Покајање

„Хајде да већ данас поново и управо сада каже мо, свим својим срцем, да ћeмo напустити своје грехе и бити праведни.”

Из живота џозефа Смита

14. јуна 1828. rодине, Мартин Харис је отишао из Хармонија, у Пенсилванији, поневши првих 116 страница рукописа преведеник са златник плоча како би их показао неким члановима своје породице у Палмири, у држави Њујорк. Beћ следећеr дана, родило се џозефово и Емино прво дете, син по имену Алвин. Беба је умрла истоr дана, а Емино здравље је слабило све док није скоро умрла. Пророкова мајка је касније написала: „Неко време чинило се да се Ема тетура на ивици смрти због свога одојчета. Њена судбина се чинила тако неизвесном да током две недеље њен супруr ниједном није спавао ни сат времена на миру. Kрајем тоr периода, његова забринутост за рукопис била је толика да је одлуцио, будући да се његова супруга сада осећала мало боље, да чим смогне мало више снаге, отпутује у Њујорк и види шта је са рукописом.”¹

У јулу је, на њен предлоr, пророк оставио Ему на бригу њеној мајци и поштанским кочијама је отпутовао код својик родитеља у општину Манчестер, у држави Њујорк. Пророков пут је био дуr око 200 километара и трајао је два, три дана. Скрхан rубитком прворођеноr сина, узнемирен збоr своје супруге и веома забринут за рукопис, џозеф није ни јео ни спавао током целоr пута. Сапутник, још један путник у поштанским кочијама, приметио је пророкову слабост и инсистирао да rа прати 32 километра од поштанске станице до куће Смитовик. Последњик 6 километара, ceћa се пророкова мајка, странац је морао да води IIозефа руком, јер је био сувише исцрпљен и могао је да заспи на ногама.”² Чим је стигао у дом својих родитеља, пророк је поручио да Мартин Ха.рис дође.

Мартин је стигао до куће Смитових рано поподне, утуцен и несрећан. Није имао рукопис, рекао је, и није знао где је. Чувши то, IIозеф је узвикнуо: „Ах! Мој Боже, мој Боже … Све је изгубљено, изгубљено је. Шта да радим? Згрешио сам. Навукао сам гнев Божји тражећи од Њега оно што нисам имао право да тражим … Како да изађем пред Бога? Заслужујем сваки укор анђела Свевишњега?”

Како је дан одмицао, пророк је ходао тамо – амо по родитељској кући у великом болу, „плачући и тугујући.” Следећег дана кренуо је у Хармони, где је рекао: „Понизио сам се пред Господом у снажној молитви … како бих, ако је могуће, стекао Његову милост и како би ми било опроштено све оно што сам учинио против Његове воље.”³

Господ је строго укорио пророка због тога што се више плашио људи него Бога, али га је уверио да му може бити опроштено. Господ је рекао да је IIозеф Смит изабран да обави Господње дело, али због преступа, не буде ли на опрезу, пашће. Али Бог је милостив. Стога се IIозеф мора покајати због оног што је уцинио, а што је супротно заповести коју му је Бог дао; и он је и даље изабран и поново позван на дело (УИЗ 3:9, 10).

На неко време Господ је од IIозефа узео Урим и Тумим, и плоче. Али те ствари су му убрзо враћене. „Анђео се радовао када ми је враћао Урим и Тумим,” ceћa се пророк, „и рекао је да је Бог задовољан мојом верношћу и понизношћу, и да ме воли због мог покајања и марљивости у молитви, у којој сам своју дужност извршио тако добро … да могу поново да започнем рад на превођењу.”⁴ Како је IIозеф напредовао у великом делу пред собом, сада је био утврђен слатким осећањима због примања Господњег опроштаја и поновне одлуцности да чини Његову вољу.

Учења џозефа Смита

Кајући се за своје греке, приближавамо се Боry и постајемо Му сличиији.

Вилфорд Вудруф је, док је служио као члан Beha Дванаесторице, забележuо: „џозеф виделац, устао је у моћи Господњој; корио је опакост пред људима, у име Господа Бога. Желео је да каже неколико речи прикладних стању гомиле, а затим је рекао:

‘Говорићу са влашћу свештенства у име Господа Бога … Упркос томе што ова заједница сматра себе свецима, ипак стојим усред људи разноврсних карактера и категорија. Ако желите да одете тамо где је Бог, морате бити као Бог, или имати начела која Бог има, јер ако се не приближавамо Богу у начелу, идемо од Њега и приближавамо се ђаволу. Да, стојим усред свих врста људи.

Испитајте своје срце и видите да ли сте ка.о Бог. Ја сам своје испитао и осећам да треба да се покаjем за све своје грехе.

Међу собом имамо лопове, прељубнике, лажове, лицемере. Када би Бог говорио са неба, заповедио би вам да не крадете, да не чините прељубу, не завидите, нити да варате, већ да будете верни у малим стварима … Зар Бог није добар? Онда и ви будите добри; ако је Он веран, и ви будите верни. Обогатите своју веру врлином, врлину знањем и тражите све што је добро. Црква мора бити очишћена и ја проповедам против сваког безакоња.’ ”⁵

„Морате бити безазлени, иначе не можете доћи пред Бога: ако хоћемо да дођемо пред Бога, морамо држати себе чистима, као што је Он чист. Ћаво има велику моћ да завара; он ћe ствари изобличити тако да особа са запрепашћењем посматра оне који чине Божју вољу … Безакоње мора бити очишћено међу свецима; онда ћe се вео покидати и благослови са неба ћe се излити доле – тећи ћe као река Мисисипи. ”⁶

„Нека. нико не проглашава сопствену праведност; јер други то могу да уцине за њега; уместо тога нека. исповеди своје грехе и онда ћe му бити опроштено и он ћe доносити више рода. ”⁷

„Свако срце мора се покаjати и бити чисто и Бог ћe га поштовати и благословити онако како не може бити благословено ни на кој и други начин. ”⁸

Бoжja воља је да напустимо своје греxе и уклнимo зпо међу собом.

„Чујте, сви ви крајеви земаљски – сви ви свештеници, сви ви грешници, и сви људи. Покаjте се! Покајте! Послушајте јеванђеље. Окрените се Богу.”⁹

„Хајде да већ данас поново и управо сада кажемо, свим својим срцем, да ћемо напустити своје грехе и бити праведни.”¹⁰

„Неверник ћe се хватати за сваку сламку помоћи док му се смрт не унесе у лице, а онда његова невера ишчезава, јер стварност вечног света почива на њему са великом моћу; и када сваки земаљски ослонац и потпора пропадну он тада приметно oceћa вечне истине о бесмртности душе. Треба да обратимо пажњу на упозорење и не чекамо смртни час да бисмо се покаjали; као што видимо да смрт походи одојче, и млади и они средњих година исто тако могу бити позвани у вечност попут одојчета. Хаjде да то, онда, потврдимо као упозорење свима да не одлажу покајање, или чекаjу до смртног часа, јер је Божја воља да се човек покаје и служи Му у здрављу, и снази и моћи свог ума, да би обезбедио Његов благослов, а не да чека док не буде позван да умре.”¹¹

„Цркви је послужено причешће [ 1. марта 1835. год. ]. Пре послуживања говорио сам о прикладности тог обреда у Цркви, и истакао важност тога да се то чини са Господњим одобравањем, и питао сам: ‘Колико дуго сматрате да човек може узимати овај обред недостојно, а да Господ не повуце свога Духа. од њега?’ Колико дуго ћe се тако поигравати са светињама, док га Господ не преда ударању Сотоне све до дана откупљења! … Стога наша срца морају бити понизна, а ми се морамо покаjати за своје грехе и уклонити зло међу собом.”¹²

„Покаjање је ствар која се не може узимати олако сваки дан. Свакодневни преступ и свакодневно покаjање није оно што прија Божјим очима.”¹³

Пророк Џозеф Cмum наnисао је следеhе свом брату Вилијаму Cмumy nошто се Вилијам наљутио на њега и оnходио се npeмa њeмy са nрезиром: „Говорио сам ти са нарочитом сврхом у настојању да упозорим, опоменем, посаветујем и спасем те да не паднеш у тешкоће и жалост, у које сам предвидео да ћеш упасти, предајући се том безбожном духу кога ти називаш својим страстима, кога мораш обуздати и савладати и бацити под ноге; а ако то не учиниш, по моме мишљењу никад нећеш бити спасен у Божјем царству. Бог тражи да воља Његових створења буде прожета Његовом вољом.”¹⁴

Наш Небески Отац је спреман да опрости oнимa који се покају и врате Му се са пуном намером срца.

1835. године, Џозеф Слiит је npuмuo nucмo од Харвија Витлока, који је omnao од Цркве и желео да се врати у nуноnравно чланство. Пророк је одговорио: „Примио сам твоје писмо од 28. септембра 1835. год. и два пута сам га прочитао, и оно је на мене оставило утисак који је лакше замислити него описати; довољно је да кажем да су сама врата мога срца била сломљена – нисам могао да обуздам плакање. Захвалан сам Богу што се у твоје срце усадила жеља да покушаш да се вратиш Господу и овим људима, како био ти Он био милостив. Питао сам Господа у вези са твојим случајем, и дошле су ми ове речи:

„Откривење за Харвија Витлока.

‘Заиста, овако ти говори Господ – Нека се он који је био слуга мој Харви, врати мени и у окриље Цркве моје, и напусти све грехе којима се огрешио о мене, и убудуће тежи честитом и исправном животу, и остане под вођством оних које сам одредио да буду носиоци и вође моје Цркве. И гле, говори Господ Бог твој, његови греси биће избрисани испод неба и биће заборављени међу људима, и неће долазити до ушију мојих, нити бити забележени против њега, него ћy га подићи као из дубоког блата, и биће уздигнут на висока места, и 6pojaћe се достојним да стоји међу принчевима, и биће учињен сјајном стрелом у мом тоболцу за обарање упоришта безбожности оник који се узвисише на висине, да би се уротили против помазаника. мојик у последњим данима. Стога, нека се журно припреми и дође теби, и то у Киртланд. И уколико од сада буде слушао сваки твој савет, биће враћен на свој пређашњи положај и биће спашен у највећем степену славе, управо тамо где живи Господ Бог твој. Амен.’

Дакле, драги мој брате, видиш спремност нашег Небеског Оца да опрости грехе и врати у наклоност све оне који су вољни да се понизе пред Њим и исповеде своје грехе, и напусте их и врате се Њему са пуном намером срца, без лицемерја, да Му служе до краја [видети 2. Нефи 31:13].

Не чудите се што вас је Господ удостојио да проговори са небеса, и да вам да упутства помоћу којих можете научити своју дужност. Чуо је ваше молитве и осведочио се у вашу понизност и пружа руку очинске љубави за ваш повратак; анђели се радују над вама, док су свеци спремни да вас поново приме у заједништво.”¹⁵

„Не постоји време када је дух сувише стар да приђе Богу. Све је надохват праштајуће милости за оног ко није починио неопростив грех.”¹⁶

Предлози за проучавање и поучавање

Док будете проуцавали ово поглавље или се припремали за подучавање, размотрите следеће идеје: За додатну помоћ видети странице VII-XII.

Док читате извештај о пророковој реакцији на губитак 116 страница (стр. 73-74), шта уочавате о Џозефу Смиту? Шта из његовог примера уците о покаjању?
Прегледајте одсек који почиње на стр. 75. Док размишљате о учењима из овог поглавља, одвојите време да испитате своје срце, као што је пророк саветовао. Размислите о томе шта треба да чините – и шта треба да престанете да чините – да бисте постали сличнији Богу.
Размислите о упозорењима IIозефа Смита о одлагању нашег покајања (стр. 76, 77). Које су неке од могућих последица одлагања покајања?
Проуците савет IIозефа Смита који се односи на наше окретање ка. Богу и понизност пред Њим (стр. 76-79). Зашто је покајање непотпуно без понизности? Шта мислите да значи „вратити се Богу са пуном намером срца
Прочитајте откривење које је IIозеф Смит примио за Харвија Витлока, које бележи Господње обећање уколико се брат Витлок искрено покаје (стр. 77-78). Каква су ваша размишљања или осећања док размишљате о „спремности нашеr Небескоr Оца да опрости rрехе, и врати нас у наклоност”?

Повезани стихови из Светих nucaмa: 2. Посл. Корuнћанuма 7:9, 10; Мосuја 4:10–12; Алма 34:31–38; УН3 1:31–33; 58:42, 43