Храбри у Христовом делу

„Заљубљенuк сам у Христово дело.”

Из живота Џозефа Смита

У октобру 1838. год., сукоб између светаца који су живели у северном Мисурију и локалне руље и милиције достигао је критичну тачку. 27. дана тог месеца, гувернер Мисурија Лилбурн В. Богс издао је срамотно наређење командиру државне милиције: „Мормоне треба третирати као непријатеље и они морају бити уништени или протерани из државе ако је потребно, ради општег добра. Њихово срамно понашање је неописиво.”¹ Три дана касније велика група наоружане милиције улогорила се у близини Фар Веста, у Мисурију, месту црквеног седишта, и припремила се да нападне град.

Озбиљно забринут за безбедност светаца последњих дана, Џозеф Смит и остале црквене вође сложили су се да се 31. октобра састану са милиционарима да би преговарали о склапању примирја. Међутим, кад су се приближили логору милиције, пророк и његови сарадници изненада су ухапшени. Затим су ушли у логор где су били присиљени да целу ноћ леже на хладној земљи и на леденој киши док су стражари викали на њих и псовали. Када су милиционари одлучили да их одведу у Идипенденс, у Мисурију, Џозеф и његови сарадници су преклињали да им дозволе да виде своје породице.

„Своју жену и децу нашао сам у сузама,” написао је пророк, „пошто су се плашили да су ме убили они који су се заклели да ће нам одузети животе, и да ме више неће видети … Ко може схватити моја осећања у то време, да будем тако отргнут од своје сапутнице и оставим је окружену чудовиштима у обличју људи, и своју децу, такође, не знајући како ће њихове потребе бити задовољене, док су ме одводили далеко од њих да би ме моји непријатељи могли уништити када то буду сматрали подесним. Моја супруга је плакала, моја деца су се чврсто држала за мене док их стражари нису одгурнули сабљама.”²

После кратког задржавања у Индипенденсу, пророк и неколико црквених вођа одведени су у Ричмонд, у Мисурију, где су били затворени у старој брвнари, ланцима везани заједно, и држани под јаком стражом. Пророк је остао затворен у Ричмонду око три недеље, пре него што је премештен у затвор у Либертију, у Мисурију. Мада су околности биле страшне, пророк је писао Еми убрзо пошто је стигао у Ричмонд: „Ми смо затвореници у ланцима под јаком стражом ради Христа, а не због неког другог разлога … Брат [Џорџ В.] Робинсон је везан поред мене; он има искрено срце и одлучан ум. Брат [Лиман] Вајт је следећи, брат [Сидни] Ригдон је до њега, Хајрам [Смит] је следећи, Парли [П. Прат] је до њега, Амаса [Лиман] је следећи, и тако смо везани заједно ланцима као и нитима вечне љубави. Добро смо расположени и радујемо се што се сматрамо достојнима да нас прогоне ради Христа.”³

Током једне хладне, мучне ноћи, мушкарци су лежали на поду до после поноћи, немоћни да спавају јер су се стражари хвалисали својим недавним нападима на свеце, укључујући пљачку, силовање и убиство. Старешина Парли П. Прат је испричао: „Слушао сам док ми се није толико смучило да сам био шокиран, ужаснут и толико испуњен духом озлојеђености да сам једва могао да се уздржим, а да не устанем и укорим стражаре; али ништа нисам рекао Џозефу, нити било коме другом, мада сам лежао до њега и знао да је био будан. Он је изненада устао и проговорио гласом грмљавине или као лав који риче, изговарајући, колико могу да се сетим, следеће речи:

‘ТИШИНА … У име Исуса Христа прекоревам вас и заповедам да будете мирни; нећу да доживим ниједан минут више слушајући такве речи. Престаните са таквим речима, или ћете умрети ви или ја, ОВОГ ТРЕНУТКА!’

Престао је да говори. Стајао је усправно у страшном величанству. Везан и без оружја; миран, неузнемирен и достојанствен као анђео, гледао је у преплашене стражаре чије је оружје било спуштено или бачено на земљу; чија су колена заједно клонула, и који су, скупивши се у угао, или погнувши се пред његовим ногама замолили за опроштај и били тихи све до смене страже.”⁴

Учења Џозефа Смита

Храбри весепо чине све што могу, чак и у тренуцима невоње.

У септембру 1839. године, када су свеци започели тежак рад на изградњи града Навуа, у Илиноису, пророк је писао члановима Цркве у Киртланду, у Охају: „Што се тиче ситуације у којој се налази овдашња Црква, ствари се одвијају онолико добро колико се реално може очекивати … Овде се сакупио већ приличан број породица и очекујемо да ће се то наставити, нарочито због тога што смо приликом истраживања открили да нема болесних више него обично, упркос искушењима која смо имали и тешкоћа којима смо били изложени. Рачунајући, као што већ чинимо, на милост и моћ Божју у нашу корист, надамо се да ћемо истрајати у сваком добром и корисном раду, и то до краја, да се приликом мерења не бисмо нашли лакима у време искушења.”⁵

У септембру 1842. године, пророк је у писму упућеном црквеним вођама, касније забележеном у Учењу и заветима 128:19, 22: поставио питање на тему шта чујемо у јеванђељу које смо примили. Глас весеља! Глас милости са небеса, и глас истине са земље, благовести за мртве, глас весеља за живе и мртве; благовести о великој радости … Браћо, зар нећемо напред у тако величанственом делу? Напред идите, а не назад. Храбро, браћо, и напред, напред све до победе! Нек се ваша срца обрадују и силно развеселе.⁶

Пророк је 1831. год. о напретку Цркве рекао: „Било је сасвим очигледно да нам је Господ дао моћ у сразмери са задатком који треба обавити, и снагу према трци која нас је очекивала, и благодат и помоћ према нашим потребама.”⁷

Храбри вопе Христово депо и труде се да развију христолике особине.

„Ја сам заљубљеник у Христово дело и врлину, чедност и честито, постојано управљање, и свети ход.”⁸

„Верујем у морални, честити и свети живот пред Богом и сматрам својом дужношћу да уверавам све људе који су под мојом влашћу да чине исто, да могу престати да чине зло и научити да чине добро, и да се праведношћу ослободе својих греха.”⁹

„Јачајући своју веру допуњавањем сваке добре особине која краси децу благословеног Исуса, можемо се молити када је време за молитву; можемо волети своје ближње као саме себе, и бити верни у невољи, знајући да ће нам плата бити већа у царству небеском. Каква утеха! Каква радост! Живећу праведно и нека ми награда буде таква!

Праведност мора бити циљ светаца у свему, и када се књига Учење и завети објави, схватиће да од њих морају да се очекују велике ствари. Чините добро и праведно са оком упртим једино на славу Божју, и убраћете награду своју када Господ буде награђивао свакога према његовом делу … У име Исуса Христа преклињемо вас да живите достојни благослова који долазе после велике невоље, који ће заситити душе оних који остану верни до краја.”¹⁰

„Нека од сада истина и праведност превладавају и обилују у вама; и у свему будите умерени; уздржавајте се од опијања и од заклињања, и од свих безбожних речи, и свега што је неправедно и грешно; такође од непријатељства, мржње и похлепе, и од сваке грешне жеље. Будите поштени једни према другима, јер изгледа да неки пропуштају да то чине, а неки немају милосрђа и показали су похлепу … Бог мрзи такве личности - и они ће имати свој део жалости у окретању овог великог точка, јер он се окреће и ништа га не може зауставити. Сион ће још живети, иако изгледа да је мртав.”¹¹

„Допустите ми да вас као човек који силно жели људско спасење, све подсетим да са божанским жаром тежите врлини, светости и заповестима Господњим. Будите добри, будите мудри, будите отворени; и изнад свега,будите милосрдни, увек обилујући свим добрим делима. И нека здравље, мир и љубав Бога нашег Оца и благодат Исуса Христа, нашег Господа, буду и пребивају са свима вама, искрена је молитва вашег оданог брата и пријатеља у вечном јеванђељу.”¹²

„Будите кротки и скромни, часни и чисти; добрим одговарајте на зло. … Будите понизни и стрпљиви у свим животним околностима; онда ће наша победа бити славнија.”¹³

„Сматрамо да треба да опомињемо своју браћу са смелошћу, да буду понизна и да се моле, да заиста ходају као деца светлости и дана, да могу имати благодати да се одупру сваком искушењу, и да превладају свако зло у достојно име нашег Господа Исуса Христа.”¹⁴

Храбри се труде да се поправе док су у овом животу.

„Идеја да свако треба да прими према својој марљивости и истрајности док је у винограду, треба да надахне свакога ко је послат да послужује ове радосне вести да би тако примио свој таланат који може донети друге таланте, да када Учитељ седне да затражи извештај о управљању својих слугу, може рећи: ‘Добро, слуго добри и верни! у малом био си ми веран, над многима ћу те поставити; уђи у радост господара свога’ [Јев. по Матеју 25:21] …

… Ништа не треба да нас спречи да будемо прихваћени у Божјим очима, према Његовом божанском захтеву. Људи често заборављају да зависе од неба за сваки благослов у коме им је омогућено да уживају, и да ће за сваку прилику која им је дата поднети извештај. Знате, браћо, да када је господар у Спаситељевој параболи о управитељима позвао своје слуге пред себе, дао им је неколико таланата да напредују са њима док он буде боравио у страној земљи за кратко, а када се вратио захтевао је да положе рачун [видети Јев. по Матеју 25:14–30]. И сада је тако. Наш Учитељ је одсутан само на неко време, а после тога ће позвати свакога да поднесе рачун; и тамо где је уложено пет таланата очекиваће се десет; и онај који није остварио добитак биће избачен као бескорисни слуга док ће верни уживати вечне почасти. Стога се ревносно молимо да благодат нашег Оца почива на вама, кроз Исуса Христа, Његовог Сина, да не поклекнете у тренутку искушења нити да будете надвладани у време прогона.”¹⁵

„После ове поуке бићете одговорни за сопствене грехе; пожељна је част да ходате пред нашим Небеским Оцем на начин који ће вам осигурати спасење; сви смо ми одговорни Богу за начин на који побољшавамо светло и мудрост које нам је наш Господ дао да би нам омогућио да се спасемо.”¹⁶

Храбри верно истрајавају до краја и примиће круну небеске славе.

„Уздамо се у Бога и одлучни смо да уз помоћ Његове благодати унапредимо дело и останемо верни до краја, да можемо бити крунисани крунама небеске славе, и ући у покој припремљен за децу Божју.”¹⁷

„Водите добар рат вере да бисте могли добити круну која се ставља онима који верно до краја поднесу своје искушење [видети 2. Посл. Tимотеју 4:7–8]. Стога се чврсто држите онога што сте тако широкогрудо примили из руке Божје, тако да се у време обнове не испостави да сте узалуд радили, већ да се можете одморити од свих напора својих и имати пунину радости у царству Божјем.”¹⁸

„Не можете бити превише добри. Стрпљење је небеско, послушност је племенита, праштање је милостиво, а узвишење божанско; и онај који верно издржи до краја неће никако изгубити своју плату. Добар човек ће све издржати да би поштовао Христа, и чак се уклонити од света и свега у њему да би спасао своју душу.”¹⁹

Предлози за проучавање и поучавање

Док будете проучавали ово поглавље или се припремали за поучавање, размотрите следеће идеје: За додатну помоћ видети странице VII-XII.

Прочитајте причу са стр 361-362. о томе како је Џозеф Смит укорио стражаре. Како та прича утиче на ваша осећања о Џозефу Смиту?
Џозеф Смит је рекао да је јеванђеље „глас весеља” и изјавио: „Нек се ваша срца обрадују и силно развеселе” (стр. 362). На које начине нам наше знање о јеванђељу може помоћи да се радујемо и „силно развеселимо” чак и у тешкоћама?
Прочитајте трећи пасус на стр. 362. Шта мислите шта значи примити „моћ у сразмери са радом који треба оба вити”? Којих примера се можете сетити који илуструју ову истину?
Прочитајте четврти пасус на стр. 362. Које су неке од особина које можете очекивати од неког који каже да је „заљубљеник у Христово дело”? (За неке примере, видети стр. 363-364.)
Док будете проучавали савет пророка Џозефа на стр. 364-365, сетите се нечега у свом животу што треба да побољшате. Одлучите шта ћете учинити да бисте преузели одговорност за то побољшање.
Прегледајте последња два пасуса у поглављу (стр. 366). Које су неке од награда за оне који „воде добар рат вере”? Како неки људи покушавају да нас убеде да не будемо „сувише добри”? Како можемо одговорити на такве притиске?

Повезани стихови из Светих писама: Пета Књ. Мојсијева 31:6; 2. Посл. Тимотеју 1:7–8; 2. Нефи 31:19–20; Мосија 5:15; УИЗ 59:23