Живот и служба Џозефа Смита

Џозеф Смит, пророк и виделац Господњи, учинио је за спасење људи на овом свету више од било кога човека који је икада живео на њему, осим самог Исуса (видети УИЗ 135:3). Та задивљујућа изјава описује човека који је у узрасту од 14 година био позван од Бога и живео само 38 година. Између рођења Џозефа Смита, у Вермонту у децембру 1805. год., и његове трагичне смрти, у Илиноису у јуну 1844. год., догодиле су се чудесне ствари. Бог Отац и Његов Син, Исус Христ, појавили су се пред њим подучивши га о природи Бога више него што се вековима знало. Древни пророци и апостоли даровали су Џозефу свето свештенство, учинивши га новим, овлашћеним Божјим сведоком у овом последњем раздобљу. Кроз овог пророка откривен је неупоредив излив знања и учења, укључујући Мормонову књигу, Учење и завете и Драгоцени бисер. Господ је преко њега поново организовао истиниту Цркву на земљи.

Дело које је започело са Џозефом Смитом данас напредује широм света. О пророку Џозефу Смиту, Вилфорд Вудруф је сведочио: „Био је Божји пророк и положио је темељ највећем делу и раздобљу који су икад били успостављени на земљи.”¹

Порекл о и детињство

Будући да су његови преци емигрирали из Енглеске у Америку у 17. веку, Џозеф Смит је био шеста генерација у Америци. Пророкови преци имали су карактеристике које су често пратиле прве генерације Американаца: веровали су у Божју усмеравајућу бригу за њих, веровали су у важност напорног рада и марљиво су служили својој породици и својој земљи.

Родитељи Џозефа Смита, Џозеф Смит старији и Луси Мек Смит, венчали су се 1796. год. у Тјунбриџу у држави Вермонт. Били су вредни радници и богобојажљиви уди који су свој брачни живот започели у повољним финансијским околностима. Нажалост, Џозеф Смит старији је изгубио своју прву фарму због заплене и у наредним годинама претрпео је више финансијских неуспеха. Породица Смит је била присиљена да се сели неколико пута док се њихов отац трудио да обезбеди средства за живот бавећи се земљорадњом на шумовитим бежуљцима Нове Енглеске, радећи на имањима других, бавећи се трговином или подучавањем у школи.

Џозеф Смит млађи рођен је 23. децембра 1805. год. у Шарону, у држави Вермонт, као пето од једанаесторо деце. Добио је име по свом оцу. Имена деце у породици Смит, по редоследу по ком су се рађала, су: један син без имена (који је умро одмах по рођењу), Алвин, Хајрам, Софронија, Џозеф, Семјуел, Ефраим (који је живео мање од две недеље), Вилијам, Кетрин, Дон Карлос и Луси.²

Доказ пророковог изузетног карактера појавио се рано у његовом животу. Смитови су живели у Вест Лебанону у Њу Хемпшајру, када је смртоносна тифусна грозница напала многе у заједници, укључујући и сву Смитову децу. Док су се остала деца опоравила без компликација, Џозефу, који је имао око седам година, озбиљно се инфицирала лева нога. Др Натан Смит са Медицинског факултета Дартмаут код оближњег Хановера у Њу Хемпшајру, пристао је да примени нову хируршку методу у покушају да спасе дечакову ногу. Док су се Др Смит и његове колеге припремали за операцију, Џозеф је замолио мајку да напусти просторију како не би била сведок његове патње. Одбивши алкохолно пиће за ублажавање бола и ослонивши се само на очев сигуран загрљан, Џозеф је храбро издржао док је хирург бушио и уклањао део кости са његове ноге. Операција је била успешна, мада је Џозеф неколико наредних година ходао са штаком и показивао знаке благог храмања до краја свог живота.

1816. године, пошто се суочавао са сталним пропадањем жетве, Џозеф Смит старији преселио је своју породицу из Норвича у држави Вермонт, у Палмиру у држави Њујорк. „Будући да смо били у оскудици,” сећа се пророк касније, „морали смо напорно да радимо за издржавање велике породице …, и како је то захтевало труд свих који су били у стању да помогну у издржавању породице, стога смо били лишени погодности које доноси образовање. Довољно је рећи да сам научио само да читам, пишем и основна правила аритметике.”³

Прва визија

Џозеф Смит је о свом првом подучавању написао да потиче … од добрих родитеља који се нису штедели да би га поучили хришћанској религији.⁴ Али, као и многи други хришћани, Џозефови родитељи су препознали да неких јеванђеоских начела којима су Исус Христ и Његови апостоли подучавали, није било у тадашњим црквама. У области Палмире 1820. године, неколико различитих хришћанских заједница покушавало је да придобије обраћенике. Џозефова мајка, два брата и старија сестра, прикључили су се локалној презбитеријанској цркви, али се Џозеф, заједно са оцем и братом Алвином држао по страни. Мада само дечак, Џозеф је био дубоко забринут због свог положаја пред Богом и због збрке међу различитим религиозним групама.

Током проучавања Светих писама, 14-огодишњи Џозеф је био импресиониран једним стихом из књиге Јаковљеве: „Ако неком од вас недостаје мудрости, нека је замоли од Бога, који сваком радо даје и никог не прекорева, и биће му дато” (Посл. Јаковљева 1:5). Надахнут тим Господњим обећањем, Џозеф је једног пролећног дана 1820. год. отишао у шумарак у близини своје куће да се моли. Клекнувши, изнео је пред Бога жеље свога срца. Истог момента шчепале су га моћи таме, које су га у потпуности савладале и уплашиле да ће бити уништен. Затим, као одговор на жарку молитву, небеса су се отворила и он је био избављен од невидљивог непријатеља. У снопу светлости сјајније од сунца, видео је две Особе како стоје у ваздуху изнад њега. Једна је проговорила, позвавши дечака по имену, и рекла: „Ово је Син мој љубљени. Послушај Га!” (Џозеф Смит -Историја 1:17).

У тој славној објави, Бог Отац и Његов Син, Исус Христ, лично су се указали младом Џозефу. Џозеф је разговарао са Спаситељем који му је рекао да се не прикључи ни једној цркви свог времена, јер „све су погрешне” и „сва њихова веровања су одвратна у његовим очима; … оне подучавају заповестима људским, које имају облик побожности, али поричу моћ њену” (Џозеф Смит - Историја 1:19). Џозефу је такође обећано да ће му једном у будућности бити обзнањена пунина јеванђеља.⁵ После векова таме, Божја реч и стварност Бога Оца и Његовог Сина, Исуса Христа, откривени су свету посредством овог младог и чистог оруђа.

Моронијеве посете

Прошле су три године током којих је изјава Џозефа Смита да је видео Бога третирана са презиром и подсмехом од стране других у његовој заједници. Млади пророк, сада седамнаестогодишњак, питао се шта га чека. У ноћи 21. септембра 1823. год., жарко се молио за вођство и опроштај „младалачких греха и лудости” (Џозеф Смит - Историја 1:29). Као одговор на његову молитву, светлост је испунила његову собу на спрату и појавио се небески гласник по имену Морони. „Рекао је за себе да је анђео Божји,” сећа се Џозеф, „послат да донесе радосне вести да је завет који је Бог склопио са древним Израелом близу испуњења, да ће ускоро започети припрема за други долазак Месије, да је близу време да се јеванђеље у свој својој пунини проповеда са моћу свим народима како би се људи могли припремити за хиљадугодишњу владавину.” Џозеф је био обавештен да је изабрано оруђе у Божјим рукама које ће остварити неке од Његових циљева у овом славном раздобљу.⁶

Морони је такође рекао Џозефу да је збирка древних записа, угравираних на златним плочама од стране древних пророка, закопана на оближњем брежуљку. Тај свети запис описује људе које је Бог из Јерусалима водио до западне полулопте 600 година пре Исусовог рођења. Морони је био последњи пророк тог народа и закопао је запис за који је Бог обећао да ће га обелоданити у последњим данима. Џозеф Смит је требало да преведе то свето дело на енглески језик.

У следеће четири године, Џозеф је требало да среће Моронија сваког 22. септембра како би примао знање и упутства. Те године припреме и личног прочишћења биле су му потребне ради превода древног записа. Морао је да дорасте задатку објављивања дела чија сврха је била да убеди „Јевреја и нејевреја да Исус јесте Христ, Вечни Бог, који се објављује свим народима” (насловна страна Мормонове књиге).

УспоставЉање Божјег царства на земљи

Почиње превођење Мормонове књиге

Док је чекао да прими златне плоче, Џозеф Смит је помагао у обезбеђивању материјалних потреба за своју породицу. 1825. године отишао је у Хармони, у Пенсилванији, да би радио за Џосају Стувела. Тамо је становао код породице Исака и Елизабет Хејл и упознао њихову ћерку Ему, високу, тамнокосу учитељицу. Џозеф и Ема су се венчали 18. јануара 1827. године, у Саут Беинбриџу, у Њујорку. Мада је због смрти деце, финансијских тешкоћа и Џозефовових честих одсуствовања од куће због испуњавања његових дужности, њихов брак био на проби, Џозеф и Ема су увек веома волели једно друго.

22. септембра 1827. године, четири године пошто је Џозеф први пуг видео плоче, оне су му коначно поверене. Али једном када су доспеле код њега, локална руља је стално и енергично улагала напоре да их украде. Како би избегли тај прогон, у децембру 1827. год. Џозеф и Ема су се вратили у Хармони где су живели Емини родитељи. Чим су се сместили, Џозеф је почео са превођењем плоча.

Почетком 1828. године, Мартин Харис, успешан фармер из Палмире примио је сведочанство о Господњем делу последњих дана и отпуговао у Хармони како би помогао Џозефу са превођењем. До краја јуна те године, Џозефов рад на превођењу резултирао је са 116 страница рукописа. Мартин је стално молио пророка за дозволу да рукопис однесе својој кући у Палмиру како би их показао неким члановима породице. Пророк је молио Господа и речено му је не, али је питао Господа још два пута и Мартину је коначно дозвољено да понесе рукопис. Док је рукопис био у Палмири, био је изгубљен, и никада није пронађен. Господ је узео Урим и Тумим и плоче од пророка на неко време, остављајући га понизним и раскајаним. У откривењу од Господа, Џозеф је сазнао да се Господа увек мора плашити више него људи (видети УИЗ 3). Отада је, иако је имао само 22 године, његов живот био обележен потпуном посвећеношћу да следи сваку Господњу заповест.

5. априла 1829. год. Оливер Каудери, учитељ годину дана млађи од Џозефа, стигао је у Џозефов дом у Хармонију. У одговору на молитву примио је сведочанство о истинитости пророковог дела. Два дана касније, поново је почео рад на превођењу; Џозеф је диктирао а Оливер је записивао.

Обнова Божјег свештенства

Док су Џозеф и Оливер радили на превођењу Мормонове књиге, прочитали су извештај о Спаситељевој посети древним Нефијцима. Коначно су одлучили да траже вођство од Господа у вези са крштењем. 15. маја отишли су на обалу реке Саскехана, у близини Џозефове куће у Хармонију, да се моле. На њихово чуђење, посетило их је небеско биће, представивши се као Јован Крститељ. Поверио им је Ароново свештенство и упутио их да крсте и зареде један другог. Касније, као што је обећао Јован Крститељ, древни апостоли Петар, Јаков и Јован такође су се указали Џозефу и Оливеру и подарили им Мелхиседеково свештенство и заредили их у апостоле.

Пре тих посета, Џозеф и Оливер су поседовали знање о вери. Али после појављивања небеских гласника, и они су имали власт -свештеничку моћ и власт од Бога неопходне за успостављање Његове Цркве и обављање обреда спасења.

Објављивање Мормонове књиге и организовање Цркве

Током априла и маја 1829. год., пророков рад на превођењу у његовом дому у Хармонију, све више је прекидан прогоном. На крају су се Џозеф и Оливер привремено преселили у област Фајета, у Њујорку, како би завршили превод у дому Питера Витмера старијег. Превођење је завршено у јуну, мање од три месеца пошто је Оливер почео да служи као пророков писар. До краја августа Џозеф је склопио уговор са издавачем Егбертом Б. Грандином из Палмире за штампање књиге. Мартин Харис је дао своју фарму као залог господину Грандину, како би осигурао исплату штампарских трошкова, а касније је продао 61 хектар фарме да би отплатио залог. Мормонова књига је била доступна за јавну продају у Грандиновој књижари 26. марта 1830. године.

6. априла 1830. год., само једанаест дана пошто је дат оглас за продају Мормонове књиге, група од око 60 људи окупила се у брвнари Питера Витмера старијег у Фајету, у држави Њујорк. Ту је Џозеф формално организовао Цркву, касније откривењем именовану у Цркву Исуса Хиста светаца последњих дана (видети УИЗ 115:4). Био је то радостан догађај, са великим изливањем Духа. Послужено је причешће, верници су кршени, био је додељен дар Светог Духа, а мушкарци су били заређени у свештенство. У откривењу примљеном током састанка, Господ је именовао Џозефа Смита за вођу Цркве: видеоца, преводиоца, пророка, апостола Исуса Христа, и старешину цркве вољом Бога Оца и благодаћу Господа Исуса Христа (видети УИЗ 21:1). Црква Исуса Христа била је поново успостављена на земљи.

Киртл анд, Охајо -Ширење Цркве

Док су чланови Цркве са одушевљењем делили истину коју су открили, Црква у повоју расла је веома брзо. Убрзо су у градовима Фајет, Манчестер и Колесвил, у држави Њујорк, организовани огранци. У септембру 1830. год., убрзо пошто су се Џозеф и Ема Смит преселили из Хармонија у Пенсилванији, у Фајет, Господ је открио пророку да мисионари треба да иду код Ламанаца који су живели на западној граници Мисурија (видети УИЗ 28:8). Пут мисионара водио је преко Киртланда у Охају, области у којој су срели једну религиозну групу која је тражила истину, и обратили су њих око 130, укључујући Сиднија Ригдона, који је касније постао члан Првог председништва. Група светаца у Киртланду увећала се на неколико стотина док су чланови делили јеванђеље са људима у окружењу.

Како је Црква у Њујорку расла, повећавао се и отпор против Цркве. У децембру 1830. године, пророк је примио откривење са упутством члановима Цркве да иду у Охајо (видети УИЗ 37:1), удаљен више од 400 километара. Следећих неколико месеци, велика већина светаца из Њујорка продала је своју имовину, често испод цене, и учинила неопходне жртве за окупљање у Киртланду, у Охају. Џозеф и Ема Смит били су међу првима који су кренули у Охајо, стигавши у Киртланд 1. фебруара 1831. год.

Два места за сабирање светаџа

У јуну 1831. год., док је Црква у Киртланду јачала, Господ је упутио пророка и друге црквене вође да отпутују у Мисури. Тамо ће им Он открити земљу њиховог наследства (видети УИЗ 52:3–5, 42–43). Током јуна и јула 1831. год., пророк и остали прешли су скоро 1500 километара од Киртланда до Џексон Каунтија у Мисурију, на западној граници насељавања Америке. Убрзо пошто су стигли, пророк је примио откривење од Господа које каже да … је земља Мисури земља коју је ОН одредио и посветио за окупљање светаца. Стога је то земља обећања и место за град Сион … То место које се сада зове Индипенденс је централно место; а место за храм лежи западно од њега (видети УИЗ 57:1–3).

За испуњење пророштава древних библијских пророка, 25огодишњи Џозеф Смит почео је да полаже темељ за град Сион у Америци. У августу 1831. године, председавао је посвећивањем земље као сабирног места и посветио је место за храм. Убрзо после тога, пророк се вратио у Охајо где је охрабрио неке од верника да се сакупе у Мисурију. Стотине светаца издржало је сурово путовање у 19. веку кроз ненасељена подручја Америке и упутило се према свом новом дому у Мисурију.

Од 1831. до 1838. године, чланови Цркве живели су и у Охају и у Мисурију. Пророк, чланови Већа Дванаесторице и многи чланови Цркве живели су у Киртланду, док су се остали чланови Цркве сакупљали у Мисурију и где су их предводиле њихове свештеничке вође под вођством пророка. Црквене вође биле су у вези преко писама и често су путовале између Киртланда и Мисурија.

Стално откривење

Док је живео у области Киртланда, пророк је примио многа откривења од Господа која се тичу обнове јеванђеља у последњим данима. У новембру 1831. год., црквене вође су одлучиле да објаве многа откривења у збирци познатој као Књига заповести. Књига је требало да буде штампана у Индипенденсу у Мисурију. Али у јулу 1833. год, руља је уништила штампарску пресу и већину штампаних страница. Осим неколико сачуваних примерака књиге, Књига заповести никада није била доступна члановима Цркве. 1836. године откривења намењена за Књигу заповести, као и многа друга откривења, била су објављена у Киртланду као Учење и завети.

Док је живео у области Киртланда, пророк је такође радио на преводу Библије у издању Џозефа Смита, делу које је започео 1830. год., по Господњој заповести. Многе јасне и драгоцене ствари из Библије током векова су изгубљене и пророк је под вођством Духа направио исправке у тексту у верзији Библије краља Џејмса и обновио информације које су биле изгубљене. То дело донело је обнову важних јеванђеоских истина, укључујући многа откривења која се сада налазе у Учењу и заветима. Мада је пророк намеравао да објави своју ревизију Библије, неке друге ствари, укључујући прогон, спречиле су га да је у целости објави за живота.

Као део његове надахнуте ревизије Библије, Џозеф Смит је примио откривење које сада представља књигу Мојсијеву и надахнут превод 24. главе Јев. по Матеју, који се сада зове Џозеф Смит-Јев. по Матеју. 1835. године пророк је почео са превођењем књиге Аврамове, са старог египатског папируса који је Црква купила. Сви ти преводи касније су постали део Драгоценог бисера.

Међу откривењима која је пророк примио у Киртланду, била су она која су успоставила врховно управљање Црквом. Под Господњим вођством, Џозеф Смит организује Прво председништво 1832. год.⁷ Веће Дванаесторице апостола и Веће Седамдесеторице организује 1835. године. 1834. год. у Киртланду је организован округ. У том периоду он је успоставио већа Ароновог и Мелхиседековог свештенства за послуживање потребама члановима локалне Цркве.

Први храм овог временског раздобља

Као један од најважнијих делова Обнове, Господ је открио Џозефу Смиту потребу за светим храмовима. У децембру 1832. год., Господ је заповедио свецима да почну са изградњом храма у Киртланду, у држави Охајо. Мада је многим члановима Цркве недостајао прикладан дом, запослење и храна, са одушевљењем су се одазвали Господњој заповести са пророком који је радио са њима.

27. марта 1836. год., Џозеф Смит је посветио храм усред изливања Духа као на дан педесетнице. Недељу дана касније, 3. априла 1836. год., догодио се један од најзначајнијих догађаја у историји религије. Господ Исус Христ појавио се пред Џозефом Смитом и Оливером Каудеријем у храму, објавивши да прихвата тај дом, и да ће Његово име бити ту и да ће се Он у милости објавити свом народу у том дому (видети УИЗ 110:7). Такође су се појавила три гласника из периода Старог завета-Мојсије, Илија и Илија Тесвићанин. Они су обновили кључеве и власт свештенства који су давно били изгубљени са земље. Пророк Џозеф Смит сада је имао власт сабирања Израела са сва четири краја земље и печаћења породица заједно за време и сву вечност. (Видети УИЗ 110:11–16.) Та обнова кључева свештенства следила је Господњи модел давања пророку редак по редак, пропис за прописом, мало по мало (видети УИЗ 128:21) све док пунина јеванђеља Исуса Христа није била обновљена на земљи.

Проповедање вечног јеванђеља

Током пророковог службеништва, Господ га је усмеравао да шаље мисионаре да проповедају јеванђеље сваком створењу (видети УИЗ 68:8). Сам пророк осећао је велику одговорност у вези са тим задатком и много пута је напуштао дом и породицу како би проглашавао јеванђеље. У раним годинама Цркве, мисионари су били позивани да проповедају у различитим деловима Сједињених Држава и Канаде.

Затим је, у лето 1837. год., пророк био надахнут да пошаље старешине у Енглеску. Пророк је одредио Хебера К. Кимбала, члана Већа дванаесторице, да малу групу мисионара води у том подухвату. Остављајући своју прордицу скоро без игде ичега, старешина Кимбал је отишао са вером да ће га Господ водити. Током једне године, отприлике 2 хиљаде људи се прикључило Цркви у Енглеској. Џозеф Смит је касније послао чланове Дванаесторице у Велику Британију да служе од 1839. до 1841. године, и та мисија је такође била изузетно успешна. Закључно са 1841. годином, више од 6 хиљада људи је прихватило јеванђеље. Многи од њих су емигрирали у Америку, оживљавајући и јачајући Цркву током веома тешких времена.

Напуштање Киртланда

Свеци у Киртланду подносили су прогон скоро од тренутка када су стигли тамо, али отпор се појачао 1837. и 1838. године. „У вези са Божјим царством,” пророк је рекао да „ђаво увек успоставља своје царство управо у исто време како би се супротставио Богу.”⁸ Пророк је био на удару непријатеља изван Цркве и отпадника који су се окренули против њега. Био је неправедно оптужен за многе злочине, шикани-ран на суду у бројним неоснованим криминалним и цивилним случајевима, и присиљаван да се скрива од оних који су тра-жили његов живот. Али остао је веран и храбар усред скоро сталних проблема и противљења.

Коначно је прогон у Киртланду постао неподношљив. У јануару 1838. год., пророк и његова породица били су присиљени да напусте Киртланд и нађу уточиште у Фар Весту, у Мисурију. До краја године, већина светаца из Киртланда га је следила, остављајући своје домове и свој вољени храм.

Свеци у Мисурију

Истеривање из Џексон Каунтија и марш сионског логора

Док су свеци у Киртланду тежили да ојачју Цркву у својој области, многи други чланови Цркве исто су чинили у Џексон Каунтију, у Мисурију. Свеци последњих дана почели су да се насељавају у тој области у лето 1831. године. Две године касније, било је око 1200 светаца, или отприлике једна трећина тамошње популације.

Долазак толиког броја светаца узнемирио је раније досељенике у области. Становници Мисурија плашили су се губитка политичке контроле над придошлицама, који су углавном потицали из северних крајева Сједињених Држава и нису подржавали јужњачко робовласништво. Становници Мисурија такође су били сумњичави у вези са посебним учењима светаца последњих дана, као што су веровање у Мормонову књигу, ново откривење и сабирање Сиона, и бунили су се што су свеци последњих дана првенствено трговали међу собом. Руља и локална милиција ускоро су почели да шиканирају свеце и, у новембру 1833. год., протерали су их из Џексон Каунтија. Већина светаца избегла је према северу, преко реке Мисури, у Клеј Каунти у Мисурију.

Џозеф Смит био је дубоко забринут због положаја светаца у Мисурију. У августу 1833. год., из Киртланда, вођама у Мисурију је написао: „Браћо, да сам са вама, активно бих учествовао у вашим патњама, и мада је у људској природи да их избегава, ипак ми дух не би дозволио да вас препустим смрти, уз Божју помоћ. Ах, будите добре воље, јер је наше откупљење близу. О, Боже, спаси моју браћу у Сиону.”⁹

У фебруару 1834. године, Џозеф Смит примио је откри-вење које га је упутило да поведе експедицију од Киртланда до Мисурија како би помогли свецима у њиховим невољама и вратили их на њихова имања у Џексон Каунтију (видети УИЗ 103). У мају и јуну 1834. год., група која је на крају бројала више од 200 чланова, упутила се на запад преко Охаја, Индијане, Илиноиса и Мисурија. Суочавали су се са многим тешкоћама, укључујући избијање колере. 22. јуна 1834. године, када се експедиција приближила Џексон Каунтију, пророк је примио откривење о распуштању логора. Међутим, Господ је обећао да ће Сион бити откупљен у време од Њега одређено. (Видети УИЗ 105:9–14.) После организовања округа у Клеј Каунтију са Дејвидом Витмером као пред-седником, пророк се вратио у Охајо.

Мада сионски логор није вратио имовину светаца, обезбедио је непроцењиву обуку за будуће вође Цркве, јер су учесници, из примера и учења пророка, научили начела праведног вођства. На састанку чланова сионског логора и других чланова Цркве, одржаном у Киртланду 14. фебруара 1835. год., пророк је организовао Веће Дванаесторице апостола. Две недеље касније организовао је Веће седамдесеторице. Деветорица чланова Већа Дванаесторице и сви чланови Већа седамдесеторице били су учесници сионског логора.

Насељавање у северном Мисурију

Велик број чланова Цркве наставио је да живи у Клеј Каунтију у Мисурију, све до 1836. год., када су становници те покрајине изјавили да више не желе да им дају уточиште. Стога су свеци почели да се селе у северни Мисури; већина се населила у Калдвел Каунтију, новој покрајини коју је државно законодавство основало ради примања расељених светаца последњих дана. 1838. године, они су се прикључили великој групи светаца који су били присиљени да напусте Киртланд. Пророк и његова породица стигли су у марту у Фар Вест, напредно насеље светаца последњих дана у Калдвел Каунтију, и ту основали седиште Цркве. У априлу је Господ упутио Џозефа Смита да изгради храм у Фар Весту (видети УИЗ 115:7–16).

Нажалост, за свеце у северном Мисурију мир је био краткотрајан. У јесен 1838. године руља и милиција поново су почели да шиканирају и нападају свеце последњих дана. Када су чланови Цркве узвратили и бранили се, Џозеф Смит и остале црквене вође су ухапшени и оптужени за издају. У новембру су били затворени у Индипенденсу а затим у Ричмонду у Мисурију, а 1. децембра одведени су у затвор у Либертију, у Мисурију. Те зиме су пророк и његови сарадници подносили нељудске услове. Били су затворени у затворској самици-тамном, хладном и нехигијенском подруму -а храна коју су примали била је тако лоша да нису могли да једу док их глад не би натерала на то. Пророк је описао свој положај и положај светаца као „тест наше вере једнак оном Аврамовом.”¹⁰

Док је пророк био у затвору, хиљаде светаца последњих дана, укључујући пророкову породицу, били су протерани из својих домова у Мисурију током зиме и пролећа 1838. и 1839. године. 7. марта 1839. год. Ема је писала Џозефу из Квинсија у Илиноису: „Само Бог зна моја размишљања и осећања срца када сам напустила нашу кућу и дом и скоро све што смо имали осим наше дечице и напустила државу Мисури, оста-вљајући те затвореног у тој самотној тамници.”¹¹ Под вођ-ством Бригама Јанга и других црквених вођа, свеци су пошли на исток према Илиноису.

Године у Навуу

Омиљени вођа свог народа

У априлу 1839. год., пророк и његови сарадници су због суђења су премештени из затвора у Либертију, у Галатин у Мисурију. За време поновног премештаја затвореника из Галатина у Колумбију, у Мисурију, стражари су им дозволили да побегну из њиховог неправедног заробљеништва. Упутили су се у Квинси у Илиноису, где се већина чланова Цркве окупила после бекства из Мисурија. Убрзо се, под пророковим вођством, већина светаца населила 80 км северно код Комерса у Илиноису, селу на завоју реке Мисисипи. Џозеф је град назвао Наву, и наредних година чланови и нови обраћеници из Сједињених Држава, Канаде и Велике Британије у великом броју су се сакупили у Навуу, чинећи га тако најна-сељенијом облашћу у Илиноису.

Џозеф и Ема населили су се близу реке у малој брвнари која је у раним данима Навуа служила као пророкова канце-ларија. За издржавање породице обрађивао је земљу, а касније је отворио продавницу мешовите робе. Али пошто су Црква и грађанске дужности захтевали доста његовог вре-мена, пророк је често имао тешкоћа да обезбеди материјалне потребе своје породице. У октобру 1841. године, његова лична својина била је „стари Чарли (коњ) кога је добио у Киртланду, два ланета, две старе и четири младе ћурке, стара крава коју му је дао један брат у Мисурију, његов стари Мајор (пас), … и мало намештаја.”¹²

Крајем августа 1843. год., пророк и његова породица преселили су се преко пута улице у нову двоспратницу названу Велика кућа. Џозеф и Ема су сада имали четворо деце. Током година сахранили су шесторо вољене деце, а после Џозефове смрти биће рођено још једно дете. Једанаесторо деце у породици Џозефа и Еме Смит били су: Алвин, рођен 1828. год., који је умро убрзо по рођењу; близанци Тадеус и Луиза, рођени 1831. год., који су умрли убрзо по рођењу; усвојени близанци Џозеф и Џулија, рођени Џону и Џулији Мардок 1831. год., које су Џозеф и Ема узели после смрти сестре Мардок која је умрла на порођају (11-омесечни Џозеф умро је 1832. год.¹³); Џозеф III, рођен 1832. год.; Фредерик, рођен 1836. год.; Александер, рођен 1838. год.; Дон Карлос, рођен 1840. године, који је умро са 14 месеци; један син рођен 1842. год., који је умро на дан рођења; и Дејвид, рођен 1844. год., скоро пет месеци после очеве мученичке смрти.

Током своје службе, пророк је волео да буде међу свецима. О граду Навуу и његовим становницима је рекао: „То је најдивније место и најбољи људи под небом.”¹⁴ За узврат, свеци су га волели и сматрали својим пријатељем, често га ословљавајући са „брат Џозеф.” Један обраћеник је рекао: „Његов карактер је поседовао привлачност која је привлачила све људе који су га познавали.”¹⁵ „Не прави се да је човек без мана и грешака,” написао је један становник Навуа. „Он је човек кога не можете да не волите; … Нити је уображен због своје величине како многи претпостављају, већ је, напротив, пријатељски настројен према сваком пристојном човеку.”¹⁶ Вилијам Клејтон, енглески обраћеник, писао је кући из Навуа о пророку, рекавши: „Заиста, желео бих да сам такав човек.”¹⁷

Пророк је у Навуу одржао мноштво говора, и чланови Цркве су волели да га слушају, јер је откривене јеванђеоске истине подучавао са моћу. Ангус М. Канон се сећа: „Никада га нисам чуо да говори а да цело моје биће није уздрхтало и учинило да цела моја душа слави Господа.”¹⁸ Бригам Јанг је изјавио: „Никада нисам пропустио ни једну прилику да слу-шам када је пророк Џозеф говорио, јавно или приватно, како бих могао да црпем разумевање са извора са ког је говорио, како бих га и ја имао и износио када је то било потребно… Такви тренуци били су ми драгоценији од свог богатства овог света.”¹⁹

Вођство Џозефа Смита протезало се изван његових рели-гиозних одговорности. Пророк је у Навуу био укључен у слу-жбе у грађанству, судству, образовању и војсци. Желео је да граду Навуу приушти сва преимућства и могућности за културни и грађански напредак његових грађана. У јануару 1844. године, у великој мери због тога што је био разочаран јер су државни и савезни службеници пропустили да надокнаде имовину узету од светаца у Мисурију, Џозеф Смит је најавио своју кандидатуру за председника Сједињених Америчких Држава. Мада је већина посматрача схватала да је имао мале шансе да буде изабран, његова кандидатура је скренула пажњу јавности на ширико раширено насиље над уставом загарантованим правима светаца. Сви људи, изјавио је једном приликом пророк, „имају иста права да једу плодове са великог дрвета наше националне слободе.”²⁰

Светост Господња -Изградња Божјег храма у Навуу

Када су свеци били присиљени да напусте Киртланд, оставили су храм на чијој су изградњи радили веома напорно. Али они ће поново имати свети храм у својој средини, јер им је Господ заповедио да започну изградњу храма у Навуу. Рад је започео у јесен 1840. год., са каменом темељцем положеним 6. априла 1841. год., у церемонији којом је председавао про-рок. Изградња храма у Навуу била је један од најзначајнијих пројеката у тадашњој западној Америци. Изградња храма захтевала је од светаца огромне жртве, јер су због сталног досељавања у град у развоју, чланови Цркве углавном били сиромашни.

Пророк је почео са подучавањем учења о крштењу за мртве пре 15. августа 1840. године. Пошто је храм био у почетној фази изградње, свеци су у почетку крштења за мртве обављали у локалним рекама и потоцима. У јануару 1841. год. Господ је открио да би та пракса могла да се настави све док крштења не буду могла да се обављају у храму (видети УИЗ 124:29–31). Прва крштења за мртве у овом базену обављена су 21. новембра 1841. године.

1841. године извршена су прва печаћења парова, а 1843. год. пророк је издиктирао откривење које описује вечну природу брачног завета (видети УИЗ 132). Учења овог откривења била су позната пророку још од 1831.²¹ године. По Божјој заповести он је такође подучавао учење о много-женству.

Због тога што храм неће бити завршен још неко време, Џозеф Смит је одлучио да настави са храмским даривањем изван његових светих зидова. 4. маја 1842. год., у горњој соби његове продавнице од црвене цигле у Навуу, пророк је послуживао у првим даривањима малој групи браће, укључујући Бригама Јанга. Пророк није доживео да види завршен храм у Навуу. Међутим, 1845. и 1846. године, хиљде светаца је примило храмско даривање од Бригама Јанга и других који су те благослове примили од пророка.

Служба Џозефа Смита се ближи крају

Мада су свеци у почетку уживали релативан мир у Навуу, облаци прогона појачано су се гомилали над пророком и он је осетио да се његова земаљска мисија приближава крају. На незаборавном састанку у марту 1844. год. пророк је задужио Дванаесторицу да после његове смрти воде Цркву, објаснивши да сада имају све кључеве и власт неопходне да то чине. Вилфорд Вудруф, у то време члан Већа дванаесторице, касније је изјавио: „Износим своје сведочанство да је, у рано пролеће 1844. године у Навуу, Џозеф Смит сазвао апостоле и уручио им обреде цркве и Божјег царства. И све кључеви и моћи које му је Бог подарио, он је запечатио на нашим главама и рекао нам да морамо припремити своја рамена и носити ово царство, или ћемо бити проклети … Његово лице било је чисто као ћилибар, а он је био прекривен моћу какву никада раније нисам видео ни на једном човеку у телу.”²² После пророкове смрти, одговорност за Цркву и Божје царство на земљи остаће на Већу Дванаесторице апостола.

У јуну 1844. године против пророка је поднета тужба за побуну. Мада је у Навуу био ослобођен ове оптужбе, гувернер Илиноиса, Томас Форд, инсистирао је да Џозеф за исту оптужбу буде подвргнут суђењу у Кертиџу, у држави Илиноис, седишту Хенкок Каунтија. Када су пророк и његов брат Хајрам стигли у Кертиџ, били су ослобођени кауције за прво-битну оптужбу, али су затим оптужени за издају против државе Илиноис и затворени су у локалном затвору.

Током врелог и спарног поподнева, 27. јуна 1844. год., руља са црно обојеним лицима устремила се на затвор и усмртила Џозефа и Хајрама Смита. После отприлике три сата, Вилард Ричардс и Џон Тејлор, који су били у затвору са мученицима, послали су суморну поруку у Наву: „Затвор у Кертиџу, 20:05 h, 27. јун 1844. год., Џозеф и Хајрам су мртви … Дело је извршено у тренугку.”²³ У 38. години, пророк Џозеф Смит запечатио је своје сведочанство сопственом крвљу. Његов задатак у смртности је био завршен, Црква и Божје царство последњи пут су успостављени на земљи, Џозеф Смит је пао под мецима убица. Сам Господ сведочио је о Џозефу Смиту да је Он преко својих анђела, својих слугу послужитеља и својим сопственим гласом са небеса позвао Џозефа Смита да објави Његово дело. Џозеф Смит је поставио темељ за Његово дело и био је веран, и Господ га је одвео себи. Многи су се чудили због његове смрти, али било је потребно да своје сведочанство запечати сопственом смрћу, да би могао бити поштован, а опаки проклети (видети 136:37–39).

Џозеф Смит, велики пророк, виделац и откровитељ последњих дана, био је одважан и послушан слуга Свевишњег. Председник Бригам Јанг је потврдио: „Мислим да на земљи није живео човек који га је познавао боље од мене и смело кажем да, осим Исуса Христа, бољи човек никада није живео нити живи на овој земљи. Ја сам му сведок. Сведочим за њега.”²⁴