Крштење и дар Светог Духа

„Крштење водом, без крштења огњем и Светим Духом које га прати, ништа не користи; оба су потребна и нераздвојиво повезана.”

Из живота Џозефа Смита

Увреме Џозефа Смита, река Саскехана је великим, вијуга-вим завојима текла кроз листопадне и борове шуме, окружена валовитим брежуљцима и пољима жита. Највећа река у Пенсилванији, представљала је део пејзажа око Хармонија, у Пенсилванији. Пошто је река била у близини његовог дома и нудила тиха, усамљена места, пророк се понекад повлачио тамо да би размишљао и молио се.

На обалу ове реке пророк и Оливер Каудери отишли су 15. маја 1829. год. да се моле у вези са важношћу крштења. У одговору на њихову молитву, пред њима се појавио Јован Крститељ, поверивши им Ароново свештенство и запове-дивши им да крсте један другога. Благослов који су тражили могао је сада бити испуњен на прописан начин и са моћу и влашћу од Бога. Сишавши у реку, крстили су један другог; џозеф је прво крстио Оливера, по Јовановом налогу. Џозеф је онда положио своје руке на Оливерову главу и заредио га у Ароново свештенство, а Оливер је исто учинио Џозефу. Пророк је забележио:

„Искусили смо велике и славне благослове од нашег Небеског Оца. Чим сам крстио Оливера Каудерија, Свети Дух је сишао на њега и он је устао и прорекао много тога што ћe се ускоро догодити. И опет, чим је он мене крстио и ја сам добио духа пророштва тако да сам, док сам устајао, прорицао о расту ове Цркве и многим другим стварима у вези са Црквом и овим покољењем деце човечје. Били смо испуњени Светим Духом и радовали смо се у Богу нашег спасења” (Џозеф Смит – Историја 1:73).

Благослови крштења убрзо су се проширили и на друге вернике. Касније, у мају, пророков млађи брат Семјуел дошао је у посету Џозефу и Оливеру у Хармони. „Трудили смо се … да га убедимо у вези са јеванђељем Исуса Христа које је требало да буде откривено у својој пунини,” изјавио је пророк. Семјуел је примио сведчанство о делу и Оливер Каудери га је крстио, после чега се Семјуел „вратио кући свом оцу, веома славећи и хвалећи Бога будући испуњен Светим Духом.”¹ У јуну је пророк крстио свог старијег брата Хајрама који је дуго постојано веровао у пророкову поруку. „Од тада су многи постали верници,” забележио је Џозеф, „и неки су се крстили док смо ми наставили са подучавањем и уверавањем. ”²

Пророк је био нарочито срећан што је видео свог оца, Џозефа Смита старијег, крштеног. Пророк је гајио дубоку љубав према своме оцу који је први поверовао у његову поруку после прве Моронијеве посете. Џозеф Смит старији крстио се 6. априла 1830. год., на дан организовања Цркве. Пророкова мајка, Луси Мек Смит, се ceћa: „Џозеф је стајао на обали када је његов отац изашао из воде и када га је ухватио руком, узвикнуо је: ‘… Доживео сам да видим свог оца крштеног у истинитој Цркви Исуса Христа,’ и загњурио је своје лице у очеве груди и гласно плакао од радости као и Џозеф из древник времена када је угледао свога оца како долази у Египат. ”³

На дан организовања Цркве, многи свеци који су се крстили раније, примили су дар Светог Духа моћу Мелхиседековог свештенства. Пророк Џозеф Смит је јасно подучавао о потреби за крштењем и полагањем руку за дар Светог Духа. „Крштење водом, без крштења огњем и Светим Духом које га прати, ништа не користи,” изјавио је он. „Оба су потребна и нераздвојиво повезана. Особа мора бити рођена водом и духом да би ушла у царство Божје.”⁴

Учења Џозефа Смита

Обред крштења неопxодан је за узвишење.

Бог је на земљи, као и на небесима, установио многе знаке; на пример, храст у шуми, плод на дрвету, биљка у пољу – сви носе знак да је ту засађено семе; јер је Господња одлука да свако дрво, свака биљка која носи семе треба да га доноси по својој врсти, и не може бити по неком другом закону или начелу.

По истом начелу тврдим да је крштење знак одређен од Бога, јер онај који верује треба да на себе преузме Христа да би ушао у царство Божје, јер ‘ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божје,’ рекао је Спаситељ [видети Јев. по Јовану 3:5]. То је знак и заповест које је Бог установио да би човек ушао у Његово царство. Они који траже да уђу на неки други начин тражиће узалуд; јер Бог их неће примити, нити ћe анђели признати и прихватити њихова дела, јер нису били послушни обредима, нити су обраћали пажњу на знаке које је Бог одредио за спасење човека, да га припреме за њега и овласте за небеску славу; и Бог је одредио да сви они који не буду послушни Његовом гласу неће избећи проклетство пакла. Шта је проклетство пакла? Припадати онима који нису послушни Његовим наредбама.

„Крштење је знак Богу, анђелима и небу да чинимо Божју вољу и да нема другог начина под небом који је Бог одредио човеку да Му дође и буде спашен и уђе у царство Божје, осим вере у Исуса Христа, покаjања и крштења за опрост греха, а сваки други начин је узалудан; онда имате обећање дара Светог Духа. ”⁵

Гледајући свете странице Библије, истражујући пророке и речи апостола, не проналазимо предмет тако блиско повезан са спасењем као што је крштење … Схватимо да је реч baptise изведена из грчког глагола baptiso, и значи уронити …

… Не грешим ако изложим упутства и наредбе самог Исуса на ту тему – Он је рекао дванаесторици, тачније једанаесторици у то време: ‘Идите дакле и научите све народе крстећи их у име оца и сина и светога Духа, учећи их да све држе што сам вам заповедио.’ Тако је забележио Матеј [Јев. по Матеју 28:19, 20]. УЈев. по Марку налазе се ове важне речи: ‘Идите по свему свету и проповедајте јеванђеље свакоме створењу. Који поверује и крсти се, спашће се; а ко не поверује осудиће се’ [Јев. по Марку 16:15, 16] …

… ‘Никодим, кнез јеврејски, … дође к Исусу ноћу и рече му: Рави, знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса ових чинити која ти чиниш ако није Бог с њим. Одговори Исус и рече му: заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царства Божјега. Рече Никодим њему: како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се? Одговори Исус: заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божје’ [Јев. по Матеју 3:1–5].

Овај снажан и јасан Исусов одговор у вези са крштењем водом, намеће питање – Ако је Бог исти јуце, данас и заувек, није ни чудо што је тако јасан у великој изјави: ‘Који поверује и крсти се, спашће се; а ко не поверује осудиће се! [Јев. по Марку 16:16]. Није било другог имена датог под небом, нити неког другог одобреног обреда којим би људи могли бити спашени. Није ни чудо што је апостол рекао, ‘закопавши се с њим крштењем’ устаћете из мртвих! [Колошанима посл. 2:12.] Не изненађује што је Павле морао да устане и крсти се и опере своје грехе [видети Дела апост. 9:17, 18].”⁶

У свим временским раздобљима, свеци су се крстили у име Исуса Христа.

„Древни људи који су уствари били очеви цркве у разли-читим периодима, када је црква цветала на земљи, … били су крштењем уведени у царство, јер је у Светим писмима очигледно – Бог се не мења. Апостоли кажу да је јеванђеље моћ Божја на спасење свима који верују; и уз то нас обавештава да су живот и бесмртност обелодањени преко јеванђеља [видети Римљанима посл. 1:16; 2. Посл Тимотеју 1:10] …

Дакле, претпостављајући да Света писма кажу оно што мисле, и мисле оно што кажу, имамо довољно разлога да наставимо и Библијом потврдимо да је јеванђеље увек било исто; обреди који испуњавају његове захгеве, исти; и особе које врше обреде, исте; и знаци и плодови који резултирају из тих обећања, исти. Стога пошто је Ноје био проповедник праведности морао је бити крштен и заређен у свештенство полагањем руку, итд. Нека нико сам себи не даје част, него онај који је позван од Бога, као што је био Арон [видети Јеврејима посл. 5:4] …

… Видеће се и потврдити да је, ако је међу људима владао грех, покаjање било неопходно у једном времену или периоду света као и у другом – и да ниједан човек не може положити други темељ од темеља који већ постоји, а тај темељ је Исус Христ. Ако је, дакле, Авељ био праведан човек, морао је да постане такав држањем заповести; ако је Енох био довољно праведан да дође у Божје присуство и хода са Њим, сигурно је такав постао држањем Његових заповести, и тако је са сваком праведном особом, било да је то Ноје, проповедник праведности; Аврам, отац верних; Јаков, онај који је одолео Богу; Мојсије, човек који је писао о Христу, и заповешћу објавио закон, као учитељ води људе Христу; или је то био сам Исус који није закон, као учитељимао потребу за покаjањем, будући да није учинио грех; у складу с Његовом свечаном објавом Јовану – да се крстим: јер нико не може ући у царство без послушности том обреду: јер је прикладно да испунимо сваку праведност [видети Превод Џозефа Смита, Јев. по Матеју 3:43]. Свакако онда, да ако је доликовало Јовану и Исусу Христу, Cпacитeљy, да се крсте како би испунили сваку праведност – тако ћe доликовати свакој другој особи која тражи небеско царство, да учини исто; јер Он представља врата, и ако неко покушава да уђе на неки други начин, тај је лопов и разбојник! [Видети Јев. по Јовану 10:1, 2.]

У претходним периодима света, пре него што је Спаситељ дошао у телу, ‘свеци’ су се крстили у име Исуса Христа који ћe доћи, јер никада није било другог имена којим би људи били спашени; и пошто је Он дошао у телу и био разапет, онда су се свеци крстили у име Исуса Христа, разапетог, васкрслог из мртвих, узнесеног на небо, да би могли бити закопани крштењем попут Њега, и бити уздигнути у слави попут Њега, да као што је један Господ, једна вера, једно крштење и један Бог и отац свих нас [видети Посл. Ефесцима 4:5, 6], тако су и једна врата која воде до станова блаженства.”⁷

Деца која умру пре узраста урачунљивости, не треба да се крсте; она су откупљена Помирењем Исуса Христа.

„Крштење је за опрост греха. Деца су без греха. Исус их је благословио и рекао: ‘Чините што видите да ја чиним.’ Сва деца су жива у Христу, а они старији кроз веру и покаjање. ”⁸

„Учење о крштавању деце, односно њиковом прскању водом, или морају отићи у пакао, није истинито учење, није подржано у Светом запису и није у складу са Божјом природом. Сва деца су откупљена крвљу Исуса Христа и у тренутку када деца напуштају овај свет, пригрљена су у Аврамовом наручју. ”⁹

Пророк Џозеф Смит је описао следеће као део визије коју је примио 21. јануара 1836. год., касније забележену у Учењу и заветима 137:1, 10. Џозеф је рекао да су му се небеса отворила и такође је видео да се сва деца која умру пре него што доспеју у доба урачунљивости спашавају у небеском царству. ”¹⁰

После крштења водом, полагањем руку примамо Светог Дука.

„Јеванђеље закгева крштење урањањем за опрост греха, што је значење те речи на оригиналном језику – наиме, закопати или уронити … Верујем, даље, у дар Светог Духа полагањем руку, [што је очигледно] из Петровог проповедања на дан Педесетнице, у Делима апост. 2:38. Такође можете крстити врећу песка као човека, ако то није учињено ради опроста греха и добијања Светог Духа. Крштење водом је само половина крштења и не вреди без друге половине – а то је крштење Светим Духом. Спаситељ је рекао: ‘Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божје.’ [Јев. по Јовану 3:5.]”¹¹

Данијел Тајлер се ceђa говора који је nророк дао у Сnрингфилду, у Пенсилванији, 1833. год.: „Током свог кратког боравка код мога оца, у скромној брвнари, он је проповедао. Прочитао је 3. поглавље из Јев. по Јовану … Објашњавајући 5. стих, рекао је: ‘Бити рођен водом и Духом’ значи бити уроњен у воду за опрост греха и после тога примити дар Светог Духа. То се чинило полагањем руку особе која има власт од Бога. ”¹²

„Поновно рођење долази Духом Божј им кроз обреде.”¹³

„Крштење је свети обред припреме за примање Светог Духа; оно представља канал и кључ преко кога ћe Свети Дух бити послужен. Дар Светог Духа полагањем руку не може се примити посредством ниједног другог начела осим начела праведности.”¹⁴

„Шта ако покушамо да дар Светог Духа добијемо на неки други начин осим путем знакова или начина одређених од Бога – да ли бисмо га добили? Наравно да не; сви други начини не би успели. Господ каже да учинимо тако и тако и Он ћe нас благословити.

Постоје одређене кључне речи и знаци који припадају све-штенству којих се треба придржавати да би се добио благослов. Тај знак, како је подучавао Петар, јесте да се покаjемо и крстимо за опрост греха, са обећањем дара Светог Духа; и дар Светог Духа се не добија ни на један други начин [видети Дела апост. 2:38].

Постоји разлика између Светог Духа и дара Светог Духа. Корнелије је примио Светог Духа пре свог крштења, што је за њега представљало Божју моћ која га је уверила у истинитост јеванђеља, али није могао да прими дар Светог Духа све док се није крстио. Да није преузео на себе тај знак, односно обред, Свети Дух, који га је уверио у истинитост Бога, би га напустио. [Видети Дела апост. 10:1–48.] Све док није био послушан тим обредима и примио Светог Духа, полагањем руку, по реду Божјем, није могао да исцељује болесне нити да заповеда злом духу да изађе из човека, и да га он послуша; јер би му духови могли рећи као што су синовима Скевиним: ‘Исуса познајем, и Павла знам; али ко сте ви?’ [Видети Дела апост. 19:13–15.] ”¹⁵

Удецембру 1839. године, док је био у Вашингтону Д.К., да би тражио одштету због неnравде нанете свецuма у Мисурију, Џозеф Смим и Илаја Хигби наnисали су Хајраму Смиму следеђе: „У нашем разговору са председником [Сједињеник Држава], он нас је питао у чему се наша религија разликује од другик религија данас. Брат Џозеф је рекао да се разликујемо по начину крштења и дару Светог Духа. полагањем руку. Сматрали смо да су све друге разлике садржане у дару Светог Духа.”¹⁶

Дар Светог Дуxа доноси у наш живот мир, радост, божанско вођство и друге дарове.

„Верујемо у Светог Духа кога уживамо сада, као што је то било у време апостола, верујемо да је он [дар Светог Духа] неопxодан за окупљање и организовање свештенства, да ниједан човек не може бити позван у неку службу у свештенству без њега; такође верујемо у пророштво, језике, визије и у откривења, у дарове и исцељења; и да се те ствари не могу имати без дара Светог Духа. [Видети 1. Посл. Коринћанима 12:3.] Верујемо у њега [тај дар Светог Духа] у свој његовој пунини, моћи, величини и слави.”¹⁷

У фебруару 1847. године, скоро три године nосле мученичке смрти Џозефа Смита, он се указао nредседнику Бригаму Јангу и nредао му ову nоруку: „Кажи људима да буду понизни и верни и да гледају да имају Духа Господњег, а он ћe ик водити право. Буди пажљив и не окрећи се од тиког тананог гласа; он ћe те подучавати шта да чиниш и где да идеш; он ћe приносити плодове царства. Кажи браћи да им срца буду отворена уверавању, тако да када Свети Дух улази у њик, њикова срца буду спремна да га приме. Они могу разликовати Духа Господњег од свик другик духова. Он ћe шапутати мир и радост њиковим душама, и уклониће сваку пакост, мржњу, завист, неслогу и свако зло из њиxовиx срца; и њиxова једина жеља биће да чине добро, рађају праведност и изграђују царство Божје. Кажи браћи да ћe, ако буду следила Духа. Господњег, чинити исправно.”¹⁸

Предлози за проучавање и поучавање

Док будете проучавали ово поглавље или се припремали за подучавање, размотрите следеће идеје: За додатну помоћ видети странице VII-XII.

Прегледајте стр. 91 и 93, на којима је пророк Џозеф Смит изразио осећања која је имао када су се он и Оливер Каудери крстили и када се крстио његов отац. Која сећања имате на своје крштење или крштења чланова породице и пријатеља? Размислите о томе да та сећања забележите у свом дневнику или животној причи.
Излагања на стр. 93-97 узета су из порука које је Џозеф Смит упутио људима који су већ били крштени. Шта мислите, зашто чланови Цркве треба да се подсете на те истине? Која нова запажања сте стекли док сте проуцавали ова учења?
Шта бисте могли рећи пријатељу који верује да крштење није неопxодно? Шта бисте могли рећи пријатељу који верује да мала деца треба да се крсте? (За неке примере, видети стр. 97 и 98.)
Прочитајте цео други пасус на стр. 98. Зашто крштење „не вреди” без дара Светог Духа? Џозеф Смит је рекао: „Постоји разлика. између Светог Духа и дара Светог Духа” (стр. 100). Из сопственог искуства, који су неки од благослова који могу ући у наше животе када имамо дар Светог Духа?
Прегледајте други пасус на стр. 100. Зашто начин крштења представља значајну разлику између обновљене Цркве и других цркава? Зашто дар Светог Духа представља значајну разлику? Како су „све друге разлике … садржане у дару Светог Духа”?
Проучите последњи пасус поглавља (стр. 101). Размислите о томе како можете живети да бисте били достојни да примите и препознате подстицаје Светог Духа.

Повезани стихови из Светих nucaмa: Јев. по Јовану 15:26; Посл. Римљанима 6:3–6; 2. Нефи 31:13; 3. Нефи 11:18–41; Морони 8:1–23