Исус Христ, божански Откупитељ света

Сnасење не може доћи свету без nосредовања Исуса Христа

Из живота Џозефа Смита

Много година пре рођења Џозефа Смита, његов деда по оцу имао је надахнуће да ћe се у његовој породици догодити нешто што „ћe извршити преокрет у свету.”¹ Историја Џозефа Смита бележи: „Мој деда, Ејзел Смит, одавно је пред-видео да ћe у његовој породици поникнути пророк, и моја бака је била потпуно уверена да се то у потпуности испунило у мени. Мој деда Ејзел умро је у Ист Стокхолму, у покрајини Лоренс, у држави Њујорк, пошто је примио Мормонову књигу и скоро целу је прочитао; и рекао је да сам ја тај про-рок за кога је одавно знао да ћe потећи из његове породице.”²

Једна од најважнијик улога Џозефа Смита, као пророка Обнове, била је да сведочи о Исусу Христу. Био је благосло- вен да има лично знање о божанству Исуса Христа и да разуме Његову улогу Откупитеља света. То знање дошло је са Првом визијом у којој је млади Џозеф видео Небеског Оца и Исуса Христа и чуо Оца како каже: „Ово је Син мој Љубљени. Послушај Га!”(Џозеф Смит — Историја 1:17). Кроз ово свето искуство, Џозеф је имао повластицу да прими упутства од Cпacитeљa света.

Скоро дванаест година касније, 16. фебруара 1832. год., пророк је радио на преводу Мормонове књиге са Сиднијем Ригдоном као писаром, у кући Џона Џонсона у Хаjраму, у држави Охаjо. Пошто је пророк превео Јев. по Јовану 5:29, које описује васкрсење добрик и злих, Џозеф и Сидни су имали визију и видели су Спаситеља и разговарали са Њим.

Moћy Духа њихове очи су се отвориле и њихово разуме-вање је било просветљено, и видели су и разумели Божје дело - чак и оно што је било у почетку, пре постанка света, што је Отац одредио по своме Јединорођеном Сину, који је био у наручју Очевом, и то од почетка, о коме су они сведочили. А сведочанство које у изнели јесте пунина јеванђеља Исуса Христа, који је Син кога су видели и са којим су разго-варали у небеској визији …

И видели су славу Синовљеву, с десна Оцу, и примили од Његове пунине, и видели су свете анђеле и оне који су посве-ћени пред престолом Његовим, како служе Богу и Јагњету, и клањају Му се у веке векова.

И сада, после многих сведочанстава која су о Њему дата, ово сведочанство, последње од свих, дали су о Њему: Да он живи!

Јер видели су Га, и то с десна Богу. И чули су глас који све-дочи да је Он Јединорођенац Очев - да се по Њему, помоћу Њега и за Њега светови стварају и били су створени, и да су њихови становници рођени Божји синови и кћери (видети УИЗ 76:12–14, 20–24).

Џозеф Смит је поново видео Спаситеља 3. априла 1836. год. Пророк и Оливер Каудери повукли су се до западне про-поведаонице храма у Киртланду. Погнули су се у свечаној молитви, после које се Спаситељ појавио пред њима. Пророк је испричао да се копрена подигла са њиковог ума и очи разу-мевања су им се отвориле. Видели су Господа како стоји пред њима над наслоном проповедаонице, а под ногама Му је било постоље од чистог злата, боје ћилибара. Очи су Му биле попут пламена, коса бела као чисти снег, лице Му је блистало јаче од сунца, а Његов глас је био попут тока велиних вода, то јест глас Јехове који је говорио да је Он први и последњи, онај који живи и који је био погубљен, наш засzупник код Оца (видети УИЗ 110:1–4).

Из таквих искустава пророк је из прве руке стекао знање и постао посебан сведок Спаситељевог божанства.

Учења Џозефа Смита

У свим временским раздобљима, Бiожји народ се за опрост својих греха оспањао на помирење Исуса Христа.

„Спасење не може доћи свету без посредовања Исуса Христа.”³

„Бог … је припремио жртву дарујући сопственог Сина, који је, у одређено време, требало да буде послат да припреми пут, то јест, отвори врата кроз која човек може да уђе у Господње присуство, одакле је због непослушности био избачен. С времена на време те добре вести одзвањале су у ушима људи у различитим периодима света све до времена доласка Месије.

По вери у то помирење или план откупљења, Авељ је принео Богу жртву која је била прихваћена, а то су били првенци из стада. Кајин је принео род са земље, и није био прихваћен, јер то није могао да уради са вером; није могао да има веру, односно није могао да је искаже, упркос небеском плану. За искупљење човека морала је да буде проли-вена крв Јединорођенца, јер је то био план откупљења, и без проливања крви није било опроштаја. А како је жртва установљена као модел по коме ћe човек препознати велику Жртву коју је Бог припремио, принети жртву супротну тој, значило је не испољити веру, јер се откупљење не стиче на тај начин, нити је моћ помирења установљена по том реду; стога Кајин није могао имати веру; а све што није вера, грех је. Али Авељ је принео прихватљиву жртву, кроз коју је добио сведочанство да је праведник, кад је Бог посведочио за његове дарове [видети Посл. Јеврејима 11:4].

Свакако да проливање животињске крви не може кори-стити ниједном човеку, осим ако представља подражавање, или модел, односно, објашњење онога што треба да буде принето даривањем самог Бога — и то дело треба да буде уцињено са вером, ока упртог према моћи те велике Жртве за опроштај греха …

… Не можемо веровати да су древни људи свих епоха били тако неуки у вези са уређењем неба, како многи прет-постављају, будући да све што је икада спашено, спашено је моћу тог великог плана откупљења, пре Христовог доласка баш као и после; да није тако, Бог би користио другачији план (ако бисмо тако могли рећи), како би људе вратио да бораве са Њим. А у то не можемо веровати, пошто није било промене у природи човека, будући да је пао; и обреди или успостављање приношења крви за жртву било је осмишљено да се обавља док Христ не принесе и пролије своју крв — као што је претходно речено — човек је требало да са вером очекује то време …

Да је приношење жртве имало за сврху само усмеравање мисли према Христу, закључујемо из ових изузетних речи које је Исус упутио Јеврејима: ‘Аврам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се’ [Јев. по Јовану 8:56]. Стога, дакле, то што су древни људи нудили жртву није ометало њихов послух јеванђељу; већ је служило, као што смо раније рекли, да отвори њихове очи и омогући им да се надају времену када ћe Спаситељ доћи, и радују у Његовом откупљењу … Закључак је да кад год се Господ откривао људима у древно доба, и заповедао им да Му принесу жртву, то је било учињено ради тога да би се они са вером могли надати Његовом доласку и ослањати на моћ тог помирења за опроштај њихових греха. И то су чинили, хиљаде оних који су умрли пре нас, чија одећа је неукаљана, и који, попут Јова, са сигурношћу попут његове, чекаjу да Га виде nоследњих дана на земљи, и то у свом телу [видети Јов 19:25,26].

Можемо закључити да, мада су постојала различита раз-добља, ипак је све што је Бог предочавао свом народу било осмишљено да би њихову пажњу скренуло ка том великом циљу, и поуцило их да се ослањају само на Бога као творца њиховог спасења, како је садржано у Његовом закону.”⁴

Због тога што је Исус Христ устао из мртвик, цепо човечанство ћe васкрснути.

„Основна начела наше религије су сведочанство апостола и пророка о Исусу Христу, да је умро, био сахрањен, и поново устао трећег дана, и узнео се на небо. А све остале ствари у вези са нашом религијом само су додатак томе. Али у вези са њима, верујемо у дар Светог Духа, моћ вере, ужи-вање духовник дарова у складу са Божјом вољом, обнову дома Израеловог, и коначну победу истине.”⁵

„‘Јер како по Адаму сви умиру, тако ћe и по Христу сви оживети;’ сви ћe се подићи из мртвих [1. Посл. Коринћанима 15:22]. Јагањац Божји остварио је васкрсење како би сви устали из мртвик.”⁶

„Бог је одредио дан када ћe судити свету, и уверење о томе дао је подижући свог Сина Исуса Христа из мртвик - ствар на којој се темељи нада свих који верују у надахнут запис у вези са њиховом будућом срећом и радошћу; јер ‘ако Христос не уста’, рекао је Павле Коринћанима, ‘узалуд вера ваша: још сте у гресима својим. Дакле и они који помреше у Христу, изгибоше’ [1. Посл. Коринћанима 15:17,18] …

„Христ је несумњиво устао из мртвих; и ако је Он устао из мртвих, Он ћe, својом моћу, све људе довести да стану пред Њега: јер ако је устао из мртвих, окови временске смрти су покидани да гроб нема победу. У том случају, ако гроб нема победу, они који се држе Исусових речи и послушни су Његовим учењима, немају само обећање у вези са васкрсењем мртвих, већ и уверење да ћe бити примљени у Његово славно царство; јер Он је рекао: ‘Где сам ја, онде и слуга мој нека буде’ [Јев. по Јовану 12:26].”⁷

„Они који су умрли у Исусу Христу могу очекивати, када васкрсну, да остваре сву ону радост коју су имали или очеки-вали овде … Срећан сам због повластице да разговарам са вама о неким стварима које ћe вам, ако сте пажљиво пратили, помоћи када се земља затресе, облаци навуку, муње севну и олује буду спремне да се сруче на вас попут грмљавине. Држите се тога и не дозволите да ваша колена, односно зглобови задрхге, и срце ваше малакше; и шта вам онда могу земљотреси, ратови и олује? Ништа. Сви ваши губици биће вам надокнађени за васкрсења, под условом да останете верни. У визији од Свемогућега то сам видео …

Бог је открио свога Сина са небеса, а и учење о васкрсењу; и ми имамо сазнање да ћe оног кога овде сахранимо, Бог поново подићи, одевеног и оживљеног Духом великог Бога; шта мари да ли их сахрањујемо или умиремо са њима, када их више не можемо задржати? Нека се те истине учврсте у нашим срцима да бисмо и овде могли да уживамо оно што ћe у потпуности доћи у будућности.”⁸

Преко Христовог помирења и поспушности јеванђељу, можемо постати сунаспедници са Исусом Христом.

„Верујем у Божанство Исуса Христа и да је Он умро за грехе свих људи који су због Адама пали.”⁹

Члангуи вере 1:3: „Верујемо да ћe сав људски род бити спа-сен преко Христовог помирења, покоравањем законима и обредима јеванђеља.”¹⁰

„Пошто је Бог створио небеса и земљу, сишао је и шестог дана рекао: ‘Да начинимо човека по своме обличју.’ По чијем обличју? По обличју Богова створили су их, мушко и женско, невине, безазлене и чисте, који имају исту природу и исти лик као Богови [видети 1. Књ. Мојсијева 1:26,27]. И када је човек пао није изгубио свој лик, већ је његова природа и даље задржала лик његовог Творца. Христ, који има лик човека, такође јасно осликава личност Његовог Оца [видети Јеврејима посл. 1:3] … Преко Христовог помирења и васкр-сења, и послушношћу јеванђељу, поново ћемо бити једнаки обличју Његовог Сина, Исуса Христа, [видети Римљанима посл. 8:29]; затим ћемо стећи лик, славу и природу Бога.”¹¹

„Отац наших духова обезбедио је жртву за своја створења, план откупљења, моћ помирења, модел спасења, имајући за своје велике циљеве враћање људи у присуство небеског Цара, њихово крунисање у небеској слави и да их заједно са Сином учини наследницима оног наследства које је неквар-љиво, неукаљано и које не нестаје.”¹²

„Света писма кажу да ћe они који буду послушни заповестима бити наследници Божји и сунаследници са Исусом Христом …‘Сам Дух сведочи нашем духу да смо деца Божја, а кад смо деца и наследници смо Божји, а сунаследници са Исусом Христом, јер са Њим страдамо у телу да се са Њим и прославимо.’ [Видети Римљанима посл. 8:16,17.]”¹³

„Како је утешно сазнање за ожалошћене који су позвани да се раздвоје од мужа, жене, оца, мајке, детета или драгог рођака да ћe, мада се земаљско тело полаже и труне, они поново устати да бораве у вечној светлости у бесмртној слави, да више не тугују, пате нити умиру, већ ћe бити наследници Божји и сунаследници са Исусом Христом.”¹⁴

Исус Христ је савршен, чист и свет, и Он нас је позвао да будемо попут Њега.

„Ко, међу свим свецима ових последњих дана може себе сматрати добрим попут нашег Господа? Ко је савршен? Ко је тако чист? Ко је свет као што је Он био? Могу ли се наћи такви? Он никада није преступио или прекршио заповест или небески закон — из Његових уста није изашла превара, нити је било лукавства у Његовом срцу … Где је тај који је као Христ? Нема га на земљи.”¹⁵

Човек је створен да буде подложан сујети, не својевољно, али Христ је човека учинио подложним нади [видети Римаљанима посл. 8:20] — сви су подложни сујети док путују кривудавим стазама и тешкоћама које их окружују. Где је човек ослобођен сујете? Никада нико осим Исуса није био савршен. А зашто је Он био савршен? Зато што је био Син Божји и у потпуности је поседовао Духа и моћ већу него ије-дан човек.”¹⁶

„Док је још био дечак [Исус Христ] имао је сву интелиген-цију неопходну да Му омогући да влада и води јеврејско цар-ство, и могао је да дискутује са најмудријим и најумнијим учитељима закона и религије, и њикове теорије и праксу учини да изгледају као бесмислица у поређењу са мудрошћу коју је Он поседовао.”¹⁷

„Господње заповести, надамо се, стално су присутне у вашим срцима, подучавајући вас не само Његовој вољи у проглашавању Његовог јеванђеља, већ Његовој кроткости и савршеном ходу пред свима, чак и у време тешких прогона и злостављања којима Га је обасуло опако и безбожничко покољење. Запамтите, 6paћo, да вас је Он позвао на светост, и зар је потребно да кажемо, да будемо попут Њега у чистоти? Колико мудро, колико свето, колико часно и колико савршено, према томе, морате владати собом пред Њим; и сетите се, такође, да Његов поглед стално почива на вама.”¹⁸

„Када размишљамо о светости и савршенству нашег великог Учитеља, који је отворио пут којим можемо доћи до Њега, и то жртвујући сами себе, наша срца смекшавају због онога чиме нас је удостојио. И када, уз то, размишљамо о томе да нас је позвао да будемо савршени у свему, да бисмо били спремни да се сретнемо са Њим у миру када дође у својој слави са свим светим анђелима, осећамо да треба да са смелошћу опомињемо своју 6paћy да буду понизна и да се моле, да заиста ходају као деца светлости и дана, да могу имати благодати да одоле сваком искушењу, и да превла-дају свако зло у достојно име нашег Господа Исуса Христа. [Видети Јев. по Матеју 22:1–14.]”¹⁹

Предпози за проучавање и поучавање

Док будете проучавали ово поглавље или се припремали за подучавање, размотрите следеће идеје: За додатну помоћ погледати странице VII-XII.

Погледајте извештаје о визијама које је Џозеф Смит имао о Спаситељу (стр. 47-49). Каква су ваша размишљања и осећања док размишљате о тим искуствима?
У древно доба, жртвовање животиња помогло је Господњем народу да „отвори своје очи, и … радује се времену када ћe Спаситељ доћи, и весели се Његовом откупљењу” (стр. 51). Које су неке од ствари које вам помажу да се надате Cпacитeљy данас?
Прочитајте пасус који почиње при крају стр. 51. Обратите пажњу на то да је у овој изјави додатак нешто што је од велике важности, као што је грана повезана са стаблом дрвета. Шта мислите, зашто су сведочанства апостола и пророка у вези са Спаситељевим помирењем и васкрсењем основна начела наше вероисповести? Како можете да при-ближите своју службу код куће и у Цркви ако се сетите да су све остале ствари додатак тим начелима?
Прегледајте учења пророка. Џозефа у вези са васкрсењем (стр. 54 и 55, Какву утеху примате сазнањем да ћe „сви ваши губици бити надокнађени кроз васкрсење, под усло-вом да останете верни”? Како нам знање о васкрсењу може помоћи „да почнемо да уживамо у ономе што ћe у потпуности бити у будућности”?
Док будете прегледали стр. 54 и 55, размишљајте о ономе што је Спаситељ учинио да бисмо могли да постанемо сунаследници са Њим. Размислите о начинима на које Му можете показати своју захвалност за Његову помирбену жртву.
На страницама 55 и 56, порок Џозеф Смит помиње многе Спаситељеве особине. На које друге особине мислите када размишљате о животу и мисији Cпаситеља? Размислите шта можете да учините да бисте Му постали сличнији.

Повезани стихови из Светих nucaијa: Исаија 53:1–12; 2. Нефи 9:5–26; УИЗ 20:21–29