Милосрђе, чиста Христова љубав

„Љубав је је∂на о∂ главних карактеристика Божанства и они који теже ∂а бу∂у синови Божји треба ∂а је показују.”

Из живота Џозефа Смита

У откривењу датом преко Џозефа Смита, 1841. године, Господ је одредио да округ у Навуу, у Илиноису, буде камен темељац Сиона, који ће бити најфиније углачан, попут палате (видети уиЗ 124:2). Под пророковим вођством, Наву је постао напредно средиште трговине, образовања и уметности. Многи људи су радили на сопственим фармама, док су они који су имали комад земље у граду узгајали воће и поврће у својим баштама. Пилане, циглане, штампарије, млинови и пекаре ницали су по граду, као и столарске, грнчарске, лимарске, јувелирске, ковачке и уметничко столарске радионице. У Навуу су свеци могли да уживају у позоришту, баловима и концертима. На стотине ученика било је уписано у школе широм заједнице, а прављени су планови и за универзитет.

Како се Наву нагло ширио, неколико циглана је производило црвену циглу која је зградама давала њихов карактеристичан изглед. Једна од тих зграда била је пророкова продавница од црвене цигле. Продавница је саграђена да би служила и као канцеларија за пророка и Прво председништво и као трговина која му је помагала у издржавању његове породице. Један догађај који се догодио у продавници од црвене цигле показује милосрдну природу која је пророка чинила тако омиљеним.

Џејмс Лич би је Енглез који је дошао у Наву са својом сестром која је била обраћена, и њеним мужем, Агнес и Хенријем Најтингејлом. Пошто су безуспешно тражили посао, Џејмс и Хенри су одлучили да замоле пророка за помоћ. Џејмс се сећа:

„Пронашли … смо [пророка] у малој продавници како некој госпођи продаје неке ствари. Било је то први пут да сам имао прилику да будем у његовој близини и добро га погледам. Осетио сам у њему духа надмоћи. Био је другачији од свих које сам до тада упознао; и рекао сам у свом срцу, он је заиста пророк свевишњег Бога.

Пошто нисам био члан Цркве, желео сам да га Хенри пита за посао, али он то није учинио па сам морао ја. Рекао сам: ‘Господине Смит, ако се смем усудити, да ли имате неки посао за нас двојицу како бисмо могли да набавимо нешто намирница? Ведро нас је погледао и љубазно рекао: ‘Дакле, момци, шта знате да радите?’ Рекли смо му чиме смо се бавили пре него што смо напустили родну земљу.

Он је рекао: ‘Умете ли да копате канал?’ Одговорио сам да ћемо дати све од себе у томе. ‘Тако је, момци,’ и узимајући мерну траку, рекао: ‘Пођите са мном.’

Одвео нас је мало даље од продавнице, дао ми да придржим један обруч и раширио је и одмотао целу траку са калема и обележио линију поред које треба да радимо. ‘Дакле, момци,’ рекао је, ‘можете ли дуж ове линије ископати канал ширине деведесет сантиметара и дубине око седамдесет сантиметара?’

Рекли смо да ћемо дати све од себе и он је отишао. Кренули смо на посао и када смо завршили отишао сам и рекао му да је готово. Дошао је, погледао и рекао: ‘Момци, да сам то сам урадио, не бих могао урадити боље. Дођите сада са мном.’

Одвео нас је у задњи део продавнице и рекао нам да изаберемо најбољу шунку или комад свињетине. Пошто сам био прилично стидљив рекао сам да бисмо радије да нам он сам да. Тако је он изабрао два највећа и најбоља комада меса и џак брашна за сваког од нас, и упитао нас да ли је довољно. Рекли смо му да ћемо бити вољни да још радимо за то, али он је рекао: ‘Ако сте ви, момци задовољни, и ја сам.’

Љубазно смо му се захвалили и отишли својим путем, радујући се због доброте Божјег пророка.”

Џејмс Лич се крстио те исте године и забележио да је „често имао повластицу да види [пророково] племенито лице обасјано Духом и моћу Божјом.”¹

Учења Џозефа Смита

Особа испуњена Божјом шубавшу жешна је да бпагоспови друге.

„Љубав је једна од главних карактеристика Божанства и они који теже да буду синови Божји треба да је показују. Човек који је испуњен Божјом љубављу није задовољан због благослова само за своју породицу, него сеже за целим светом, жељан да благослови целу људску расу.”²

Луси Месерв Смит забележила је следеће: „[Џозеф Смит] је рекао: Браћо и сестре, волите једни друге; волите једни друге и будите милостиви према својим непријатељима.’ Поновио је ове речи веома јасним гласом и гласним амен.”³

У јулу 1839. године пророк је говорио „рупи црквених вођа: „Затим сам им се обратио и дао им пуно упутстава … дотичући се многих важних и драгоцених тема за све оне који желе да понизно ходају пред Господом, а посебно их подучавајући да се држе милосрђа, мудрости и саосећања, гајећи међусобну љубав у свему и у свим околностима.”⁴

Ми имамо посебну обавезу да вопимо и бринемо о онима који су у оскудици.

„Ово је дужност коју сваки светац треба добровољно да изврши према својој браћи – да их воли и увек им помаже. Да бисмо се оправдали пред Богом морамо волети једни друге: морамо превладати зло; морамо походити сирочад и удовице у њиховим невољама и морамо држати себе неопогањенима од света; јер такве врлине теку са великог извора чисте религије [видети Јаквљева посл 1:27].”⁵

„[Члан Цркве] треба да храни гладне, одева голе, помаже удовицама, отире сузе сирочади, теши унесрећене, било у овој Цркви или некој другој, или ван цркве, где год да их нађе.”⁶

„Богати не могу бити спашени без милосрђа, дајући храну сиромашнима, када и како Бог захтева.”⁷

„Размотрите положај уцвељених и покушајте да олакшате њихову патњу; нека ваш хлеб храни гладне и ваша одећа покрива голе; нека ваша племенитост отире сузе сирочади и разведри неутешну удовицу; нека ваше молитве, присуство и доброта ублаже бол ожалошћених, и ваша дарежљивост допринесе њиховим потребама; чините добро свим људима, посебно онима који припадају нашој верској породици, да бисте били беспрекорни и чисти, непорочни синови Божји. Држите заповести Божје – све које је дао, даје, или ће дати, и ореол славе ће блистати дуж вашег пута; сиромашни ће устати и прозвати вас благословенима; одликоваће вас и поштовати сви добри људи; и ваш пут ће бити пут праведника који светли све више и више до дана савршенства [видети Приче Соломунове 4:18].”⁸

„Свети Дух ће се изливати на ваше главе у свим временима док будете живели према начелима која су у складу са мишљу Божјом и на прикладан начин гајили међусобну наклоност, и брижљиво се на све начине сећали оних који су у ропству, утучени и у тешкој невољи ради вас. И ако међу вама има оних који жуде сопственом уздизању и траже сопствено богатство док њихова браћа јече у сиромаштву и муче их страшна искушења и напасти, они не могу имати користи од посредовања Светог Духа који посредује за нас и дању и ноћу уздисајима који се не могу исказати [видети Посл. Римљанима 8:26].

„Увек морамо веома водити рачуна да се таква самоузвишеност никада не настани у нашем срцу; него да се спустимо до људи нижег сталежа и са свом трпељивошћу носимо немоћи слабих.”⁹

Милосрђе је трпешиво, мипостиво и благо.

Елиза Р.Сноу је известила о говору који је дао пророк: „Затим је почео да чита 13. поглавље [Посл 1 Коринћанима]‘Ако језике човечје и анђелске говорим, а љубави немам, онда сам звоно које звони, или прапорац који звечи’; и рекао је: ‘не будите ограничени у својим погледима у вези са врлином ближњег, него се чувајте самоправедности и будите ограничени у процени сопствених врлина, и не мислите да сте праведнији од других; морате увећати своје душе према другима, ако желите да чините као Исус; и носите своје ближње у Аврамово наручје. Рекао је да је показивао трпељивост, уздржљивост и стрпљење према Цркви, а и према својим непријатељима; и ми морамо подносити недостатке једни других, као што благи родитељи подносе мане своје деце.

… Док увећавате чистоту и врлину, док растете у доброти, нека се ваша срце шире; нека се отворе према другима; морате бити трпељиви и подносити промашаје и грешке људског рода. Како су драгоцене људске душе! …

… Не завидите на раскошној одећи и пролазном изгледу грешника, јер су они у јадном положају; али колико год можете, имајте милости према њима јер ће их Бог за кратко време уништити, ако се не покају и окрену према Њему.”¹⁰

„Мудри људи треба да имају довољно разумевања да би људе освајали добротом. ‘Одговор благ утишава гнев,’ каже мудар човек [Приче Соломунове 15:1]; и било би похвално да свеци последњих дана показују Божју љубав, да се љубазно опходе према онима који су, можда, у једном тренутку несвесно поступили погрешно; јер Исус је заиста рекао да се молимо за своје непријатеље [видетиЈев. по Матеју 5:44].”¹¹

„Не задржавам се на вашим грешкама, и ви немојте на мојима. Милосрђе, које је љубав, покрива мноштво греха [видети 1 Посл. Петрова 4:8], и ја сам често покрио све грешке међу вама; али најпожљније је да уопште не буде грешака. Треба да негујемо дух кроткости, спокојства и мирољубивости.”¹²

Елиза Р. Сноу је известила о још једном говору који је дао пророк: „Када неко према мени покаже и најмање доброте и љубави, о какву моћ има нада мном, док супротно поступање има тежњу да подстакне сва непријатна осећања и понизи људски ум.

То је један доказ да људи нису упознати са начелима побожности да би приметили опадање срдачности и недостатак милосрђа у свету. Моћ и слава побожности се шире по широкогрудом начелу простирања огртача милосрђа. Бог не гледа на грех са одобравањем, али када људи згреше, мора бити попустљив према њима … Што смо ближе нашем Небеском Оцу склонији смо да са самилошћу гледамо на душе које пропадају; осећамо да желимо да их узмемо на своја плећа и њихове грехе бацимо иза леђа …

… Колико често су мудри мушкарци и жене покушавали да диктирају Џозефу: ‘Ах, да сам ја на месту брата Џозефа, урадио бих то и то’; али да су они били на месту брата Џозефа, открили би да мушкарци или жене не могу бити присиљени да иду у Божје царство, него се са њима мора поступати са трпељивошћу и на крају ћемо их спасити. Начин да се сви свеци држе на окупу и да се брине о напредовању дела је стрпљиво чекање да Бог такве особе приведе правди. Не треба да постоји дозвола за грех, него милост треба да иде руку под руку са прекором.”¹³

Мипосрђе исказујемо малим делима службе и љубазности.

„Ја сам ваш слуга и само посредством Светог Духа могу да чиним добро … Не представљамо се пред вама као нешто друго, него као ваше понизне слуге, вољне да се предају и истроше у служби вама.”¹⁴

Едвин Холден се сеђа: „1838. године, неки младићи су играли различите игре на отвореном, међу којима је била игра са лоптом. Убрзо су почели да се умарају. Он је то видео и окупивши их заједно је рекао: ‘Хајде да саградимо брвнару.’ Тако су Џозеф и младићи почели да граде брвнару за једну удовицу. Тако је Џозеф поступао, увек помажући како год је могао.”¹⁵

Луси Мек Смит, мајка пророка Џозефа Смита, говорила је о времену када су свеци ттели да насељавају Комерс, у Илиноису, касније назван Наву: одмицало, браћа која су се овде настанила почела су да осећају последице својих тешкоћа, које су, заједно са нездравим поднебљем, довеле до грознице праћене дрхтавицом до те мере да је било целих породица у којима нико није могао да дода другом пиће или хладну воду или чак да помогне сам себи. Хајрамова породица је углавном била болесна. Моја најмлађа ћерка, Луси, такође је била веома болесна, и, уствари, било је само мало становника који су се осећали добро.

Џозеф и Ема доводили су болесне својој кући и ту се бринули о њима. И наставили су да их доводе оном брзином којом су се људи разбољевали док њихова кућа, коју су чиниле четири просторије, није била тако натрпана да се указала потреба за постављањем шатора у дворишту за примање оног дела породице који су још увек били на ногама. Џозеф и Ема су током тог времена невоље све своје време и пажњу посвећивали бризи о болеснима.”¹⁶

Џон Л. Смит, пророков рођак, сећа се следећег догађаја који се одиграо у исто то време: „Посетили су нас пророк Џозеф и рођак Хајрам, његов брат. Сви осим мајке смо имали грозницу и дрхтавицу, а отац је био у бунилу највећи део времена. Џозеф је изуо своје ципеле када је видео нашу оскудицу и обуо их оцу, пошто је он био бос, и отишао кући без њих. Упутио се и повео оца својој кући и спасао му живот и снабдео нас многим угодностима тако да смо се опоравили.”¹⁷

Елизабет Ен Витни се сећа: „Почетком пролећа 1840. године отишли смо у Комерс, како се горњи део града Навуа и даље звао. Изнајмили смо кућу која је припадала Хајраму Кимбалу … Овде смо сви имали грозницу са дрхтавицом и језом и једва смо могли да пузимо около и бринемо једни о другима. Под тим мучним околностима родило се моје девето дете. Џозеф нас је, посетивши нас и видевши промену наших околности, убеђивао да одмах кренемо и сместимо се код њега. Осећали смо да клима, вода и оскудица које смо трпели не могу више да се подносе; стога смо искористили његов предлог и отишли да живимо у малој брвнари у про- роковом дворишту; убрзо смо ојачали и деца су почела да се понашају уобичајено. Мој муж је био запослен у продавници коју је Џозеф изградио и снабдео таквом робом која је људима била преко потребна.

Једнога дана док је излазио из куће у двориште, сећање на пророштво које ми је Џозеф Смит рекао док је живео у нашој кући у Киртланду, прошло ми је кроз главу попут електричног удара; било је следеће: да, као што смо ми учинили са њим, отворивши врата њему и његовој породици када је био без дома, тако ће и он нас у будућности примити у своју кућу.”¹⁸

Мосија Л. Хенкок известио је о следећем искуству које се догодило у Навуу када је он био млад: „Овог лета [1841. год.] играо сам своју прву игру са лоптом са пророком. Смењивали смо се у шутирању и терању лопте, и када је игра била готова, пророк је рекао: ‘Браћо, упрегните своје запреге,’ што смо и учинили, и сви смо се одвезли до шумарка. Ја сам возио запрегу са једним коњем, стојећи на предњем делу, а брат Џозеф и отац возили су се позади. У групи је било 39 запрега и сакупљали смо дрва док наша кола нису била натоварена. Када су наша кола била натоварена, брат Џозеф је понудио да вуку штапове – и он их је вукао један по један – са свима који су хтели да се такмиче са њим.

После тога, пророк је послао кола на различита места људима којима је била потребна помоћ; и рекао им је да исцепају дрва за свеце којима је то потребно. Сви су волели да раде како пророк каже, и мада смо били слабашни и смрт нас је окруживала, људи су се смешили и трудили да разведре свакога.”¹⁹

5. јануара 1842. године, пророк је написао следеће у писму за Едварда Хантера, који је касније служио као председавајући бискуп: „Наш асортиман [у продавници од црвене цигле] је подношљиво добар – веома добар, узевши у обзир различиту куповну моћ коју је исказало неколико појединаца у различито време, и у околностима које су контролисале њихов избор у извесној мери; али радујем се што смо били у стању да чинимо онако како смо чинили, јер срца многих сиромашних браће и сестара биће срећна са тим угодностима које су им сада надохват руке.

Продавница је била напуњена до пренатрпаности, a ја сам стајао иза тезге цео дан, делећи робу сталожено као ниједан продавац кога сте икада видели, да бих изашао у сусрет онима који су били приморани да прођу без својих уобичајених божићних и новогодошњих оброка јер им је недостајало мало шећера, меласе, сувог грожђа, итд., итд.; и да бих угодио и себи, јер сам волео да служим свецима и будем слуга свима, надајући се да ћу можда бити узвишен у време одређено од Господа.”²⁰

Предпози за проучавање и поучавање

Док будете проучавали ово поглавље или се припремали за поучавање, размотрите следеће идеје: За додатну помоћ видети странице VII–XII.

Док будете прегледали приче на стр. 435-437 и стр. 441-445, размотрите своја осећања према пророку Џозефу Смиту. Чему нас те приче подучавају у вези са њим? Шта мислите, на које начине су његови поступци утицали на људе око њега? На које начине је ваш живот био дотакнут добротом других?
Прегледајте прва три пасуса на стр. 438. Шта мислите, зашто особа испуњена Божјом љубављу жели да благослови цео људски род? Како наша дела љубави и доброте могу благословити све људе?
Које су неке од одговорности које имамо у бризи за оне који су у потреби? (За неке примере, видети стр. 438-439.) Како се те одговорности односе на материјалне потребе људи? А како на духовне потребе? Какве примере сте видели у људима који брину за оне који су у потреби?
Прочитајте пасус који почиње при крају стр. 439. Шта можемо учинити да бисмо више ценили врлине других? Шта мислите, зашто треба да се „чувамо самоправедности, и будемо ограничени у процени сопствених врлина”?
Пророк Џозеф Смит је изразио забринутост у вези са „опадањем срдачних осећања … у свету” (стр. 440). Насупрот томе, рекао је да треба да „увећате своје душе према другима” и „нека се [наша] срца шире, нека се отворе према другима”(стр. 439-440). Шта мислите, шта значи увећати наша срца и душе према другима?
Прочитајте цео пети пасус на стр. 440. На које начине можемо применити ово учење док утичемо на чланове наше породице?

Повезани стихови из Светих писама: Посл. Коринћанима 13:1–13; Мосија 4:14–16, 26–27; Етер 12:33–34; Морони 7:45–48; УИЗ 121:45–46