Проглашавајте добре вести целом свету

„Душе су драгоцене у Божјим очима као што су увек и биле; и старешине [треба] … да уверавају и позивају све људе, свугде, да се покају како би постали баштиници спасења.”

Из живота Џозефа Смита

Пошто је Црква организована 6. априла 1830. године, Џозеф Смит је наставио да проглашава добре вести јеванђеља. Током месеца априла, отпутовао је у Колесвил, у држави Њујорк, како би посетио Џозефа Најта старијег, који се са својом породицом заинтересовао за јеванђеље. Пророк је држао састанке у суседству, и „многи су почели жарко да се моле Свемогућем Богу да им да мудрост да разумеју истину.”¹ Отприлике два месеца касније, приликом друге посете Колесвилу, пророк је открио да је велики број људи, који су чули јеванђеље, желео да се крсти. За ове нове обраћенике, прихватање јеванђеља захтевало је веру и храброст, како је пророк забележио:

„Заказали смо састанак на Шабат, а у суботу поподне подигли смо брану преко оближњег потока како бисмо тамо обавили обред крштења; али током ноћи сакупила се руља и срушила нашу брану што нас је спречило да крштење обавимо на Шабат … Рано ујутру у понедељак активирали смо се и пре него што су наши непријатељи били свесни наших радова, поправили смо брану и следећих тринаест особа је било крштено од стране Оливера Каудерија, наиме: Ема Смит; Језекија Пек и његова супруга; Џозеф Најт старији и супруга; Вилијам Стрингам и супруга; Џозеф Најт млађи; Арон Калвер и супруга; Леви [Хол]; Поли Најт; и Џулија Стрингам.”²

Те јесени, Господ је открио Џозефу Смиту да Оливер Каудери, Питер Витмер млађи, Парли П. Прат, и Зиба Петерсон треба да „иду Ламанцима и проповедају им јеванђеље” (УИЗ 28:8; 30:5 и 6; 32:1–3). Ти мисионари путовали су око 2 400 километара кратко време проповедајући међу различитим индијанским племенима, укључујући Сенеке у Њујорку, Вајандоте у Охају и Делавер и Шоуне на индијанској територији. Међутим, највећи успех мисионари су имали када су се зауставили у области Киртланда, у Охају. Ту су крстили око 130 обраћеника, углавном из заједнице Реформисаних баптиста Сиднија Ригдона, отворивши тако оно што ће постати сабирно место за стотине чланова Цркве следеће године. Мисионари су, такође, пронашли неке обраћенике међу насељеницима Џексон Каунтија, у Мисурију, где ће касније бити успостављен Сион.

Било да је проповедао онима око себе или слао мисионаре у свет, пророк Џозеф Смит волео је мисионарски рад. Старешина Парли П. Прат забележио је следеће искуство које се догодило 1839. год.: „Током посете са братом Џозефом у Филаделфији, [Пенсилванија] за његово проповедање била је отворена веома велика црква, и око три хиљаде људи се окупило да га чује. Први је говорио брат Ригдон, а говорио је о јеванђељу објашњавајући своје учење примерима из Библије. Када је завршио, устао је брат Џозеф као лав спреман на рику, и пошто је био испуњен Светим Духом, говорио је са великом моћу сведочећи о визијама које је имао, послуживању анђела која је искусио, како је пронашао плоче са Мормоновом књигом и превео их даром и моћу од Бога. Започео је рекавши: ‘Ако нико други нема храбрости да сведочи о тако величанственој поруци са Неба и о проналажењу тако величанственог записа, ја осећам обавезу и жељу да то учиним јер је исправно за људе, а Богу препуштам како ће бити примљено.’

Цела заједница је била запањена и узбуђена, и савладана осећајем истине и моћи којом је говорио и чудесима о којима је причао. Оставио је трајан утисак и многе душе су пришле стаду. И ја сведочим да је он, својим верним и моћним сведочанством, очистио своју одећу од њихове крви. У Филаделфији и околним крајевима крштен је велики број људи.”³

Учења Џозефа Смита

Због тога што се свет налази у духовној тами, треба да будемо марљиви у проповедању јеванђеља.

1834. године, Џозеф Смит и друге старешине Цркве у Киртланду послале су следеће писмо браћи у другим областима: „Мада ће наша преписка са вама можда бити честа, ипак, још више верујемо да ће с ваше стране бити примљена са братским осећањима; и да ћете дозволити да реч опомене од нас, ваше недостојне браће, нађе место у вашим срцима док будете гледали раширену моћ и владавину кнеза таме и разумели колико је оних који се тискају на путу смрти, никада не обраћајући пажњу на утешни звук јеванђеља нашег Господа Исуса Христа.

Размотрите, браћо, на тренутак, испуњење речи пророка; јер видимо да тама покрива земљу и велика тама умове њених становника [видети Књ. пророка Исаије 60:2], да се неописиви злочини све више дешавају међу људима; практикују се страшни пороци; млади нараштаји у потпуности расту у охолости и осионости; старији губе сваки осећај уверења и по свему судећи одагнавају сваку мисао о дану казне; неумереност, неморал, расипништво, охолост, заслепљеност срца, идолопоклонство, губитак природне привржености, љубав према световном и равнодушност према стварима вечности повећавају се међу онима који исповедају уверење у небеску религију, и као последица истог шири се безбожност; људи се предају чињењу најгрешнијих поступака и најцрњих дела, богохуљењу, проневерама, уништавању угледа ближњих, крађама, пљачкању, убиствима, подржавању греха и супротстављању истини, одричући се небеског завета и поричући веру у Исуса - и усред свега тога дан Господњи брзо се приближава када ником, осим онима у свадбеној одећи, неће бити дозвољено да једу и пију у присуству Младожење, Кнеза Мира!

Под утиском ових истина, каква могу бити осећања оних који су учесници небеског дара и који су окусили добру реч Божју и моћи будућег света! [Видети Јеврејима посл. 6:4 и 5.] Ко, осим оних који могу видети страшне поноре над којима стоји човечанство овог нараштаја, може радити у винограду Господњем, а да не осећа жалосну ситуацију у којој се свет налази? Ко, осим оних који исправно цене то што нас је Отац наших душа удостојио тиме да обезбеди жртву за своја створења-план откупљења, моћ помирења, план спасења, који за циљ има враћање људи у присуство небеског Цара, да буду крунисани небеском славом и заједно са Сином буду баштиници оне баштине која је некварљива, неукаљана и која не бледи [видети 1. Посл. Петрова 1:4] - ко осим таквих може разумети важност савршеног хода пред свим људима и марљивост у позивању свих људи да учествују у тим благословима? Како су те ствари неописиво величанствене за човечанство! Заиста, могу се сматрати вестима велике радости за све људе; и такође вестима које би требало да испуне земљу и развеселе срца свакога када их чује.”⁴

„Божје слуге неће проћи кроз народе нејевреја са гласом упозорења, док анђео заторник не започне са пустошењем становника земаљских, и као што је пророк рекао: ‘Настаће страх кад се чује извештај.’ [Видети Књ. пророка Исаије 28:19.] Говорим тако због бриге за своје људе; чиним то у име Господње, подстакнут Светим Духом. Ах, кад бих могао да их шчепам из вртлога јада у које видим да су потопљени својим гресима; да могу бити способан да гласом упозорења будем оруђе које ће их привести истинском покајању, како би имали веру да се одрже у зао дан!”⁵

„Нека нас Бог оспособи да извршимо своје међусобне заклетве и завете, са свом оданошћу и праведношћу пред Њим, да се наш утицај може осећати међу народима земаљским, у великој моћи, и то тако да покидамо царства таме надвоје, и победимо надрисвештенство и духовну опакост на високим местима, и сломимо на комаде сва царства која се противе царству Христовом, и ширимо светло и истину вечног јеванђеља од река до крајева земаљских.”⁶

Вилфорд Вудруф, четврти председник Цркве, сећа се следеђих речи пророка Џозефа Смита: „Свет је пун таме. Грех и опакост преплављују свет као што воде покривају велику дубину. Ђаво у великој мери влада светом. Свет ће ратовати против вас; и ђаво, и земља и пакао. Али … ви морате проповедати јеванђеље, вршити своју дужност, и Господ ће бити уз вас. Земља и пакао неће вас надвладати.”⁷

Наша дужност је да цело човечанство позивамо да се покају, крсте и приме Светог Духа, и постану баштиници спасења.

„Верујемо да је ово наша дужност – да подучавамо цело човечанство учењу покајања које ћемо настојати да покажемо из следећих цитата:

‘Потом им отвори ум да разумеју Писма, па им рече: „Овако је записано – Христос ће страдати и трећег дана устати из мртвих, и у његово име ће се проповедати покајање и опроштење греха свим народима, почевши од Јерусалима” ’ [Јев. по Луци 24:45–47].

По овоме сазнајемо да је било потребно да Христ пати и буде разапет и поново устане трећег дана, са одређеним циљем да се покајање и опроштај греха проповедају свим народима.

‘А Петар им рече: Покајте се и нека се сваки од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха, и примићете дар Светога Духа. Јер, то обећање је за вас, и за вашу децу, и за све који су далеко, које наш Господ Бог позове себи’ [Дела апост. 2:38 и 39].

Овим сазнајемо да обећање о Светом Духу имају сви они којима учење о покајању треба да се проповеда, а то је свим народима … Стога верујемо у проповедање учења покајања по целом свету, и старима и младима, богатима и сиромашнима, робовима и слободнима.”⁸

„Душе су драгоцене у очима Божјим као што су увек и биле; и старешине никада нису позване да икога вуку у пакао, већ да уверавају и позивају све људе, свугде, да се покају како би могли постати баштиници спасења. Ово је година милости Господње: ослободити засужњене да могу певати осана [видети Књ. пророка Исаије 61:1 и 2].”⁹

„Дужност старешине треба да је да се одважно залаже за дело Христово и једногласно упозорава људе да се покају и крсте за опроштај греха, и за Светог Духа.”¹⁰

„Наставићу да вам говорим шта Господ захтева од свих људи, високог и ниског положаја, богатих и сиромашних, мушкараца и жена, свештеника и људи, учитеља религије и оних који то нису, како би у потпуности могли имати Светог Духа Божјег и избећи судове Божје који само што се нису сручили на народе земаљске. Покајте се за све грехе своје и крстите у води да вам буду опроштени, у име Оца и Сина, и Светог Духа, и примите обреде полагања руку онога који је заређен и запечаћен истом моћу, да можете примити Светог Духа Божјег; и то је у складу са Светим писмима и Мормоновом књигом, и једини начин на који човек може ући у небеско царство. То су захтеви новог завета, или прва начела Христовог јеванђеља.”¹¹

„Од свих људи се тражи да имају веру у Господа Исуса Христа, да се покају за све грехе своје и да се крсте (од стране особе која има власт) у име Исуса Христа за опроштај греха, и да на њих буду положене руке за дар Светог Духа, што ће их учинити члановима Цркве Исуса Христа светаца последњих дана.”¹²

Господње спуге иду светом како би пронашпе оне који су спремни да прихвате јеванђеље Исуса Христа.

„Пошаљите неког у Средњу Америку и у све делове Америке где се говори шпански; и нека ниједан део земље не буде без мисије.”¹³

„Ни од кога не тражимо да траћи добро које има; само тражимо да дође и добије још. Шта би се десило кад би цео свет прихватио ово јеванђеље? Тада би видели очи у очи, а благослови Божји излили би се на људе, а то је жеља која долази из дубине моје душе.”¹⁴

„На хиљаде оних који су чули јеванђеље постали су му послушни и радују се у његовим даровима и благословима. Предрасуда, са злом које је прати, попушта пред снагом истине, чији благи зраци продиру међу удаљене народе … Било је тренутака када су сматрали да смо варалице и да ће ‘мормонизам’ ускоро нестати, постати ништа и бити заборављен. Али то време, када су нас сматрали пролазном ствари, или мехуром на таласу, прошло је и сада се дубоко укорењује у срцима и привржености свих оних који су довољно племените душе да оставе по страни научену предрасуду и отворено и поштено истраже ову тему.”¹⁵

„Неки из Дванаесторице и други већ су кренули у Европу [у септембру 1839. год.], и остатак те мисије очекујемо да ће отићи за неколико дана … Господње дело се одвија на веома задовољавајући начин, и на овом и на старом континенту. У Енглеској је недавно више стотина људи допунило наше бројно стање; али тако, управо тако, мора бити, јер ‘Јефрем се помешао с народима’ [Осија 7:8]. И сам Спаситељ је рекао: ‘Моје овце слушају мој глас’ [Јев. по Јовану 10:27]; и такође: ‘Ко вас слуша, мене слуша’ [Јев. по Луци 10:16]; и ‘Ево, ја ћу их довести из земље северне, и сабраћу их с крајева земаљских’ [Књ. пророка Јеремије 31:8]. Тако је и Јован чуо глас који каже: ‘Изађи из њега, мој народе’ [Откривење 18:4], управо тако се све мора испунити; да народ Господњи може живети када се чује: ‘Пао је! Пао је велики Вавилон’ [Откривење 18:2].”¹⁶

У писму написаном у затвору у Либертију у марту 1839. год., пророк Џозеф Смит је изјавио да на земљи, међу свим верским групама, странкама и вероисповестима има оних који су заслепљени подмуклим људским лукавством, којим у заседи чекају да преваре, и који су далеко од истине само зато што не знају где да је потраже, а то је касније забележено у Учењу и заветима 123:12.”¹⁷

Предлози за проучавање и поучавање

Док будете проучавали ово поглавље или се припремали за подучавање, размотрите следеће идеје: За додатну помоћ видети странице VII–XII.

Прегледајте други и трећи пасус на стр. 154-155). Зашто је понекад потребна храброст да бисмо поделили своја сведочанства о Обнови и Мормоновој књизи? Како можемо развити такву храброст?
Џозеф Смит је описао духовну таму у свету; затим је сведочио о „вестима велике радости” у обновљеном јеванђељу (стр. 155-157). Како нас ове две мисли могу надахнути да отворимо своја уста и делимо јеванђеље?
Прочитајте први пасус на стр. 157. Када је Господ био уз вас у вашим мисионарским напорима?
Пажљиво проучите стихове из Светих писама које је Џозеф Смит цитирао да би нас подсетио на нашу дужност да подучавамо јеванђељу цело човечанство (стр. 157-159). Размислите или поразговарајте о томе шта ви и ваша породица можете учинити да бисте делили јеванђеље са другима.
Прочитајте четврти пасус на стр. 158, у ком пророк говори о мисионарском раду и напору да се ослободе засужњени. Како се неки људи могу сматрати засужњенима? (За неке примере, видети стр. 155-157). Како их прва начела и обреди јеванђеља могу ослободити?
Прегледајте пророков позив у трећем пасусу на стр. 159. Како овај позив може охрабрити људе да уче о обновљеном јеванђељу? Прегледајте четврти пасус на стр. 159 и последњи пасус у поглављу. Шта можемо учинити како бисмо људима помогли да „оставе по страни [своје] предрасуде” о Цркви? Како наши поступци могу помоћи људима да знају где да траже истину?
Који благослови су дошли у ваш живот као резултат ваших напора у проглашавању јеванђеља?

Повезани стихови из Светих писама: Јев. по Марку 16:15–20; 2. Нефи 2:8; Алма 26:1–9, 26–37; УИЗ 42:6–9, 11–14; 88:77–83