Стицање знања о вечним истинама

„Човек се не спашава брже него што стиче знање.”

Из живота Џозефа Смита

Пророк Џозеф Смит је „волео да учи,” написао је Џорџ К. Кенон. „Волео је знање због његове праведне моћи. Кроз невоље које су га окруживале од дана када је сумњичавом свету први пут обзнанио своју комуникацију са небесима, стално је напредовао у стицању разумевања. Господ му је заповедио да проучава и он је послушао … Његов ум, оживљен Светим Духом, спремно је грабио сва истинита начела и, једно по једно, савладавао та подручја и за њих постао учитељ.”¹

1833. године пророк и група киртландских светаца имали су јединствену прилику да проучавају јеванђеље. У јануару те године, према Господњој заповести (видети УИЗ 88:127–41), пророк је организовао Пророчку школу како би носиоце свештенства обучавао у њиховом раду у служби и припремио их за проповедање јеванђеља. Школа се одржавала у једној просторији на другом спрату продавнице Њуела К. Витнија, где је пророк живео. Присуствовала су 25-орица браће, од којих су неки путовали стотинама километара ради повластице проучавања јеванђеља у просторији која није била већа од 3.30 са 4.30 метара. Многи од тих мушкараца касније ће постати апостоли, чланови седамдесеторице и друге црквене вође. Мада су пророк и остала браћа повремено проучавала језик, првенствено су били усредсређени на учење јеванђеоских учења, марљиво проучавајући од раног јутра до касног поподнева. Та школа трајала је четири месеца, а сличне школе касније су одржане у Киртланду и Мисурију, са стотинама полазника.

На састанку школе одржаном 27. фебруара 1833. године, пророк је примио важно откривење. У раним данима Цркве, коришћење алкохола, дувана, кафе и чаја било је уобичајено у друштву и међу члановима Цркве. Пошто је пророк видео браћу како користе дуван у школи, забринуо се. Бригам Јанг се сећа: „Када би се окупили у овој просторији после доручка, прво што би учинили било је да запале своје луле, и док су пушили разговарали су о великим стварима царства … Пророк би се често, када би ушао у просторију да дâ лекције, нашао у облаку дуванског дима. То, и жалбе његове жене што је морала да чисти тако прљав под [од жавакања дувана], натерало је пророка да размишља о томе и поводом понашања старешина у вези са коришћењем дувана питао је Господа и резултат тог питања било је откривење познато као Реч мудрости.”²

Милиони људи следили су савет из овог откривења и примили су световне и духовне благослове, укључујући мудрост и велико благо знања, обећано онима који ходају у послушности Божјим заповестима (видети УИЗ 89:19).

Благо духовног знања било је изливено на браћу која су похађала Пророчку школу и они су направили велики напредак у свом разумевању јеванђеља. На састанку школе, одржаном 18. марта 1833. год., Сидни Ригдон и Фредерик Џ. Вилијамс били су рукоположени за пророкове саветнике у Првом председништву. После тога, пророк је „подстакао браћу на верност и марљивост у држању Божјих заповести и дао је важну поуку за добробит светаца, са обећањем да ће чисти у срцу имати небеску визију; и пошто су кратко време провели у тихој молитви, обећање је било потврђено; многим присутним особама разумевање је било отворено Духом Божјим, тако да су видели многе ствари … Многи од браће имали су небеску визију Спаситеља и мноштва анђела, и многих других ствари.”³

Пророк је објаснио: „Велика радост и задовољство непрестано су зрачили са лица присутних у Пророчкој школи, и светаца, због откривених ствари и нашег напредовања у знању о Богу.”⁴

Учења Џозефа Смита

Јеванђеше Исуса Христа обухвата сваку истину; верни прихватају истине које је Бог открио и напуштају погрешне обичаје.

„Мормонизам је истинит и сваки човек који га прихвати осећа се слободним да прихвати сваку истину: због тога окови сујеверја, фанатизма, незнања и надрисвештенства сместа падају са његовог врата; и његове очи се отварају да види истину, а истина знатно превладава надрисвештенство …

… Мормонизам је истинит, другим речима учење светаца последњих дана је истинито … Прво и основно начело наше свете религије јесте да верујемо да имамо право да прихватимо све, и сваку тачку истине, без ограничења или без да је ограничена или забрањена вероисповестима или сујеверним људским представама, или доминацијом једних над другима, када се та истина јасно покаже нашим умовима и ми имамо највиши степен доказа истог.”⁵

У јануару 1843. године, Џозеф Смит је разговарао са неким људима који нису били чланови Цркве: „Рекао сам да је најистакнутија разлика у мишљењу између светаца последњих дана и чланова других верских група у томе да су потоњи сви ограничени неким особеним убеђењем које своје чланове лишава веровања у ишта што није садржано у њему, док су свеци последњих дана … спремни да верују у сва истинита начела која постоје, како се објављују с времена на време.”⁶

„Не могу да верујем у иједно веровање различитих верских заједница, јер све у себи имају неке ствари са којима не могу да се сложим, мада све оне имају и неку истину. Желим да дођем у Божје присуство и научим све; али веровања постављају колчеве [ограничења], и кажу: ‘Довде ћеш долазити, а даље нећеш’ [Књ. о Јову 38:11]; што не могу да прихватим.”⁷

„Свима онима који су склони да постављају колце за Свемогућега, кажем: Ускратићете себи славу Божју. Да би особа постала сунаследник са Сином мора одбацити све погрешне обичаје.”⁸

„За нас је велика ствар разумевање онога што је Бог установио пре оснивања света. Ко то зна? Човечанству је својствено да поставља колчеве и границе делима и путевима Свемогућег … Оно што је било сакривено пре постања света открива се малој деци и одојчади у последњим данима [видети УИЗ 128:18].”⁹

„Када људи отварају своја уста против [истине] не вређају мене него себе … Када ствари које су од највеће важности прелазе преко умова неодлучних људи, чак без помисли, ја желим да видим истину у свим њеним односима и пригрлим је на своје груди. Верујем у све што је Бог икада открио, и никада нисам чуо да је неко био проклет што је сувише веровао; али су проклети они који не верују.¹⁰

Када Бог нуди човеку благослов или знање и он одбије да га прими, биће проклет. Израелци су се молили Богу да говори Мојсију, а не њима; због чега их је Он проклео телесним законом.”¹¹

„Увек сам имао задовољство да видим како истина побеђује заблуду, и таму како се повлачи пред светлошћу.”¹²

Стицање знања о вечним истинама неопходно је за добијање спасења.

„Знање је неопходно за живот и побожност. Тешко вама свештеници и духовници који проповедате знање које није неопходно за живот и спасење. Уклоните апостоле, итд., уклоните знање и заслужићете проклетство пакла. Знање је откривење. Чујте, сви ви, браћо, овај важан кључ: знање је моћ Божја на спасење.”¹³

„Знање уклања таму, неодлучност и сумњу; јер они не могу постојати тамо где је знање … У знању је моћ. Бог има моћ већу него сва остала бића, јер има веће знање; и стога зна како да сва остала бића подложи себи. Он има моћ над свима.”¹⁴

Како се удаљавамо од Бога, тако нагињемо ђаволу и губимо знање, а без знања не можемо бити спашени, и док су наша срца испуњена злом и ми проучавамо зло, у нашем срцу нема места за добро, или проучавање добра. Зар Бог није добар? Онда и ви будите добри; ако је Он веран, и ви будите верни. Допуните своју веру врлином, врлину знањем, и тражите све оно што је добро [видети 2. Посл. Петрова 1:5].

… Човек се не спашава брже него што стиче знање, јер ако не добије знање, пашће у ропство неке зле моћи у другом свету, пошто ће зли духови имати више знања и стога већу моћ од многих људи који су на земљи. Отуда потреба за откривењем да нам помогне и да нам знање о Божјим стварима.”¹⁵

„У априлу 1843. године, Џозеф Смит је подучавао да које год разумско начело докучимо у овом животу оно ће са нама устати за васкрсења. Ако неко у овом животу својом марљивошћу и послушношћу стекне више знања и разума од других, имаће толико предности у будућем свету. То је касније забележено у Учењу и заветима 130:18–19.”¹⁶

„У мају 1843 године, Џозеф Смит је подучавао да је немо- гуће да се човек спасе у незнању, а то је касније забележено у Учењу и заветима 131:6. ”¹⁷

Знање о вечним истинама добијамо путем марљивог проучавања и молитвом.

Џорџ A. Смит је, док је служио у Првом председништву, известио: „Џозеф Смит је подучавао да сваки мушкарац и свака жена треба да траже мудрост од Господа како би могли добити знање од Онога који је фонтана знања; а обећања објављеног јеванђеља су таква да нас овлашћују да верујемо да ћемо ако следимо тај правац доћи до циља коме тежимо.”¹⁸

Џозеф Смит је човеку који се недавно прикључио Цркви написао следеће: „Сећаш се сведочанства које сам изнео у име Господа Исуса у вези са великим делом које је Он изнео у последњим данима. Знаш мој начин комуникације, како сам ти у слабости и једноставности објавио оно што ми је Господ изнео послуживањем својих светих анђела за ово покољење. Молим се да ти Господ омогући да цениш те ствари у свом уму, јер знам да ће Његов Дух сведочити свима који од Њега марљиво траже знање.”¹⁹

Пророк Џозеф Смит је једном човеку који је желео да више сазна о Цркви, написао следеће: „Проучавај Библију и онолико наших књига колико можеш да набавиш; моли се Оцу у име Исуса Христа, имај веру у обећања дата очевима, и твој ум ће бити усмерен према истини.”²⁰

„Божје ствари су од велике важности; и само време, искуство, пажљиве, дубоке и узвишене мисли могу да их открију. Твој ум, о човече! Ако хоћеш да своју душу водиш према спасењу мораш се протегнути високо до највиших небеса, и тражити унутар њих и разматрати најмрачнији понор и широко пространство вечности - мораш разговарати са Богом. Колико су мисли Божје величанственије од бескорисне уобразиље људског срца! …

… Нека поштење, разум, искреност, свечаност, врлина, чистота, кроткост и једноставност крунишу наше главе на сваком месту; и укратко, постанимо као мала деца, без пакости, лукавства или лицемерства. А сада, браћо, после ваших страдања, ако будете чинили ово и увек у Божјим очима користили жарку молитву и веру, Он ће вам својим Светим Духом дати знање, да, неизрецивим даром Светог Духа [видети УИЗ 121:26].”²¹

Знање о вечним истинама стичемо мапо по мапо; можемо научити све онолико брзо копико смо у стању да поднесемо

„Није мудро да нам сво знање буде изложено одједном, већ треба да примамо мало по мало како бисмо га могли разумети.”²²

„Када се пењете мердевинама, морате почети од доње лествице, и пењати се корак по корак док не стигнете до врха. Тако је и са јеванђеоским начелима - морате почети са првим и ићи даље све док не научите сва начела узвишења. Али биће велики тренутак да прођете кроз вео пре него што их научите. Не треба све да буде схваћено у овом свету. Велика је ствар да о нашем спасењу и узвишењу учимо чак и после смрти.”²³

Џозеф Смит и његови саветници у Првом председништву дали су свеџима, који су се сабирали у Навуу, следећа упутства: „Онима који … могу помоћи у овом великом делу, кажемо, дођите овамо. Чинећи тако они неће помоћи само у напредовању царства, него и у приликама где могу имати користи од поучавања од стране председништва и других власти Цркве, и расти све више и више на лествици разума док не буду могли ‘разумети са свима светима шта је ширина и дужина и дубина и висина, и познати претежнију од разума љубав Христову.’ [Посл. Ефесцима 3:18–19.]”²⁴

„Бог ништа није открио Џозефу а да то не обзнани Дванаесторици, и чак и најмањи међу свецима може сазнати све онолико брзо колико је у стању да поднесе, јер мора доћи дан када ниједан човек не треба да каже своме ближњем: Упознај Господа; јер ће Га сви знати … од најмањега до највећега [видети Књ. пророка Јеремије 31:34].”²⁵

Предлози за проучавање и поучавање

Док будете проучавали ово поглавље или се припремали запоучавање, размотрите следеће идеје: За додатну помоћ видетистранице VII-XII.

Прочитајте први пасус на стр. 272. Размислите о навикама које могу „поставити границе делима и путевима Свемогућег” у нашим животима. Шта мислите да треба да учинимо да бисмо прихватили сваку истину коју ће нам Господ дати?
Прегледајте цео последњи пасус на стр. 272. Када је знање уклонило таму и сумњу из вашег живота? Зашто мислите да је стицање знања о истини неопходно за примање спасења? (За неке примере, видети стр. 272, 273).
Из учења пророка Џозефа, можемо видети да Сотона жели да будемо лишени знања, (стр. 272, 273) а да Господ жели да нам дâ знање (стр. 273-275). Шта можемо научити из ове супротности?
Шта можемо учинити да бисмо увећали своје знање о истини? (За неке примере, видети стр. 269-270, 273-275). Прегледати пасус који почиње при крају стр. 274. Издвојите неколико особина наведених у том пасусу. Како нас свака од ових особина припрема да примимо знање?
Прочитајте цео други пасус на стр. 275. Шта можемо научити поређењем јеванђеоских начела са пењањем на мердевине? Шта сте учинили да бисте стално увећавали своје знање о јеванђељу?
Каква су ваша размишљања или осећања док пажљиво проучавате последњи пасус у овом поглављу?

Повезани стихови из Светих писама: Приче Соломунове 1:7; 1. Посл. Тимотеју 2:3, 4; 2. Нефи 28:29–31; Алма 5:45–47; УИЗ 88:118