Поглавље 16: Откривење и живи пророк

ПОГЛАВЉЕ 16

Откривење и живи пророк

„Велико откривење неба је да никада ништа неће бити учињено на земљи а да тајна не буде откривена Његовим слугама пророцима.”

Из живота Џозефа Смита

Y Киртланду, у Охају, пророк Џозеф Смит је примио бујицу откривења која су тај период учинила веома важним у успостављању учења и власти у Цркви. Када је пророк примао ова откривења често је био у присуству других црквених вођа, са неким ко је бележио његове речи док их је примао од Господа. Откривења су му често долазила као одговор на молитву. Парли П. Прат, који је касније постао члан Дванаесторице, био је присутан када је пророк примио откривење које се сада налази у Учењу и заветима 50. Старешина Прат се сећа:

„Пошто смо му се прикључили у молитви у његовој соби за превођење, у нашем присуству је издиктирао следеће откривење. Свака реченица била је изговорена споро и веома разговетно, и са паузом између сваке довољно дугом да буде забележена од стране просечног писара, обичним рукописом … Никада није било оклевања, проверавања, или понов-ног читања као се основна нит не би изгубила.”¹

Мада су нека откривења била преписана руком за личну употребу, чланови Цркве углавном их нису имали. Џозеф Смит је знао да су та откривења од Бога од толике важности да су морала бити пажљиво чувана и доступна свету. У новембру 1831. године, на посебној конференцији одржаној у Хајраму, у Охају, пророк и друге црквене вође одлучили су да објаве изабрана откривења која је пророк примио до тада. После ове одлуке пророк је примио божанско саопштење које је Господ назвао „мој предговор за књигу мојих заповести” (видети УИЗ 1:6). Ово откривење које је сада први одсек у Учењу и заветима, означило је Господње одобрење за објављивање ових откривења и објаснило Његове намере због којих их је дао. „Истражујте ове заповести,” рекао је Господ, „јер су истините и поуздане, а пророштва и обећања која су у њима сва ће се испунити” (видети УИЗ 1:37). Пошто је чуо откривење које му је поново прочитано другог дана конференције, пророк је „устао и изразио своја осећања и захвалност” за тај израз Господњег одобравања.²

После ове конференције, пророк се сећа: „Моје време је било веома заокупљено прегледањем заповести и присуствовањем конференцији, скоро две недеље; јер од првог до дванаестог новембра одржавала су се наша посебна заседања. На последњој … присутни на конференцији оценили су да су откривења од исте вредности као … богатства целе земље.” На конферецији је такође речено да су откривења „темељ Цркве у овим последњим данима, и на корист свету, показујући да су кључеви за тајне царства нашег Спаситеља поново поверени човеку, и богатства вечности [су] надохват оних који су вољни да живе по свакој речи која излази из уста Божјих.”³

Ручно написани примерци откривења однети су Вилијаму В. Фелпсу у Мисури, да би били објављени као Књига заповести. Брат Фелпс, коме је Господ заповедио да оде у Мисури и постане црквени штампар (видети УИЗ 57:11), ускоро је почео да слаже слова за књигу. Али, 20. јула 1833. године, руља је уништила штампарску пресу и већину штампаних страница. Неке од разбацаних страница спасли су чланови Цркве и лично повезали, али књига никада није била званично објављена. 1835. године откривења намењена за Књигу заповести, као и многа друга откривења, била су објављена у Киртланду као Учење и завети. Са додатним откривењима која су додата после 1835. године, ова књига стоји као сведочанство да Бог и данас говори преко свог живог пророка, председника Цркве, ради благослова и вођства Његове Цркве.

Учења Џозефа Смита

Бог је преко откривења увек водио свој народ и своју Цркву.

Чланци вере 1:9: „Верујемо у све оно што је Бог до сада објавио, у све оно што сада објављује, и верујемо да ће објавити још много тога великог и важног што се односи на царство Божје.”⁴

„Никада не можемо разумети Божје дело, осим преко откривења. Можемо духовно напредовати и изражавати мишљења за целу вечност, али то није власт.”⁵

„Учење откривења далеко превазилази учење без откривења; јер једна истина откривена са неба је вредна свих култних идеја које су икада постојале.”⁶

„Спасење не може доћи без откривења; послуживање без њега је узалудно … Нико не може бити послужитељ за Исуса Христа, осим ако има сведочанство о Исусу; а то је дух пророштва [видети Јованово откривење 19:10]. Кад год се спасење послужује, то се чини преко сведочанства. Људи данашњице сведоче о небу и паклу, а никада нису видели ни једно ни друго; и рећи ћу да без тога нико не познаје те ствари.”⁷

Исус у својим учењима каже: ‘На овоме камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати.’ [Јев. по Матеју 16:18.] Ком камену? Откривењу.”⁸

„Црква Исуса Христа светаца последњих дана утемељена је на директном откривењу, као што је Црква Божја, према Светим писмима, увек била (Књ. пророка Амоса 3:7, и Дела апост. 1:2); и вољом и благословима Божјим био сам до сада оруђе у Његовим рукама како бих унапређивао дело сионско.”⁹

Пророк је говорио на црквеној конференцији у априлу 1834. год.: „Председник Џозеф Смит млађи, прочитао је друго поглавље Јоиловог пророчанства и обратио се присутнима следећим речима: … „Налазимо се у другачијем положају од свих осталих људи који су икада живели на овој земљи; стога се она претходна откривења не могу прилагодити нашим условима; била су дата другим људима који су живели пре нас; али у последњим данима Бог је позвао остатак, у коме треба да буде избављење, у Јерусалиму као и на Сиону [видети Књ. пророка Јоила 2:32]. Стога, ако Бог више не буде давао откривења, где ћемо наћи Сион и тај остатак? …

Председник је онда дао извештај о добијању и превођењу Мормонове књиге, откривењу о Ароновом свештенству, организацији Цркве 1830. године, откривењу о високом свештенству и дару Светог Духа изливеном на Цркву, и рекао: ‘Уклоните Мормонову књигу и откривења, и где је наша религија? Немамо је.’ ”¹⁰

Председник Цркве одређен је да од Бога прима откривење за Цркву; појединци могу примити откривење за сопствене дужности.

„Исус … је у Цркви најпре поставио апостоле, а затим пророке, за дело послуживања, усавршавања светаца, итд.; … велико откривење неба [је] да никада ништа неће бити учи-њено на земљи а да тајна не буде откривена Његовим слугама пророцима, према Књ. пророка Амоса 3:7.”¹¹

У септембру 1830. године, Џозеф и Ема Смит преселили су се из Хармонија, у Пенсилванији, у Фајет, у држави Њујорк. Када су стигли, сазнали су да су неки свеци били заварани тврдњама лажних откривења: „На нашу велику жалост, … ускоро смо открили да је Сотона лагао да би заварао и тражио кога ће уништити. Брат Хајрам Пејџ је у свом поседу имао известан камен путем кога је добио извесна ‘откривења’ у вези са изградњом Сиона, поретком у Цркви, итд., свим што је пот-пуно у супротности са поретком дома Божјег, како је постављен у Новом завету, као и у нашим недавним откривењима. Пошто је заседање конференције било заказано за 26. септембар, мислио сам да до заседања конференције није мудро да учиним било шта осим да са браћом разговарам на ту тему. Откривши, међутим, да су многи, а посебно породица Витмер и Оливер Каудери, веома веровали у ствари изнете преко тог камена, мислили смо да је најбоље да питамо Господа у вези са том важном ствари; и пре сазивања конференције примили смо следеће:

„Откривење Оливеру Каудерију, дато у Фајету, у Њујорку, у септембру 1830. године.

‘ … Гле, заиста, заиста, кажем ти, нико да не буде постављен да прима заповести и откривења у Цркви овој, осим слуге мога Џозефа Смита млађега, јер он их прима попут Мојсија. A ти ћеш му бити послушан у ономе што ћу му ја дати …

А заповедати не смеш ономе ко ти је на челу, и на челу Цркве; јер њему сам дао кључеве тајни и откривења која су запечаћена, све док не именујем другога уместо њега…

И опет, позови брата свога, Хајрама Пејџа, ти и он насамо, и кажи му да оно што је записао са оног камена није од мене и да га Сотона вара. Јер гле, то му није било поверено, нити ће иком ишта у Цркви овој бити поверено што је супротно црквеним заветима.

Јер све се мора чинити по реду, и уз заједничку сагла-сност у Цркви, са молитвом вере.’ [Видети УИЗ 28:2-3, 6-7, 11–13.] …

Наша конференција коначно је сазвана. Разговарало се на тему претходно поменутог камена, и после значајне истраге брат Пејџ се, као и сви присутни у Цркви, одрекао поменутог камена и свега у вези са њим, на наше велико међусобно задовољство и радост.”¹²

„Председници или [Прво] председништво су над Црквом; и откривења и намера и воља Божја за Цркву треба да долазе преко председништва. То је небески поредак и моћ и повластица [Мелхиседековог] свештенства. Такође је повластица сваког надлежног лица у овој Цркви да добија откривења докле год се она односе на његов одређен позив у Цркви.”¹³

„Сматрамо да нисмо дужни да примимо било какво откри-вење мушкарца или жене који нису законски постављени или заређени у ту власт, пружањем праве потврде тога.

… Супротно је Божјем поретку за сваког члана Цркве, или било кога да прима упутства за оне у власти вишој него што су они; стога ћете видети да је неприкладно обраћати пажњу на њих; али ако нека особа има визију или посету небеског гласника, то мора бити за њену корист и подуча-вање; јер основна начела, управљање и учење Цркве контролишу се кључевима царства.”¹⁴

Председник Цркве нам преноси Божју реч за наше време и покољење.

Хебер К. Кимбал, док је служио као саветник председнику Бригаму Јангу, је рекао: „Брат Џозеф Смит много пута је рекао брату Бригаму и мени, и другима, да је Божји пред-ставник пред нама, да нас поучава и усмерава и кори оне који чине погре-шно.”¹⁵

Вилфорд Вудруф, четврти пред-седник Цркве, је рекао: „Споменућу известан састанак ком сам присуство-вао у градићу Киртланду кад сам био млад. На том састанку изнета су нека запажања … у вези са живим пророштвима и у вези са писаном речју Божјом … Један водећи човек у Цркви је устао и говорио о теми, и рекао: ‘Имате Божју реч пред вама, овде у Библији, Мормоновој књизи и Учењу и заветима; имате писану Божју реч, и ви који дајете откри-вења треба да дајете откривења у складу са тим књигама, јер оно што је написано у тим књигама је реч Божја. Морамо се ограничити на њих.’

Када је завршио, брат Џозеф се окренуо брату Бригаму Јангу и рекао: ‘Брате Бригаме, желео бих да устанеш и кажеш своја размишљања у вези са живим пророштвима и писаном речју Божјом.’ Брат Бригам је устао, узео Библију и спустио је; узео је Мормонову књигу и спустио је; и узео је књигу Учења и завета и положио испред себе, и рекао: ‘Постоји писана Божја реч за нас, у вези са Божјим делом од почетка света, скоро, до нашег времена. И сада,’ рекао је, ‘у поређењу са [живим] пророштвима, ове књиге за мене нису ништа; те књиге не преносе Божју реч директно нама сада, као што је случај са речима пророка или особе која носи свето свештенство у нашем времену и покољењу. Радије бих имао жива пророштва него све што је написано у књигама.’ То је био смер према коме се управљао. Када је завршио, брат Џозеф је рекао заједници: ,Брат Бригам вам је рекао Господњу реч, и рекао вам је истину.’ ”¹⁶

Бригам Јанг, други председник Цркве, се сећа: „Пре много година Џозеф Смит је приметио да када су људи примали откривења која је он поседовао и мудро деловали у складу са њима, како Господ налаже, у својој моћи да чине и разумеју били су много година испред, него што су били тада.

Ми подржавамо председника Цркве и друге црквене вође мопећи се за њих и обазирући се на њихов савет.

Џозеф Смит је забележио следећи догађај са посвећења храма у Киртланду, 27. марта 1836. године: „Затим сам дао кратак говор и позвао неколико већа и целу заједницу светаца да признају [Прво] председништво као пророке и видеоце и подрже их својим молитвама. Сви су се устајањем заветовали да ће чинити тако.

Затим сам позвао већа и заједницу светаца који су били присутни да признају Дванаесторицу апостола, као пророке, видеоце, откровитеље и посебне сведоке свим народима на земљи, који држе кључеве царства да их откључају, или учине да буде тако, међу њима, и подрже их својим моли-твама, изражавајући своју сагласност устајањем.

Затим сам позвао већа и заједницу светаца да признају председнике седамдесеторице … И подрже их својим молитвама што су и учинили устајањем …

У свим случајевима гласање је било тајно и ја сам прорекао свима, да ће их Господ, пошто су подржали те људе на њиховим појединачним положајима, … благословити; да, у име Христово, благослови неба биће њихови.”¹⁸

„Као они који су подигли руке Мојсијеве [видети 2. Књ. Мојсијева 17:8–13], тако и ми подигнимо руке оних који су одређени да воде послове царства, како би били ојачани и могли да остваре своје велике планове, и буду оруђе у изво-ђењу великог дела последњих дана.”¹⁹

„А сада намењено онима који чине нешто само због тога што су саветовани да то чине, а ипак гунђају све време док то чине, они нису ни од какве користи; могли би и да то не чине. Постоје они који се изјашњавају да су свеци, који су веома склони гунђању и проналажењу грешака, када се даје неки савет који је у супротности са њиховим осећањима, чак и када сами траже савет; још више када добију савет који нису тражили, који није у складу са њиховим гледањем на ствари; али браћо, од већине вас очекујемо више; верујемо да желите савет, с времена на време, и да ћете му се радосно повиновати, кад год га будете добијали са правог извора.”²⁰

Елиза Р. Сноу је забележилa: „Џозеф Смит је рекао да, ако га је Бог поставио и изабрао да буде оруђе које ће водити Цркву, зашто му не дозволити да је води у потпуности? Зашто му стајати на путу када је постављен да учини нешто? Ко познаје Божје намере? Зар није открио ствари на начин другачији од оног који ми очекујемо? Порок је напоменуо да се он стално уздиже, мада га све притиска, стојећи на његовом путу и ометајући га; упркос свом том противљењу, он увек излази на крај исправно…

Корио је оне који су били спремни да проналазе грешке у управљању интересима Цркве, говорећи да је Бог њега позвао да води Цркву и он је води исправно; они који су настојали да ометају посрамиће се када њихове грешке буду обелодањене.”²¹

Они који одбацују живог пророка неће напредовати и навући ће на себе судове Божје.

„Дословно говорећи, иако свако знање долази од Бога, када је то откривено нису сви људи тада веровали да је то откривење …

Ноје је био савршен човек и његово сазнање или откривење о ономе што ће се догодити на земљи дало му је моћ да се припреми и спасе себе и породицу од уништења попла-вом. У то сазнање, или откривење, … нису веровали становници земље. Знали су да је Адам био први човек, створен на слику Божју; да је био добар човек; да је Енох ходао са Богом три стотине шездесет и пет година и да је пренет на небо а да није окусио смрт. Али не би могли поднети ново откривење: у стара верујемо зато што су у њих веровали наши очеви, али што даље са новим откривењима. И поплава их је однела …

Исто начело … било је значајно објављено међу Јеврејима када је Спаситељ дошао у телу. Разметали су се старим откривењима, украшавали су гробнице мртвих, давали десе-тину од нане и аниса, говорили дуге молитве са предуми-шљајем, и прелазили море и земљу да би вршили обраћење, али ипак када је ново откривење тек дошло, из уста великог Ја сам тај, нису га могли поднети – било је сувише. Показало је поквареност тог покољења и као други раније, викали су, даље са њим; распни га! …

Још једном, исти ток и језик коришћени су када је Мормонова књига дошла овом покољењу. Старо откривење, стари патријарси, ходочасници и апостоли, били су благословени. Верујемо у њих, али нове не можемо поднети.”²²

„Свет је увек мислио за лажне пророке да су прави, а оне послате од Бога сматрали су лажним пророцима, и отуда су убијали, каменовали, кажњавали и затварали праве пророке, а они су морали да се сакривају ‘по пустињама и по пећинама и по рупама земаљским’ [видети Посл. Јеврејима 11:38], и мада су били најчаснији људи на земљи, протеривали су их између себе као скитнице, док су ценили, славили и подржавали неваљалце, скитнице, лицемере, варалице и најниже међу људима.”²³

„Ако би Христ дошао на земљу и проповедао тако оштро као што је проповедао Јеврејима, нисам сигуран да Га ово покољење не би одбацило због Његове оштрине … Многи ће рећи: ‘Никада те се нећу одрећи него ћу увек бити уз тебе.’ Али у тренутку када их поучавате некима од тајни цар-ства Божјег које се чувају на небесима и треба да буду откривене деци људској када су спремна за њих, биће први који ће вас каменовати и усмртити. По том истом начелу је разапет Господ Исус Христ, и они учиниће да људи убијају пророке овог покољења.

Многе ствари су несхватљиве деци људској у последњим данима: на пример, да ће Бог устати из мртвих; заборављају да ће ствари сакривене пре постанка света бити откривене бебама у последњим данима.

У нашој средини има много мушкараца и жена такође, који су сувише мудри да би били поучени; стога морају умрети у свом незнању и за васкрсења ће открити своје грешке. Многи печате небеска врата говорећи: ‘Бог може открити ствари до извесне тачке и ја ћу поверовати.’ …

Када је Бог слао човека да проповеда пунину јеванђеља, одувек је било да је био нападан од својих пријатеља који су били спремни да га искасапе ако би поучавао ствари које они сматрају погрешнима; и Исус је био разапет по том начелу.”²⁴

„Јао, јао човеку или људима који подижу своје руке против Бога и Његовог сведока у овим последњим данима: јер ће скоро заварати и саме изабране!

… Када човек иде да проповеда и заповеда људима да послушају његова учења, мора бити или прави или лажни пророк. Лажни пророци увек се противе правим пророцима и прорицаће оно што је веома близу истине да би ако могу заварали и саме изабране.”²⁵

„Као последица одбијања јеванђеља Исуса Христа и пророка које је Бог послао, судови Божји обарали су се на људе, градове и народе у различитим периодима света, што је био случај са Содомом и Гомором који су били уништени због одбацивања пророка.”²⁶

Вилијам П. Мекинтајер је известио: „Џозеф Смит је прорицао да ће сви они који олако узимају дата откривења, и њега и његове речи, убрзо плакати и јадиковати, … говорећи: „Ах, да послушасмо речи Божје и откривења која је дао.”²⁷

Предлози за проучавање и поучавање

Док будете проучавали ово поглавље или се припремали за поучавање, размотрите следеће идеје: За додатну помоћ видети странице VII–XII.

Прегледајте причу на стр. 199-200, обраћајући пажњу на то како су се чланови Цркве осећали у вези са откривењима примљеним преко Џозефа Смита. Каква су ваша осећања у вези са Учењем и заветима?
Прочитајте четврти пасус на стр. 201. Зашто мислите да „спасење не може доћи без откривења”?
Прегледајте стр. 202-203. Зашто мислите да људи понекад дозвољавају себи да буду заварани, као што је то случај у причи о Хајраму Пејџу? Шта можемо учинити да бисмо избегли да будемо заварани од стране лажних пророка или лажних учења?
Прегледајте цела два последња пасуса на стр. 203, и пасус који се наставља на стр. 204. Како нам користи то што имамо само једног човека који прима откривења за целу Цркву? Која искуства можете поделити у којима вас је Господ водио у вашим одређеним дужностима?
На стр. 204-205, прочитајте како су Џозеф Смит и Бригам Јанг одговорили када је један човек рекао да се морамо ограничити на откривења записана у Светим писмима? Шта би недостајало у вашем животу ако бисте се ограни-чили на стандардна дела, не слушајући речи живог пророка? Шта можемо учинити да бисмо следили дух савета који је дао Бригам Јанг?
Шта можемо учинити да бисмо подржали председника Цркве и остале црквене вође? (За неке примере, видети стр. 205-206). Који савет је председник Цркве дао на прошлој генералној конференцији? Како сте били благословени док сте следили пророка и друге црквене вође?
Који су неки од начина на које људи одбацују Божје пророке? (За неке примере, видети стр. 206-209). Које су неке од могућих последица избора да не следимо савет оних које је Господ изабрао да воде Његову Цркву?

Повезани стихови из Светих писама: Приче Соломунове 29:18; Јаков 4:8; 3. Нефи 28:34; Moрмон 9:7–9; УИЗ 21:1–6