки старешина у овој Цркви и царству, који се не осврће или, другим речима, одбија послушност неком познатом закону, или заповести, или дужности – кад год то чини занемарује дужност на коју га је Бог позвао у вези са присуствовањем састанцима, одласком на мисију, или послушношћу савету – полаже темељ за отпадништво, и то је био разлог због ког су ови људи отпали. Злоупотребили су свештенство запечаћено на својим главама. Пропустили су да увеличају свој позив апостола, старешина. Искористили су то свештенство да би ојачали себе и извршили неки други задатак ван изградње Божјег царства.”⁸

1840. године, једна мала организована група чланова Цркве наставила је да живи у Киртланду, мада се већина светаца окупила у Навуу, у Илиноису. У одговору на вест да један члан Цркве из Киртланда покушава да уништи поверење светаца у Прво председништво и друге црквене власти, пророк је једном црквеном вођи у Киртланду написао: „Да би се пословима царства управљало у праведности, најважније је да у срцима све браће владају савршен склад, добра осећања, разумевање и поверење, и да истинско милосрђе и љубав према другима одликују све њихове поступке. Ако постоје било каква осећања безобзирности, недостатак поверења, затим охолост, ароганција и пакост, ускоро ће бити очигледни; збрка неминовно мора превладати и црквене власти биће сматране безвреднима …

Ако ме свеци у Киртланду сматрају недостојним њихових молитви када се окупљају заједно, и пропуштају да ме подрже пред престолом небеске благодати, то ми је чврст и убедљив доказ да немају Духа Божјег. Ако су откривења која смо примили истинита, ко треба да води народ? Ако су кључеви царства предати у моје руке, ко ће открити његове тајне?

Докле год моја браћа стоје уз мене и храбре ме, могу се борити са предрасудама света, и поругу [сурово опхођење] и злостављање подносити са радошћу. Али када су моја браћа равнодушна, када постају бојажљива и настоје да успоре мој напредак и подухвате, тада сам тужан, али нисам мање одлучан да извршавам своју дужност, уверен да ће ме мој небески Отац, иако ме моји земаљски пријатељи могу разочарати и чак се окренути против мене, ипак довести до победе.

Међутим, надам се да чак и у Киртланду има оних који не окривљују човека за реч [видети Књ. пророка Исаије 29:21], него су склони да стану у одбрану праведности и истине, и воде рачуна о свакој дужности која им је поверена; и који ће имати мудрост да их усмерава против сваке активности или утицаја срачунатих да изазову збрку и раздор у табору Израеловом, и да разликују дух истине од духа заблуде.

Моја душа би била задовољна да види процват светаца у Киртланду, али мислим да то време још није дошло; и уверавам вас да никада неће ни доћи док се не успостави другачији поредак ствари и не покаже другачији дух. Када се врати поверење, када нестане охолости и сваки се частољубив ум одене понизношћу као хаљином, себичност устукне пред добротом и милосрђем, и наступи јединствена одлучност да се живи по свакој речи која излази из уста Господњих, онда, а не пре тога, могу владати мир, ред и љубав.

Кривица је частољубивих људи што је Киртланд напуштен. Колико често је ваш понизни слуга био предмет зависти у својој служби од стране таквих особа, које су настојале да се подигну у моћи на његов рачун, и видевши да је то немогуће прибегавали прљавим сплеткама, злоупотреби и другим средствима како би довели до његовог уништења. Такве особе се увек прве у побуни против Председништва, и њихове грешке и мане разглашавају према четири ветра небеска.”⁹

Они који отпадају губе Духа Божјег, крше своје завете и често прогањају чланове Цркве.

„Мада можда на први поглед изгледа необично, ипак је истинито колико и необично да упркос свој својој одлучности да живе побожно, отпадници после порицања вере у Христа, уколико се хитро не покају, пре или касније падају у замку опаког и лишавају се Духа Божјег, да би објавили своју безбожност у очима мноштва. Најтеже прогоне верници су претрпели од одпадника. Јуда је био укорен и одмах је предао свог Господа у руке Његових непријатеља, јер је Сотона ушао у њега.

Особама које су послушне јеванђељу са пуном намером срца, дарује се већи разум, којег отпадник губи ако се огреши о њега и лишава се Духа Господњег, и заиста је близу проклетства и његов крај ће бити да гори. Када им се одузме та светлост која је некад била у њима, постају тамни као што су били пре просветљења, и тада не чуди ако се сва њихова моћ ангажује против истине и они, попут Јуде, траже уништење оних који су били њихови највећи доброчинитељи.

Којег ближег пријатеља од Спаситеља је Јуда имао на земљи, или на небу? А његов главни циљ је био да Га уништи. Ко се, међу свим свецима ових последњих дана, може сматрати добрим попут нашег Господа? Ко је тако савршен? Ко је тако чист? Ко је свет као што је Он био? Могу ли се наћи такви? Он никада није преступио или прекршио заповест или небески закон – из Његових уста није изашла превара, нити је било лукавства у Његовом срцу. А ипак је један који је јео са Њим, који је често пио из исте чаше, био први који је подигао своју пету против Њега. Где је тај који је као Христ? Нема га на земљи. Зашто би се онда Његови следбеници жалили када их они, које су некад називали браћом и сматрали најближима у вечном завету, прогоне?

Са ког извора потиче начело које су увек показивали отпадници од истините Цркве да са удвострученом марљивошћу прогањају и са двоструком упорношћу траже да униште оне за које су некад изјављивали да их воле, са којима су некад општили и са којима су се некад заветовали да ће се свим моћима борити у праведности да би добили покој Божји? Можда ће наша браћа рећи исто оно што је узроковало да Сотона тражи да уништи царство Божје, јер је сам био зао, а Божје царство је свето.”¹⁰

„Увек је било, у свим раздобљима Цркве, оних који су се противили начелима врлине, који су волели добитак овог данашњег света, кога следе начела неправедности, и који су били непријатељи истине … Они који су се дружили са нама и давали највеће изјаве пријатељства, често су били наши највећи непријатељи, и наши најодлучнији противници; када би постали неомиљени, када би њихов интерес или достојанство били угрожени, или када би били откривени у безакоњу, увек су били први који би подигли руку прогона, да би оклеветали [лажно оптужили] и осрамотили своју браћу, и тражили пропаст и уништење својих пријатеља.”¹¹

„‘Мормони’ отпадници јуре светом и шире разне прљаве и клеветничке гласине против нас, мислећи да ће тако стећи пријатељство света, јер знају да ми нисмо од света, и да нас свет мрзи; зато они [свет] користе ове људе [отпаднике]; и покушавају да преко њих наносе све могуће увреде, а после тога их мрзе више него нас, јер их сматрају главним издајницима и улизицама [ласкавцима].”¹²

Вилфорд Вудруф је рекао: „Присуствовао сам једном састанку у [у Киртланду] храму [19. фебруара 1837. год]. Председник Џозеф Смит био је одсутан због црквених послова, али ни упола толико дуго колико је Мојсије био на гори, далеко од Израела [видети 2. Књ. Мојсијева 32:1–8]; ипак су многи људи у Киртланду, иако нису направили теле да би му се клањали као што су то учинили Израелци, одвратили своја срца од Господа и Његовог слуге Џозефа, и упустили се у финансијске ризике и отворили пут лажним духовима, док им се умови нису помрачили; и многи су били против Џозефа, а неки су желели да на његово место поставе Дејвида Витмера да води Цркву. Усред тог облака мрачних духова, Џозеф се вратио у Киртланд и тог јутра стао за говорницу. Изгледао је веома потиштено; али убрзо се Дух Божји спустио на њега и он се обратио окупљенима са великом јасноћом, говорећи око три сата, и ућуткао своје непријатеље.

Када је устао, рекао је: ‘Још увек сам председник, пророк, виделац, откровитељ и вођа Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. Бог ме је, а не човек, поставио на овај положај, и ниједан човек нити група људи немају моћ да ме склоне или поставе другог на моје место, а они који то буду предузели, ако се брзо не покају, играју се ватром и отићи ће у пакао.’ Оштро је укорио народ за његове грехе, таму и неверу; Божја моћ је почивала њему и сведочила да су његове речи истините.”¹³

Вилфорд Вудруф је рекао: „Председник Смит је говорио поподне [9. априла 1837. год.], и у име Господње рекао да ће судови Божји почивати на оним људима који су изјављивали да су пријатељи њему и пријатељи човечанству, и у изградњи Киртланда и сионског округа, али су издали и њега и интересе царства Божјег, и предали у руке наших непријатеља моћ да делују против нас; тлачили су сиромашне свеце и наносили им бол, и постали су прекршитељи завета, због чега ће осетити гнев Божји.”¹⁴

Данијел Тајлер се сећа: „Убрзо после пророковог доласка у Комерс (а потом у Наву) из затвора у Мисурију, брат Исак Бехунин и ја посетили смо га у његовом пребивалишту. Тема разговора били су прогони којима је био обасут. Он је поновио многе лажне, недоследне и противуречне изјаве отпадника, заплашених чланова и нечланова Цркве. Такође је испричао како је већина званичника, који би му радо одузели живот када је био ухапшен, постала благонаклона упознавши га. Оптужио је лажну браћу …

Када је пророк испричао како су поступали према њему, брат Бехунин је напоменуо: ‘Кад бих ја напустио ову Цркву, не бих чинио као ти људи. Отишао бих на неко удаљено место где се за мормонизам никад није чуло, сместио бих се и нико никад не би сазнао да знам нешто о томе.’

Велики виделац је одмах одговорио: ‘Брате Бехунин, ти не знаш шта би учинио. Ти људи су без сумње некада мислили као и ти. Пре него што си се прикључио Цркви, био си на неутралном терену. Приликом проповедања јеванђеља, пред тебе су стављени добро и зло. Могао си да изабереш или једно или друго. Два супротстављена господара позвала су те да им служиш. Када си се прикључио овој Цркви ступио си у Божју службу. Када си то учино напустио си неутралан терен и никада се више не можеш вратити на њега. Напустиш ли Учитеља у чију службу си ступио, биће то због подстицања злог, и ти ћеш следити његове заповести и бити његов слуга.’ ”¹⁵

Ако будемо спедипи пророке и апостопе и црквена откривења, нећемо бити заведени.

Орсон Хајд, члан Већа дванаесторице, је рекао: „Џозеф, пророк … је рекао: ‘Браћо, упамтите да већина ових људи никада неће застранити; и докле год се будете држали већине сигурни сте да ћете ући у небеско царство.’ ”¹⁶

Вилијам Џ. Нелсон је рекао: „У многим приликама сам слушао пророка када је говорио у јавности. Чуо са га на једном састанку да је рекао: ‘Даћу вам кључ који никада неће зарђати – ако останете уз већину Дванаесторице апостола и записе Цркве, никада нећете бити заведени.’ Историја Цркве је показала да је то истина.”¹⁷

Езра Т. Кларк се сеђа: „Чуо сам да је пророк Џозеф рекао да ће свецима дати кључ помоћу кога никада неће бити заведени или заварани, и било је тако. Господ никада неће допустити да већина његовог народа буде заведена или заварана од стране варалица, нити ће допустити да записи ове цркве падну у руке непријатеља.”¹⁸

Предлози за проучавање и поучавање

Док будете проучавали ово поглавље или се припремали за поучавање, размотрите следеће идеје: За додатну помоћ видети странице VII-XII.

Прегледајте извештај на стр. 325-326. Шта мислите, зашто људи могу да се промене од праведности до отпадништва за тако кратко време? Које су неки од утицаја који у данашње време узрокују отпадништво? Шта можемо учинити како бисмо се одбранили од таквих утицаја?
Које опасности прете од губљења поверења у наше црквене вође и због нашег критиковања? (За неке примере, видети стр. 327-329). Шта можемо учинити како бисмо задржали осећање поштовања и захвалности за наше вође? Како родитељи могу подстаћи своју децу да поштују црквене вође?
Пророк је поучавао: „Оног тренутка када дозволите себи да напустите неку дужност на коју вас Бог позива, да бисте задовољили сопствене жеље … , полажете темељ за отпадништво” (стр. 327). Шта за вас значи ова тврдња?
Прочитајте причу коју је испричао Данијел Тајлер (стр. 333). Шта мислите, зашто се они који су отпали од Цркве често веома снажно боре против ње? (За неке примере, видети (стр. 330-333). Како по вашем мишљењу можемо реаговати на речи и поступке таквих људи?
Прочитајте три последња пасуса овог поглавља (стр. 333-334). Зашто је важно да разумемо и користимо „кључ” који је дао Џозеф Смит?

Повезани стихови из Светих писама: 1. Нефи 8:10–33; Хеламан 3:33–35; УИЗ 82:3, 21; 121:11–22