Мормонова књига: Камен темеЉац наше вероисповести

„Браћи сам рекао да је Мормонова књига најтачнија од свих књига на земљи и камен темељац наше вероисповести. ”

Из живота Џозефа Смита

Прошло је више од три године од оног јутра 1820. год. када се Џозеф молио да сазна којој цркви да се прикључи. Млади пророк је тада имао 17 година и желео је да сазна свој положај пред Богом, и да прими опроштај. У ноћи 21. септембра 1823. Године, Џозеф се повукао у своју собу у поткровљу у брвнари његове породице у Палмири, у Њујорку, али је остао будан пошто су остали у соби отишли да спавају, жарко се молећи да сазна више о Божјим намерама са њим. „Предао сам се молитви и мољењу Свемогућем Богу”, рекао је, „за опроштај свих својих Греха и лудости, и такође да ми се објави, да бих могао знати своје стање и положај пред Њим; јер имао сам потпуно поверење у добијање божанске објаве, као што се десило раније” (Џозеф Смит – Историја 1:29).

У одговору на своју молитву, Џозеф је угледао светлост у својој соби која се повећавала све док соба није постала „светлија него у подне.” Небески Гласник се појавио поред његовог кревета, стојећи у ваздуху, у хаљини „најизразитије белине.” (Џозеф Смит – Историја 1:30, 31.) Тај гласник био је Морони, последњи нефијски пророк, који је вековима раније закопао плоче на којима је била записана Мормонова књига и који је сада држао кљуцеве који су се односили на тај свети запис. Као део тог задатка, Џозеф је требало да оде до оближњег брда, где је свети запис, написан на златним плочама, био закопан.¹ Овај запис написали су пророци који су у древно доба живели на америчком континенту. Даром и моћу Божјом, Џозеф је требало да преведе запис и објави га свету.

Следећег дана, Џозеф је отишао до брда где су плоче са Мормоновом књигом биле закопане. Тамо је срео Моронија и видео плоче, али речено му је да ик неће примити пре истека четири године. Требало је да започне важан период припреме који ћe га учинити дораслим светом задатку превођења Мормонове књиге. Џозеф се враћао на брдо сваког 22. септембра следеће четири године како би примао даља упутства од Моронија. (Видети Џозеф Смит – Историја 1:33–54.) Током тих година, такође је имао „много посета Божјих анђела који су откривали величанство и славу догађаја који ћe се одвијати у последњим данима.”²

Овај период припреме донео је у пророков живот и благослов брака. У јануару 1827. године, оженио се Емом Хејл, коју је упознао док је радио у Хармонију, у Пенсилванији. Ема ћe бити важна помоћ пророку током његове службе. 22. септембра 1827. године, отишла је са њим на брежуљак и чекала у близини док је Морони уруцивао плоче пророку.

Са светим записом у свом поседу, Џозеф је убрзо открио зашто га је Морони упозорио да заштити плоче (видети Џозеф Смит – Историја 1:59, 60). Локална руља почела је да узнемирава пророка, улажући сталне напоре да украде плоче. Једног хладног дана у децембру 1827. године, у нади да ћe наћи место за рад у миру, Џозеф и Ема напустили су дом породице Смит у потрази за уточиштем код Еминих родитеља у Хармонију. Ту је пророк започео рад на превођењу. Следећег фебруара, Мартин Харис, пријатељ Смитових из Палмире, био је надахнут да оде у Хармони да би помогао пророку. Са Мартином као својим писаром, Џозеф је напредовао са преводом светог записа.

Резултати пророковог рада касније ћe бити објављени као Мормонова књига. Ова изузетна књига, која садржи комплетно јеванђеље, стоји као сведочанство о истинитости Цркве Исуса Христа светаца оследњих дана и пророчке мисије Џозефа Смита.

Учења Џозефа СMита

Мормонова књига преведена је даром и моћу Божјом.

Као одговор на numaњe: „Како и где сте добили Мормонову књигу?” Џозеф Смит је одговорио: „Морони, који је закопао плоче на брежуљку у Манчестеру, покрајина Онтарио, у држави Њујорк, који је умро и поново устао, појавио се преда мном и рекао ми где се налазе и дао ми упутства како да дођем до њих. Добио сам их, заједно са Уримом и Тумимом, помоћу којих сам превео плоче, и тако се појавила Мормонова књига.”³

„Морони ми је рекао где су закопане неке плоче на којима је био урезан сажетак записа древних пророка који су живели на том континенту … Ти записи били су урезани на плочама које су изгледале као да су од злата; свака плоча је била широка петнаест сантиметара, а дугачка двадесет сантиметара, и била је нешто тања од обичне лименке. Биле су прекривене урезима, египатским знацима, и повезани заједно у свеску као листови књиге, са три прстена која су повезивала целину. Свезак је био око петнаест сантиметара дебљине, од чега је један део био запечаћен. Знаци на делу који није био запечаћен били су мали и веома лепо урезани. Цела књига по свом саставу одавала је изглед старине и много вештине у уметничком урезивању. Са записима се налазила необична справа коју су древни људи називали Урим и Тумим, која се састојала од два прозирна камена постављена у оквир причвршћен за напрсник. Посредством Урима и Тумима превео сам запис даром и моћу Божјом.”⁴

„Божјом моћу превео сам Мормонову књигу са хијероглифа, знање које је било изгубљено за свет, догађај у коме сам учествовао сам, као необразован младић, који се новим откривењем борио са световном мудрошћу и великим незнањем осамнаестог века.”⁵

„Сада бих желео да поменем да је насловна страна Мормонове књиге дослован превод, узет са последњег листа, са леве стране збирке или књиге са плоча, које су садржалодређеное запис који је преведен, писање у целини тече у истом смеру као јеврејско писање углавном [то јест, здесна на лево]; и да поменута насловна страна ни на који начин није савременог склопа, било са моје стране или неког другог ко је живео или живи у данашњој генерацији … Доле прилажем тај део насловне стране верзије Мормонове књиге на енглеском језику, што је изворни и дословни превод насловне стране изворне Мормонове књиге, како је забележена на плочама:

„‘МОРМОНОВА КЊИГА.

Извештај nисан на nлочама, руком Мормоновом, узет са Нефијевих nлоча.

Дакле, ово је сажетак записа народа Нефијевог, и такође Ламанаца – Писан Ламанцима, који су остатак дома Израеловог, а и Јеврејима и нејеврејима – Писан по заповести, а и по духу пророштва и откривења. Писан и запечаћен и скривен за Господа, да не буде уништен – Да изађе на видело даром и моћу Божјом ради тумачења – Запечаћен руком Моронијевом и скривен за Господа, да изађе на видело у одређено време преко нејевреја – Протумачен даром Божјим.

Сажетак такође узет из Књиге Етерове, која је запис народа Јаредовог, који беше расејан у време кад Господ побрка језик људима, док су градили кулу да досегну небо, који ћe остатку народа Израеловог показати каква велика дела је Господ учинио за очеве њихове, и да могу упознати завете Господње, да не буду заувек одбачени – Такође и за уверавање Јевреја и нејевреја да Исус јесте Христ, Вечни Бог, који се објављује свим народима. А сада, уколико има нетачности, то су погрешке људске. Стога, не осуђујте дела Божја да бисте се нашли неукаљани пред судијском столицом Христовом.’ ”⁶

Господња мудрост је већа од пукавства ђавоповог.

До 14. јуна 1828. године, рад Џозефа Смита на nреводу nлоча са Мормоновом књигом, резултирао је са 116 странигуа рукоnиса. Онда се догодило нешто што је nророка nодучило мудрим лекгуијама о Божјој усмеравајуhој ругуи у објављивању овог светог заnиса. Пророк је забележио: „Неко време пошто је господин Харис почео да пише за мене, почео је упорно да тражи од мене дозволу да понесе кући записе и покаже ик; и желео је да питам Господа, преко Урима и Тумима, да ли сме то да уцини. Упитао сам и одговор је био да не сме. Међутим, он није био задовољан одговором, и желео је да поново питам. Учинио сам тако и одговор је био као и раније. Он и даље није био задовољан, па је инсистирао да питам још једанпут.

После много преклињања, поново сам питао Господа, и он је добио дозволу да узме записе под одређеним условима; а то је било да ик покаже само своме брату, Штићенику Харису; својој супрузи, свом оцу и мајци; и госпођи Коб, сестри његове супруге. У складу са овим последњим одговором, тражио сам од њега да се свечано обавеже да неће учинити другачије од оног што му је речено. Учинио је тако. Обавезао се онако како сам тражио од њега, узео записе и отишао. Међутим, упркос великим ограничењима која су му била наметнута, и свечане обавезе којом ми се обавезао, показао ик је другима, и они су ик варком узели од њега, и до данашњег дана нису пронађени.”⁷

У nредговору nрвом издању Мормонове књиге, nророк је објавио да Божје намере не могу бити осујеЂене губитком 116 странигуа: „Пошто су у вези са Мормоновом књигом кружиле лажне приче, и уз то биле предузете многе незаконите мере од стране особа са злим намерама да униште и мене и дело, обавестио бик вас да сам превео, даром и моћу Божјом, и уцинио да буде записано сто шеснаест страница које сам узео из Књиге Лехијеве, које су биле извештај сажет са плоча Лехијевик, руком Мормоновом; извештај ког су нека особа или неколико њик украли од мене упркос мојим највећим напорима да ик вратим – u nonno ми је Господ заповедио да ик не преводим поново јер им је Сотона усадио у срца да искушавају Господа Бога њиковог мењањем речи, које су прочитали другачије него што сам превео и уцинио да буде записано; и ако бик исте речи поново обелоданио, или другим речима, ако бик поново превео исто, они би објавили оно што су украли, а Сотона би подстакао срца овог покољења да не приме ово дело. Али гле, Господ ми је рекао да неће дозволити Сотони да оствари своје зле намере у вези са овим делом.” Стога ћe Џозеф Смит преводити са плоча Нефијевин док не дође до места које је превео, nno je сачувао. Џозеф Смит је требало да то објави као запис Нефијев. Тако ћe Господ збунити оне који су изврнули Његове речи. Heћe им дозволити да униште Његово дело. Показаће им да је Његова мудрост већа од лукавства ђаволовог. [Видети УИЗ 10:38–43.]

„Стога, да бик био послушан заповестима Божјим, благодаћу и милошћу Његовом, остварио сам оно што ми је Он заповедио у вези са тим.”⁸

Мормонова књиrа је реч Бoжjа.

„Браћи сам рекао да је Мормонова књига најисправнија од свиx књига на земљи и камен темељац наше вероисповести, и да ћe човек бити ближи Богу придржавајући се њеник поука, него било које друге књиге.”⁹

Члангуи вере 1:8: „Верујемо да је Мормонова књига реч Божја у оној мери у којој је исправно преведена. Такође верујемо да је и Библија реч Божја.”¹⁰

„Мормонова књига нам говори да се наш Спаситељ појавио на овом континенту после свог васкрсења; да је ту успоставио своје јеванђеље у његовој целости, богатству, моћи и благослову; да су имали апостоле, пророке, пастире, уцитеље и јеванђелисте, исти ред, исто свештенство, исте обреде, дарове, моћи и благослове који су били доступни на источном континенту; да су људи били одбачени услед својих преступа; да је последњем од њихових пророка који је живео међу њима било заповеђено да запише сажетак њихових пророштава, историје итд., и да их сакрије у земљу и да то треба да изађе и уједини се са Библијом ради остварења Божјих намера у последњим данима.”¹¹

Дејвид Озборн је био nрисутан када је Џозеф Смит nponоведао у Фар Весту, у Мисурију, 1837. године. Сетио се ових nророкових речи: „Мормонова књига је истинита, као што тврди да јесте, и за то сведочанство очекујем да ћy дати извештај на дан суда.”¹²

Света писма нас бодре и теше и дају нам мудрост на спасење.

У вези са изградњом царства је штампање и пуштање у оптицај Мормонове књиге, Учења и завета, … и новог превода Библије. Непотребно је било шта рећи о тим делима. Они који су их прочитали и који су пили са извора знања која она саопштавају, знају како да их цене. И мада им се будале можда ругају, она су ипак осмишљена да пруже људима мудрост на спасење и свргну вео сујеверја навуцен током векова, расветле Јеховине поступке који су већ били остварени и објаве будућност са свом њеном страшном и величанственом стварношћу. Они који су већ окусили корист од проуцавања тих дела, без сумње ћe се надметати једни са другима у својој преданости да их шаљу широм света, како би сваки син Адамов могао да ужива исте повластице и радује се истим истинама.”¹³

„Света писма последњих дана објављују се како би искрени у срцу могли бити охрабрени и утешени и како би ишли својим путем са радошћу, док им се душе отварају, а њихово разумевање просветљује знањем о Божјем делу преко очева из прошлик времена као и о ономе што ћe Он уцинити у последњим данима да би се испуниле речи очева.”¹⁴

„Ми примамо свете записе у своје руке, и признајемо да су дати директним надахнућем за добробит људи. Верујемо да нас је Бог удостојио да проговори са небеса и објави своју вољу у вези са људском породицом, да им да праведне и свете законе, да уређује њиково понашање и води ик правим путем, како би ик у право време могао узети себи, и уцинити суна-следницима са својим Сином.

Али када се призна чињеница да је непосредна воља са небеса садржана у Светим писмима, зар као разумна бића нисмо обавезни да живимо у складу са свим њиковим поукама? Зар ћe нам само признање да је то воља са небеса уопште користити ако се не повинујемо свим њиховим уцењима? Зар не делујемо против Врховне интелигенције са неба када признајемо истинитост њихових уцења, а нисмо им послушни? Зар се таквим понашањем не спуштамо испод свог знања и веће мудрости којом нас је небо даровало? Из тих разлога, ако имамо директна откривења са неба, та откривења се сигурно никада не дају да бисмо их олако узимали, без да не навуцемо на своју главу незадовољство и освету, ако уопште има правде на небу; а да је има мора признати сваки поједнац који признаје истину и силу Божјих уцења, Његове благослове и клетве, како су садржани у светој књизи …

… Онај који признаје моћ Свемоћи, записане на небесима, такође може видети Божји рукопис у овој светој књизи: И онај који је најчешће буде читао волеће је највише, а онај који је познаје, препознаће ту руку где год да је види; и када једном буде откривена, неће примити само признање него и послушност свим својим небеским поукама.”¹⁵

„О, ви Дванаесторице! И сви свеци! Искористите тај важан Кључ – да у свим свој им искушењима, невољама, покушај има, тугама, оковима, утамничењима и смрти, гледате према њему, да не издате небо; да не издате Исуса Христа, да не издате 6paћy; да не издате откривења Божја, било из Библије, Мормонове књиге или Учења и завета, или нека друга која су икада била или ћe бити дата и откривена човеку на овом свету или оном који ћe доћи.”¹⁶

Предлпози за проучавање и поучавање

Док будете проуцавали ово поглавље или се припремали за подуцавање, размотрите следеће идеје: За додатну помоћ видети странице VII-XII.

Поново прочитајте искуства која је Џозеф Смит имао између 21. септембра 1823. године и 22. септембра 1827. године (стр. 61-62). Шта мислите, како су га та искуства припремила за превођење златних плоча? Ка.ко сте ви били припремљени за позиве од Господа?
Прегледајте цео први пасус на стр. 65, бележећи циљеве Мормонове књиге. На који начин се ти циљеви остварују у вашем животу и животима других?
Док размишљате о пророковом извештају о томе како му је било заповеђено да не преводи 116 изгубљених страница рукописа (стр. 65-66), шта сазнајете о Богу? Како разумевање тог извештаја може утицати на одлуке које доносимо?
Прочитајте први пасус на стр. 66. Обратите пажњу на то да је у каменом сандуку камен темељац смештен на врху, држећи на месту све остале ка.менове. На који начин је Мормонова књига „камен темељац наше вероисповести”? Како вам је Мормонова књига помогла „да будете ближи Богу”?
Џозеф Смит је говорио о благословима који су дошли када смо „пили са извора знања” у Светим писмима и „окусили корист” од Божје речи (стр. 65-66). Шта вам те речи наговештавају у вези са проучавањем Светих писама. Шта можемо уцинити да бисмо своје проуцавање Светих писма уцинили садржајнијим?
Прочитајте пасус који почиње на крају стр. 66. Шта мислите, зашто они кој и проуцавају Света писма ревносније их деле са другима? Шта можемо уцинити да бисмо делили Мормонову књигу? Која искуства сте имали када сте делили Мормонову књигу или када је неко делио са вама?
Прочитајте последњи пасус на стр. 67-68. Наведите неке стихове из Мормонове књиге који су вас „охрабрили и утешили”? Како је Мормонова књига просветлила ваше разумевање?

Повезани стихови из Светих nucaмa: Језекиљ 37:15–17; увод у Мормонову књигу; 1. Нефи 13:31–42; 2. Нефи 27:6–26; УИЗ 20:6–15; Џозеф Смит - Историја 1:29–54