Дарови Духа

„Ако будеmе послушни јеванђељу искреног срца, обећавам вам у име Господње да ће вас праmиmи благослови које је Спасиmељ обећао.”

Из живота Џозефа Смита

Насловна страна Мормонове књиге објашњава како ће ова изванредна књига Светих писама бити доступна свету. У древна времена златне плоче су биле запис „писан и запечаћен, и скривен за Господа, да не буде уништен.” У последњим данима да „изађе на видело даром и моћу Божјом” и буде протумачен „даром Божјом”. За испуњење тих пророштава Бог је изабрао Џозефа Смита да преведе свете записе. Наравно, Џозефова способност да преводи древна слова није дошла образовањем: имао је само основно знање из читања, писања и аритметике. Његова способност да преведе записе, написане вековима раније на језику који није знао, дошла је као дар од самог Бога.

Ема Смит, први писар на делу њеног мужа, сведочила је о овом божанском дару: „Нико није могао да диктира запис рукописа осим ако није био надахнут; јер када сам радила као његов писар, Џозеф би ми диктирао из сата у сат; а када би се вратио после оброка, или прекида, одмах би наставио тамо где је стао, без да види рукопис или да му се прочита иједан његов део.”¹

Господ је дао пророку неопходну привремену помоћ која му је омогућила да напредује са радом на превођењу. Џозеф Најт старији, пророков пријатељ, у неколико прилика дао је Џозефу новац и храну. У посебно тешко време, брат Најт је допутовао до пророковог дома како би Џозефу и Оливеру дао „буре скуше и нешто папира у линије за писање,” уз „девет, десет мерица жита и пет, шест мерица кромпира.” Брат Најт се сећа: „Џозеф и Оливер … су се вратили кући и нашли ме ту са намирницама, и било им је драго јер су остали без њих.”²

Током априла и маја 1829. год., пророков рад на превођењу у његовом дому у Хармонију, у Пенсилванији, све више је био прекидан прогоном. Оливер Каудери је писао пријатељу, Дејвиду Витмеру, испричавши му за свето дело и тражио је од њега да дозволи да рад наставе у кући Витмерових у Фајету, у држави Њујорк. Крајем маја, или почетком јуна 1829. год., пророк и Оливер су са Дејвидом Витмером, његовим запрегама са једним коњем, отпутовали на фарму Дејвидовог оца, Питера Витмера старијег. Током месеца јуна, у једној соби на спрату у дому Витмерових, превод је био завршен даром и моћу од Бога.

Оливер Каудери је описао чудесно искуство у служби пророковог писара: „Били су то дани који никада неће бити заборављени – седети уз звук гласа који диктира надахнућем са неба, које је будило највећу захвалност у овим грудима! Дан за даном настављао сам непрекидно да пишем оно што је навирало из његових уста, док је преводио уз помоћ Урима и Тумима … историју или запис под називом ‘Мормонова књига.’ ”³

Током тог времена Џозеф Смит је сазнао да је божански дар био са њим само када је био достојан вођства Духа. Дејвид Витмер је испричао: „Једног јутра, када је Џозеф Смит био спреман да настави са превођењем, нешто је кренуло наопако у кући и он се због тога узрујао. Било је то нешто што је Ема, његова жена, учинила. Оливер и ја смо отишли на спрат, а убрзо после тога дошао је и Џозеф како би наставио превођење, али није могао да уради ништа. Није могао да преведе ниједан слог. Сишао је доле, изашао у воћ-њак и помолио се Господу; био је одсутан око један сат - вра-тио се у кућу, тражио од Еме опроштај, а затим је дошао горе код нас и превођење је настављено у без проблема. Није могао да учини ништа осим када је био понизан и веран.”⁴

Понизно и верно користећи дар који му је Бог дао, млади пророк је испунио наизглед немогућ задатак, тако што је скоро целу Мормонову књигу превео од почетка априла па до краја јуна 1829. год.

Учења Џозефа Смита

Свима нама се дају дарови Духа; дарови сваке особе неоходни су у Цркви.

Чланци вере1:7: „Верујемо у дар језика, пророштва, откривења, виђења, исцељења, тумачења језика и тако даље.”⁵

„Верујемо … у пророштво, језике, виђења, откривења, дарове и у исцељења; и да те ствари не можемо имати без дара Светог Духа.”⁶

Амаса Потер се сећа: „Сећам се како је пророк устао да проповеда великој заједници у шумарку западно од храма у Навуу. Рекао је да ће држати проповед о духовним даровима … Џозеф је рекао да сваки светац последњих дана има неки дар, и ако буде водио праведан живот и тражио га, Свети Дух ће му га открити.”⁷

„Павле каже да се некоме даје дар да говори језике, другоме дар пророштва, некоме дар исцељења; а опет: ‘Еда ли су сви пророци? Еда ли сви говоре језике? Еда ли сви казују?’ јасно показујући да нису сви поседовали тих неколико дарова, али да је један примио један дар, други неки други дар – нису сви прорицали, нису сви говорили језике, нису сви изводили чудеса, али сви су примили дар Светог Духа; у време апостола понекад су говорили језицима и прорицали, а понекад не …

Црква је организација коју чине различити чланови и прецизно се подудара са људским организмом, и Павле је, пошто је говорио о различитим даровима, рекао: ‘А ви сте тело Христово и уди међу собом; и једне дакле постави Бог у цркви прво апостоле, друго пророке, треће учитеље, а потом чудотворце, онда дарове исцељивања, помагања, управљања, различне језике. Еда ли су сви учитељи? Еда ли су сви чудотворци? Еда ли сви говоре језике? Еда ли сви казују?’ Очигледно је да не; ипак, сви су делови једног тела. Око, уво, глава или рука нису сви делови природног тела – ипак око не може рећи уху да му не треба, нити глава нози да јој не треба; сви они су саставни делови у савршеној машини – једно тело; и ако један уд пати, сви делови пате са њим: ако се један уд радује, сви остали славе са њим. [Видети 1. Посл. Коринћанима 12:9, 10, 18-21, 26–30.]

То су, дакле, све дарови; они долазе од Бога; Божји су; све су то дарови Светог Духа.”⁸

Дарове Духа примамо постушношћу и вером.

„Због тога што недостаје вера, недостају и плодови. Од стварања света ниједан човек није имао веру a да она није уродила плодом. Верни су у древна времена обуздавали ватрену стихију, измицали оштрици мача, жене су дочеки-вале своје мртве, итд. Вером су светови стварани. [Видети Јеврејима 11:3, 34, 35.] Човек који нема ниједан дар нема веру; он обмањује себе ако мисли да је има. Вера недостаје не само међу безбожницима, него и међу онима који себе сматрају хришћанима, тако да недостају и језици, исцељења, пророштва, и пророци и апостоли, и сви дарови и благослови.”⁹

„Ова зима [1832-1833. год.] протицала је у превођењу Светих писама, у школи пророка, и присуствовању конфе-ренцијама. Имао сам много величанствених прилика за окрепљење. Дарови који прате оне који верују у јеванђеље и послушни су му, као знаци да је Господ увек исти у свом деловању са понизним присталицама и следбеницима истине, почели су да се изливају на нас, као и у древна времена.”¹⁰

Едвард Стивенсон је био присутан када је Џозеф Смит проповедао у Понтијаку, у Мичигену, 1834. године. Он се присеЂа следећих пророкових речи: „Ако будете послушни јеванђељу искреног срца, обећавам вам у име Господње, да ће вас пратити благослови које је Спаситељ обећао, и по томе можете проверити да ли сам одани слуга Божји.”¹¹

Дарови Духа обично се примају тихо и насамо, без спољашњих испољавања.

„Различита су и супротстављена мишљења људи у вези са даром Светог Духа. Неки људи склони су да свако испољавање Божјег Духа називају натприродним, док има оних који мисле да нема никаквих испољавања у вези са тим; и да је то само импулс ума, или унутрашњи осећај, утисак, или тајно сведочанство или доказ који људи поседују, и да такве ствари као што су спољашње испољавање не постоје.

Не изненађује то што су људи у великој мери неупућени у начела спасења, а посебно у природу, службу, моћ, утицај, дарове и благослове дара Светог Духа, узевши у обзир да се вековима уназад људска породица развијала у великој тами и незнању, без откривења, или неког правог мерила [преко којег би] долазила до сазнања о Божјем делу, које се може обзнанити једино преко Духа Божјег. Стога се често дешава, да када старешине ове Цркве проповедају становницима света да ће примити Светог Духа ако буду послушни јеван-ђељу, људи очекују да виде неку чудесну објаву, неки велики приказ моћи, или извођење неког невероватног чуда …

Људска породица је веома склона да иде у крајности, посебно у религиозним стварима, и отуда људи по правилу или желе испољавање неког чуда или уопште неће веровати у дар Светог Духа. Ако старешина положи своје руке на особу, многи мисле да та особа одмах мора устати и говорити језике и прорицати; та идеја је преузета из ситуације Павловог полагања руку на извесне појединце који су претходно (како су изјавили) били крштени Јовановим крштењем; којим када га је обавио, они ‘говораху језике и прори-цаху.’ [Видети Дела апост. 19:1–6.] …

Верујемо да се Свети Дух додељује полагањем руку оних који имају власт и да су дар језика, а и дар пророштва дарови Духа, и добијају се тим путем; али затим рећи да су људи увек прорицали и говорили језицима када су били рукоположени, значи изјавити оно што је нетачно, у супротности са прак-сом апостола и у супротности са светим записом …

… Сви дарови Духа нису видљиви природном чулу вида, или људском разумевању; заиста само мало њих јесте … Већина може препознати тек неколико. Петар и Јован су били апостоли, а јеврејски суд их је ипак казнио као варалице. Павле је био и апостол и пророк, а ипак су га каменовали и бацили у тамницу. Људи о томе нису знали ништа, мада је он поседовао дар Светог Духа. Наш Спаситељ је био помазан уљем радости више од Његових другова [видети Посл. Јеврејима 1:9], ипак су људи били далеко од тога да Га познају, и рекли су да је Велзевул и разапели су Га као вара-лицу. Ко би могао да покаже пастира, учитеља или јеванђе-листу на основу њиховог изгледа, а они ипак имају дар Светог Духа?

Али говорећи о другим члановима Цркве и испитујући дарове о којима је Павле говорио, открићемо да свет у суштини не може ништа знати о њима, и да их има један или два који се могу одмах препознати, ако би били изливени за време полагања руку. У 1. Посл. Коринћанима 12:4–11, Павле каже: ‘Дарови су различни, али је Дух један. И различне су службе, али је један Господ. И различне су силе, али је један Бог који чини све у свему. А у свакоме се појављује Дух у корист; јер једноме се даје Духом реч премудрости; а другоме реч разума по истоме Духу; а другоме вера тим истим Духом; а другоме дар исцељивања, по том истом Духу; а другоме да чини чудеса, а другоме пророштво, а другоме да разликује духове, а другоме различни језици, а другоме да казује језике. А ово све чини један и тај исти Дух раздељујући по својој власти свакоме како хоће.’

Овде се помиње неколико дарова, па ипак који од свих њих посматрач може препознати приликом полагања руку? Реч мудрости и реч знања су дарови као и други, па ипак ако особа поседује оба ова дара, или их је примила полагањем руку, ко би то препознао? Други могу примити дар вере, а да нису свесни тога. Или, претпоставимо да човек има дар исцељења или моћ да изводи чудеса, а да то не зна; биће потребни време и околности за коришћење тих дарова. Претпоставимо да човек има духа разборитости, ко то може препознати? Или има дар тумачења језика, осим ако неко говори непознатим језиком, морао би, наравно, да ћути; постоје само два дара која могу бити уочљива, дар за језике и дар пророштва. Ово су ствари о којима се највише говори, па ипак, ако особа говори непознатим језиком, према Павловом сведочанству, била би варварин за присутне [видети 1. Посл. Коринћанима 14:11]. Рекли би да је брбљивац; а ако би про-рицала назвали би то бесмислицом. Дар за језике је можда најмањи од свих дарова, а ипак је најтраженији.

Стога, у складу са сведочанством из Светих писама и објавама Духа у древно доба, о томе су људи могли знати веома мало, осим у изузетним приликама као што је она на дан Педесетнице. О највећим, најбољим и најкориснијим даровима посматрач не зна ништа …

Објаве дара Светог Духа, послуживање анђела, или излив моћи, величанство или слава Божја, били су веома ретко јавно објављивани, и то обично Божјем народу, као на пример Израелцима; али најчешће, када су долазили анђели, или се сам Бог објављивао, то је било појединцима насамо, у њиховим одајама; у дивљини или на пољима, и обично без буке или ускомешаности. Анђео је избавио Петра из тамнице усред ноћи; дошао је Павлу непримећен од осталих; указао се Марији и Јелисавети без знања других; говорио Јовану Крститељу док људи око њега нису били свесни тога.

Када је Јелисије видео израелска бојна кола и њихове коњанике, други то нису знали. Када се Господ указао Авраму, било је то на улазу његовог шатора; када су анђели посетили Лота, нико их није препознао осим њега, што је био случај и са Аврамом и његовом женом; када се Господ указао Мојсију, било је то у пламеном грму, у шатору или на планинском врху; када је Илија био узет у огњеним колима, свет то није приметио; а када је био у распуклини стене, наступила је јака олуја, али Господ није био у олуји; а онда је дошло до земљотреса, али Господ није био у земљотресу; а после тога се зачуо глас тих и танак, а то је био глас Господњи који је рекао: ‘Шта ћеш ти ту, Илија?’ [Видети 1. Књ. о царевима 19:11-13 ]

Господ се не може увек препознати по олуји Његовог гласа, показивањем Његове славе или објавама Његове моћи; и они који су најнестрпљивији да то виде, последњи су који су спремни да се суоче са тим, и да је Господ хтео да објави своју моћ како је учинио деци Израеловој, такви људи би рекли: ‘Нека нам не говори Бог, да не помремо.’ [Видети 2. Књ. Мојсијева 20:19.]”¹²

Преддози за проучавање и поучавање

Док будете проучавали ово поглавље или се припремали за подучавање, размотрите следеће идеје. За додатну помоћ видети странице VII-XII.

Господ је пророку Џозефу Смиту дао дар да може да преведе златне плоче (стр. 117-119). Када је Господ вама дао дарове како би вам помогао да учествујете у Његовом делу?
Шта можемо научити из приче коју је испричао Дејвид Витмер на стр. 119? Која искуства из вашег живота су вас подучила да морате бити достојни како бисте могли користити своје духовне дарове?
Прегледајте одељак који почиње на стр. 120. Како Црква има користи од чланова са различитим даровима Духа? Како сте ви имали користи од духовних дарова других? Када сте видели људе са различитим даровима како заједно раде да би помогли једни другима?
Проучите одељак на стр. 121. Размислите о неким духовним даровима који би вас ојачали или вам помогли да служите Господу и другима. Утврдите шта ћете учинити да бисте ревносно … тражили најбоље дарове (видети УИЗ 46:8).
Прегледајте одељак који почиње при крају стр. 121. Размислите или поразговарајте о одређеном савету о томе како се духовни дарови показују. Зашто је важно сетити се да се духовни дарови „веома ретко објављују јавно”? (стр. 124). Зашто мислите да многи духовни дарови долазе тихо и насамо? Зашто је важно да се сетимо да су за многе дарове потребни „време и околности за њихово кори-шћење”? (стр. 124).
Пошто сте прочитали ово поглавље, шта бисте рекли које су неке од сврха духовних дарова?

Повезани стихови из Светих писама: 1. Посл. Коринћанима 12:1–31; 3. Нефи 29:6; Морони 10:6–23; УИЗ 46:8–33