Примање обреда и благослова храма

Храм је место где Бог може „објавити свом народу обреде дома Његовог и славу царства Његовог, и nодучавати људе nуту сnасења.”

Из живота Џозефа Смита

Од најранијих дана Обнове, Господ је подучавао пророка Џозефа Смита важности изградње храмова. Мада је пророк био присиљен да се често сели, и стално се суочавао са хитним захтевима за његовим временом и пажњом, никада није губио из вида потребу за изградњом дома Господњег. Место за храм је било посвећено у Индипенденсу, у Мисурију. Диван храм је био завршен и посвећен у Киртланду, у Охају. У Фар Весту, у Мисурију, положен је камен темељац који је касније напуштен. Сада, када су чланови Цркве започели нов живот у Навуу – многи од њих без одговарајуће хране, склоништа или запослења – Џозеф Смит је знао да је најважнији задатак светаца био да поново граде храм.

У одговору на Господњу заповест, пророк и свеци напредовали су са почетком изградње дома Господњег онолико брзо колико је то било могуће. Али, пророк је схватио да ће за градњу бити потребне године, и знао је да су свецима потребни пуни благослови храма. Стога је Џозеф Смит, мада храм није био завршен, 4. маја 1842. год. послуживао даривање малој групи верне браће.

Група се састала у горњој соби пророкове продавнице од црвене цигле, која је била „уређена тако да представља унутрашњост храма у мери у којој су то околности дозвољавале.”¹ Френклин Д. Ричардс, из Већа дванаесторице апостола, је написао: „Када је Дух наговестио [Џозефу Смиту] да се његово животно дело приближава крају, и када је он увидео да би се његови земаљски дани могли завршити пре завршетка храма, позвао је неколико изабраних и поверио им обреде светог даривања, како божанске драгоцености његовог ума не би нестале са света његовом смрћу.”²

Пророкова историја бележи: „Провео сам дан у горњем делу продавнице, … у саветовању са генералом Џејмсом Адамсом из Спрингфилда, патријархом Хајрамом Смитом, бискупима Њуелом К. Витнијем и Џорџом Милером, и председником Бригамом Јангом и старешинама Хебером C. Кимбалом и Вилардом Ричардсом, подучавајући их начелима и реду свештенства, усмеравајући пажњу на прање, помазање, даривања и предавање кључева који се односе на Ароново свештенство, редом до оних који припадају највишем реду Мелхиседековог свештенства, представљајући ред који се односи на древне дане, и све оне замисли и начела која некоме омогућавају да обезбеди пунину оних благослова који су припремљени за цркву Прворођенчеву, и дођу и бораве у присуству Елохима у вечним световима. На том саветовању установљен је древни поредак ствари по први пут у овим последњим данима.

И саопштења која сам изнео на том саветовању била су о духовним стварима, и да их приме само они који су духовни: и није било ничега обзнањеног тим људима осим оног што ће бити објављено свим свецима последњих дана, оним темпом којим су они спремни да приме, и припрема се прикладно место за општење са њима, и то са најслабијим од светаца; стога нека свеци буду марљиви у изградњи храма и свих домова који су били изграђени, или које ће Бог убудуће заповедити да се изграде.”³

Док ће већина светаца примити храмско даривање после завршетка храма у Навуу, ограничен број мушкараца и жена примио је овај благослов у месецима после састанка у мају 1842. године. Мерси Филдинг Томпсон била је једна од њих. У време када је примила своје даривање, пророк јој је рекао: „Ово ће те из таме извести на чудесно светло.”⁴

Учења Џозефа Смита

Свецима је заповеђено да граде храмове.

У јануару 1833. године у Киртланду, у Охају, пророк је написао: „Господ нам је заповедио да у Киртланду градимо дом Божји; … то је реч Господња коју нам је упутио и ми морамо, да, уз помоћ Господњу, ми ћемо послушати: … Он нам је обећао велике ствари ако будемо послушни; да, чак похођење са небеса да нас почаствује својим присуством. Веома се плашимо пред Господом да нећемо успети да примимо ту велику част коју нам наш Учитељ нуди; тражимо понизност и велику веру да се не бисмо постидели у Његовом присуству.”⁵

У септембру 1840. године, пророк и његови саветници у Првом председништву објавили су да је дошло време за изградњу храма у Навуу: „Верујући да је сада време када је неопходно подићи дом молитве, дом реда, дом за служење нашем Богу [видети УИЗ 88:119], где се обреди могу послуживати у складу са Његовом божанском вољом, у овом делу земље – за чије остварење се мора уложити значајан труд, а биће потребна и средства – и због тога што рад мора бити убрзан у праведности, прикладно је да свеци одмере важност тих ствари, у свом уму, у свим својим поступцима, а онда предузму такве кораке који су потребни за деловање; и да се нао-ружају храброшћу, одлуче да учине све што могу и заинтересују толико као да цео рад зависи само од њих. Чинећи тако они ће подржавати славна дела очева, и осигурати небеске благослове за себе и своје потомство до последњег покољења.”⁶

У јануару 1841. године, пророк и његови саветници у Првом председништву су написали: „Храм Господњи је у фази подизања овде [у Навуу], где ће свеци долазити да славе Бога својих очева, према реду дома Његовог и моћима светог свештенства, и биће тако саграђен да омогући свим функцијама свештенства да буду прописно извршене, и где ће се примати упутства од Свевишњега, и са овог места изаћи у далеке земље. Стога усредсредимо све своје моћи … и тежимо да подржимо дело древног завета очева и патријарха, у оним стварима које су од тако велике важности за ово и свако будуће покољење.”⁷

Почетком 1841. године, Џозеф Смит је подучавао следеће, како је забележио Вилијам П. Мекинтајер: „Џозеф је рекао да Господ каже да треба да саградимо свој дом Његовом имену, да бисмо се могли крстити за мртве. Али ако то не учинимо,бићемо одбачени, и наши мртви са нама, и ова Црква неће бити прихваћена [видети УИЗ 124:32].”⁸

У априлу 1842. год., пророк је рекао: „Црква није у потпуности организована, по свом прикладном реду, док храм не буде завршен, где ће бити обезбеђена места за послуживање обреда свештенства.”⁹

У јулу 1842. године, пророк је објавио: „Господ нам је рекао да изградимо храм [у Навуу] … ; а ова заповест је обавезујућа за нас као и свака друга; а онај човек који се не укључи у то дело исто толико је преступник као да крши било коју другу заповест; он није творитељ Божје воље, нити извршитељ Његових закона.”¹⁰

У октобру 1843. године, пророк је упозорио свеце: „Убрзајте рад на храму, обновите своје напоре да погурате сво дело последњих дана, и ходајте пред Господом у трезвености и праведности.”¹¹

У марту 1844. године, пророк се састао са Дванаесторицом и одбором за храм у Навуу да би разговарали о томе како да расподеле оскудна црквена средства. На овом састанку, пророк је рекао: „Храм нам је потребнији од ичега.”¹²

У храму учимо о питањима вечности и примамо обреде спасења за себе и своје претке.

„Шта је био циљ сабирања … народа Божјег у било ком раздобљу света? … Главни циљ је био изградња дома за Господа у ком би Он могао објавити свом народу обреде дома Његовог и славу царства његовог, и подучавати људе путу спасења; постоје, наиме, извесни обреди и начела који, када се подучавају и спроводе, морају бити обављени на месту или у дому изграђеном у ту сврху.

… Обреди установљени на небесима пре постанка света, у свештенству, за спасење људи, не могу се мењати. Сви морају бити спашени по истим начелима.

У исту сврху Бог сабира свој народ у последњим данима, да изграде дом за Господа да би их припремио за обреде и даривања, прање и помазање, итд. Један од обреда дома Господњег је крштење за мртве. Бог је пре постанка света прогласио да се тај обред мора послужити у базену припремљеном у ту сврху у дому Господњем …

Учење о крштењу за мртве јасно је изложено у Новом завету; … из тог разлога је Исус рекао Јеврејима: ‘Колико пута хтех да скупим чеда твоја, као што квочка скупља пилиће своје под крила, и не хтесте!’ [Јев. по Матеју 23:37]– да би могли извршити обреде крштења за мртве као и обреде свештенства и примити откривења са неба, и бити усавршени у стварима царства Божјег – али они нису хтели. То је био случај на дан Педесетнице: том приликом ти благослови били су изливени на ученике. Бог је одредио да ће спасити мртве, и то ће учинити сабирањем свога народа …

… Зашто сабрати људе на том месту? Из истог разлога из ког је Исус желео да сабере Јевреје – да приме обреде, благослове и славу које Бог има за своје свеце. Нећу питати овај скуп и све свеце да ли ћете сада градити овај дом и примити обреде и благослове које Бог има за вас: или зар нећете градити овај дом за Господа и пустити Га да прође и те благослове подари другом народу?”¹³

„Чим храм [у Навуу] и крсни базен буду припремљени, мислили смо да старешинама Израеловим дамо прање и помазање, и извршимо те последње и упечатљивије обреде, без којих не можемо добити небеске престоле. Али мора постојати свето место припремљено у ту сврху. Током времена када је положен темељ храма и обезбеђена средства за завршетак рада, издат је проглас, тако да људи могу примити своја даривања и бити цареви и свештеници Свевишњег Бога … Међутим, мора постојати место изграђено нарочито у ту сврху, и за људе да се крсте за своје мртве …

Господ има један успостављен закон у вези са тиме: да мора постојати одређено место за спасење наших мртвих. Заиста верујем да ће то место постојати, и стога људи који желе да спасу своје мртве могу доћи и довести своје породице, обавити своје дело крстећи се и обављајући друге обреде за своје мртве.”¹⁴

„Често се поставља питање: ‘Зар не можемо бити спашени ако не прођемо кроз све те обреде, итд.?’ Одговорио бих: Не у пунини спасења. Исус је рекао: ‘Многи су станови у кући оца мога, и идем да вам припремим место.’ [Видети Јев. по Јовану 14:2.] Кућа која се овде спомиње треба да буде преведена као царство; и свака особа која се узвиси у највиши стан мора да живи по небеском закону, и целом закону такође.”¹⁵

„Ако човек добије пунину Божјег свештенства, мора га добити на исти начин на који га је добио Исус Христ, а то је држањем свих заповести и послушношћу свим обредима дома Господњег …

Сви људи који постану наследници Божји и сунаследници са Исусом Христом примиће пунину обреда Његовог царства; а они који не приме све обреде биће ускраћени за пунину те славе.”¹⁶

„Ако бисмо читали и разумели све што је написано од дана Адамових о односу човека према Богу и анђелима у будућем положају, сазнали бисмо веома мало о томе. Читање искуства других, или откривења које им је дато, не може нам никада дати обиман преглед нашег положаја и правог односа са Богом. Знање о томе може се добити само искуством преко Божјих обреда установљених у ту сврху. Ако бисте посматрали небо пет минута, знали бисте више него прочитавши све што је икада написано на ту тему … Уверавам свеце да се истина … може сазнати откривењем Божјим путем Његових обреда и одговором на молитву.”¹⁷

„Ред дома Божјег јесте, и увек ће бити, исти, чак и пошто Христ дође; и после свршетка хиљадугодишњице, биће исти; и ми ћемо коначно ући у Божје небеско царство и уживати заувек.”¹⁸

Храм је место светости где примамо највеће бпагоспове које Бог има за своју деиу.

Као део молитве посвећења за храм у Киртланду, откривењем дате Џозефу Смиту, а касније забележене у Учењу и заветима 109, пророк се молио да слава Божја може почивати на народу његовом и на дому Његовом. Џозеф је посветио тај дом за Њега да буде свет и посвећен за светост; да Његово свето присуство непрестано буде у том дому; и да сви људи који прекораче праг дома Господњег осете моћ Његову, и буду приморани да признају да га је Он посветио и да је то Његов дом и место светости Његове.

Џозеф се молио да Бог удели да сви они који се буду клањали у том дому буду подучени речима мудрости из најбољих књига, и да траже знање и то проучавањем, као и вером, како је Он рекао; да могу расти у Богу и примити пунину Духа Светога и средити се по законима Његовим и бити припремљени да добију све што је потребно; и да тај дом буде дом молитве, дом вере, дом славе и Бога, управо дом Божји.

Џозеф се молио да Божје слуге могу поћи из тог дома наоружане Његовом моћу, да име Његово може бити на њима, и Његова слава око њих, и да се анђели Његови брину за њих. Молио се да са тог места Божје слуге могу понети силно велику и величанствену вест, у истини, до крајева земаљских, да сви људи могу знати да је то Божје дело и да је Бог испружио руку своју да испуни оно што су уста пророка изговорила о последњим данима.

Џозеф се молио да Бог успостави народ који ће се клањати и држати часно име и положај у том дому Његовом кроз сва поколења и за вечност; да никакво оружје уперено против њих не успе; да онај који под њима јаму ископа, сам у њу падне; и да никаква опака сплетка нема моћи да се подигне на Божји народ и надвлада оне на које ће име Његово бити забележено у дому овом.¹⁹

Преддози за проучавање и поучавање

Док будете проучавали ово поглавље или се припремали за поучавање, размотрите следеће идеје: За додатну помоћ видети странице VII-XII.

Прегледајте последња два пасуса на стр. 426. На које начине ће нас храмски рад „извести из таме на чудесну светлост”? Шта мислите, шта значи бити „духован”? Зашто морамо бити „духовни” да бисмо примили светлост која нам је доступна у храму?
Када су свеци у Навуу радили на изградњи храма, пророк Џозеф Смит им је рекао: „Храм нам је потребнији од ичега” (стр. 428). Прегледајте странице 425-428, тражећи на основу чега је ова изјава истинита. На које начине је ова пророкова изјава истинита у вашем животу?
Проучите учења Џозефа Смита у вези са заповешћу да се граде храмови (стр. 427-428). Шта мислите, зашто Црква не би била у потпуности организована без храмова и храмских обреда? Шта ми можемо учинити данас да „убрзамо рад у храму”? Зашто је потребно „одмерити важност” храмског рада?
Прегледајте пророкова учења о светим храмским обредима и оно што смо научили из њих (стр. 428-431). Која од тих учења су вам од нарочите помоћи у разумевању важности храмских обреда?
Прочитајте трећи пасус на стр. 431. Ако сте примили храмске обреде, осврните се на то како вас је ваше искуство подучило о вашем „положају и правом односу са Богом.” Ако никада нисте били у храму, или неко време нисте одлазили, размислите о томе како се можете припремити да посетите храм.
Који су неки од благослова које можемо примити када идемо у храм? (За неке примере, видети стр. 431-432.) Из онога што сте прочитали у овом поглављу, како своју посету храму можете учинити значајнијом?

Повезани стихови из Светих писама: Псалми 24:3–5; Књ. пророка Исаије 2:2–3; УИЗ 124:25-28, 39–41