Остати постојан у животним олујама

„Останите постојани, ви свеци Господњи, издржите још мало, и животна олуја биће прошлост, а Бог, чије сте слуге, наградиће вас.”

Из живота Џозефа Смита

У ноћи 24. марта 1832. године, Џозеф Смит је остао до касно носећи свог 11-месечног сина Џозефа који је био болестан од малих богиња. У то време породица Смит је живела у кући Џона Џонсона у Хајраму, у држави Охајо. Пророк је коначно отишао на спавање у покретни кревет, када је руља од десетак или више људи, који су претходно пили виски, провалила у кућу. Пророк је касније описао догађаје те ужасне ноћи:

„Руља је провалила врата и у тренутку опколила кревет, и … прво чега се сећам је излазак на врата у рукама разбеснеле руље. Очајнички сам се одупирао док су ме гурали напоље, али сам ослободио само једну ногу, којом сам шутнуо једног човека и он је пао на степениште код врата. Одмах сам био поново савладан и они су се заклели … да ће ме убити ако не будем миран, што ме је смирило …

Затим су ме зграбили за врат и држали док се нисам онесвестио. Пошто сам дошао себи, док су ходали са мном, око 150 метара од куће, видео сам старешину Ригдона опруженог на земљи, где су га одвукли држећи га за ноге. Мислио сам да је мртав. Почео сам да их молим, рекавши: ‘Надам се да ћете ми се смиловати и поштедети живот.’ На шта су они одговорили: ‘ … Позови свог Бога у помоћ, ми ти се нећемо смиловати.’ ”

После кратког разговора, руља је „одлучила да ме не убије”, испричао је пророк, „већ да ме пребију и добро изгребу, поцепају кошуљу и панталоне и оставе голог … Отрчали су назад и донели кофу са катраном, када је један узвикнуо, са псовком: ‘Намажимо му уста катраном;’ и покушали су да ми шпатулу са катраном гурну у уста; окренуо сам главу тако да нису могли; и викали су, ‘ … Дижи главу да ти дамо мало катрана.’ Затим су покушали да ми гурну стаклену бочицу у уста, и разбили су је о моје зубе. Сва одећа ми је била исцепана, осим оковратника на кошуљи, и један човек се стуштио на мене и као помахнитала мачка ноктима ме изгребао по телу …

Затим су ме оставили и ја сам покушао да устанем, али сам поново пао; обрисао сам катран са уста тако да сам могао лакше да дишем, и после неког времена почео сам да се опорављам и устао сам, после чега сам угледао два светла. Упутио сам се према једном од њих и открио да је то отац Џонсонових. Када сам дошао до врата … катран је учинио да изгледам као да сам крвав, и када ме је моја жена угледала мислила је да сам цео разбијен у комаде, и онесвестила се …

Моји пријатељи су целу ноћ скидали и уклањали катран и прали и чистили моје тело, тако да сам до јутра био спреман да се поново обучем.”

Чак и после тог тешког искушења, пророк је остао чврст у извршавању својих одговорности према Господу. Следећег дана је био Шабат. „Људи су се окупили за састанак у време уобичајено за богослужење,” забележио је пророк, „а међу њима су били и припадници руље … Са телом пуним огреботина и нагрђеног лица, проповедао сам окупљенима као и обично, и тог поподнева крстио сам три особе.”¹ Џозефов и Емин син, Џозеф, умро је пет дана после напада руље, од последица изложености хладном ноћном ваздуху док је био болестан од малих богиња.

Вилфорд Вудруф, четврти председник Цркве, је рекао: „Господ је рекао Џозефу да ће га проверавати, било да остане у Његовом завету или не, и то до смрти. Проверио га је. И мада је [Џозеф] имао цео свет против себе и морао да поднесе издају лажних пријатеља, мада је цео његов живот био призор невоље, неспокојства и бриге, ипак, у свим својим невољама, својим хапшењима, нападима руље и тешким поступцима кроз које је прошао, увек је био веран свом Богу.”²

Учења Џозефа Смита

Они који следе Исуса Христа биће проверени и морају се доказати вернима Богу.

„Нема безбедности, осим у наручју Јехове. Нико други не може избавити, а он неће избавити уколико Му се не дока- жемо вернима у највећој невољи. Јер онај коме је одећа опрана у крви Јагањчевој, мора верно издржати велику невољу [видети Јованово Откривење 7:13–14], и то највећу од свих несрећа.”³

„Судбина свих људи је у рукама праведног Бога и Он неће учинити неправду никоме; и ово је сигурно, да ће они који буду побожно живели у Христу Исусу, подносити прогон [видети 2. Посл. Тимотеју 3:12]; и пре него што им одећа буде избељена у крви Јагањчевој, очекује се, у складу са речима Јована Откровитеља, да ће проћи кроз велику невољу [видети Јованово откривење 7:13–14].”⁴

„Људи морају патити да би могли доћи на Гору Сион и бити узвишени на небесима.”⁵

Док је страшно патио током заробљеништва у тамници у Либертију током зиме 1838/1839. године, Џозеф Смит је написао члановима Цркве: „Вољена браћо, кажемо вам, да будући да је Бог рекао да ће искушати људе, да ће их прочистити као злато [видети Књ. пророка Малахије 3:3], ево, мислимо да је сада изабрао тешко искушење којим ћемо бити проверени; и мислимо да ако прођемо кроз њега имало безбедни и одржимо веру, то ће бити знак овом покољењу, потпуно довољан да их остави без изговора; и мислимо да ће, уз то, то бити велико искушење наше вере једнако оном Аврамовом и да древни људи неће имати због чега да се раз- мећу пред нама у дан суда, да су прошли кроз теже невоље од нас; да ћемо чак бити у равнотежи са њима.”⁶

„Искушења ће нам само дати знање потребно да разумемо размишљања древних људи. Што се мене тиче, мислим да се никада не бих могао осећати као сада, да нисам поднео ове неправде. Све ће бити добро за оне који воле Бога [видети Посл. Римљанима 8:28].”⁷

Председник Џон Тејлор,трећи председник Цркве, је рекао: „Чуо сам једном приликом да пророк Џозеф каже, говорећи Дванаесторици: ‘Проћи ћете кроз све врсте искушења. И сасвим је неопходно да будете проверени, као пгго је био Аврам и други људи Божји, и (рекао је) Бог ће вас проверити и ухватити и завирити у ваша срца и ако то не можете поднети нећете бити достојни наследства у небеском царству Божјем.’ … Џозеф Смит никада није имао месеце мира попгго је примио истину, и на крају је убијен у затвору у Кертиџу.”⁸

Бог ће подржати и бпагосповити оне који се поуздају у Њега у време својих искушења.

„Моћ јеванђеља ће нам омогућити да издржимо и са стрпљењем подносимо велику невољу која се са свих страна обара на нас … Што је тежи прогон, већи су дарови Божји за Његову цркву. Да, све ће бити добро за оне који су вољни да положе своје животе ради Христа.”⁹

„Моја једина нада и поуздање су у тог Бога који ми је дао живот, у коме је сва моћ, који је сада присутан преда мном и моје срце је стално огољено пред Његовим очима. Он је мој утешитељ и не напушта ме.”¹⁰

„Знам у кога се уздајем; стојим на стени; поплаве ме не могу, не, неће ме оборити.”¹¹

Пошто је пророк био избављен из заробљеништва у затвору у Либертију, о свом искуству је рекао следеће: „Хвала Богу, избављени смо. И мада су нека од наше вољене браће морала да запечате своје сведочанство сопственом крвљу и умрли су као мученици за истину -

Мада кратка, горка је била њихова бол,

Радост њихова вечна је.

Не тугујмо као ‘они без наде’ [видети 1. Посл. Солуњанима 4:13]; брзо се приближава време када ћемо их поново видети и радовати се заједно, не плашећи се безбожних људи. Да, оне који су уснули у Христу, Он ће довести са собом када буде дошао да се прослави кроз своје свеце и буде обожаван од свих оних који верују, али да изврши освету над непријатељима својим и свима онима који не послушају јеванђеље.

У то време срца удовица и сирочади биће утешена и свака суза отрта са њихових лица. Искушења кроз која су морали да прођу биће за њихово добро и припремиће их за друштво оних који су издржали велике невоље, и опрали и избелели своју одећу у крви Јагањчевој. [Видети Посл. Римљанима 8:28; Откривење 7:13-14, 17.]”¹²

Пророк је у писму, упућеном свецима 1. септембра 1842. године, касније забележеном у Учењу и заветима 127:2: написао, у вези са опасностима кроз које је био позван да пролази, да су му изгледале сасвим незнатне, јер су завист и гнев људска били његова стална судбина у свим данима његовог живота … Навикао је да плива у дубокој води. Све је то постало његова друга природа и осећао је као и Павле да се у невољи прославља, јер га је Бог до тада избављао од свих њих, и Џозеф је веровао да ће га Бог и убудуће избављати; наиме, славиће победу над свим непријатељима својим, јер Господ Бог то рече.¹³

Верни не гунђају у невољи, него су захвални за Божју доброту.

5. деџембра 1833. године, пророк је написао црквеним вођама које су председавале свецима који су били прога- њани из Мисурија: „Сетите се да не гунђате против поступања Господњег са Његовим створењима. Још увек нисте доспели у тако тешке околности као древни пророци и апостоли. Сетите се Данила, три јеврејска потомка [Седраха, Мисаха, и Aвденага], Јеремије, Павла, Стефана, и многих других, сувише бројних да би били поменути, који су били каменовани, пресечени на пола, погубљени мачем, и [који] су се потуцали около у овчијим и козјим кожама, у сиротињи, у невољи, кињени, којих свет није био достојан. Потуцали су се по пустињама и планинама и сакривали по пећинама и рупама земаљским; ипак, сви су стекли добар глас кроз веру [видети Посл. Јеврејима 11:37–39]; и усред свих својих невоља радовали су се што су сматрани достојнима да ради Христа подносе прогоне.

Ми не знамо кроз шта ћемо бити позвани да прођемо пре избављења и успостављања Сиона; стога имамо велику потребу да живимо близу Бога и да будемо у строгој послушности свим Његовим заповестима, да можемо имати чисту савест, без увреде Бога и човека …

… Наше поуздање је у Богу и одлучни смо уз помоћ Његове благодати, да унапредимо дело и останемо верни до краја, да можемо бити крунисани крунама небеске славе и ући у покој припремљен за децу Божју.”¹⁴

Пет дана касније, пророк је написо црквеним вођама и свецима у Мисурију: „Будимо захвални што нам је добро као што јесте, и ипак смо живи и можда је Бог сачувао добро за нас у овом покољењу, и можда подарио да ипак можемо прославити Његово име. Осећам захвалност што нема више оних који поричу веру; молим се Богу у име Исусово да сви можете одржати веру до краја.”¹⁵

У пророковом дневнику је, 1. јануара 1836. године, забележено: „На почетку ове године, моје срце је испуњено захвалношћу Богу што ми је сачувао живот и животе чланова моје породице, док је још једна година прошла. Подржани смо и подупрти усред опаког и изопаченог покољења, мада изложени свим невољама, искушењима и беди који су својствени људском животу; зато сматрам да, сликовито говорећи, треба да се понизим у праху и пепелу пред Господом.”¹⁶

О свом опоравку од болести у јуну 1837. године, пророк је рекао: „Ово је један од многих случајева када сам изненада из доброг здравственог стања дошао до ивице гроба, и исто тако изненада опоравио, због чега је моје срце испуњено захвалношћу према мом Небеском Оцу, и поново осећам потребу да себе и све своје моћи посветим Његовој служби.”¹⁷

Поверење у Божју моћ, мудрост и љубав помоћи ће нам да у време искушења избегнемо обесхрабрење.

„Све тешкоће које могу и које ће препречити наш пут, морају бити савладане. Мада ће душа бити искушана, срце малаксало и руке клонуле, не смемо се повући; морамо исказати чврстину карактера.”¹⁸

„Поверење у моћ, мудрост и љубав Божју, омогућило је свецима да иду напред кроз најнеповољније околности, и често, када би се у људском оку само смрт приказала и уништење [се чинило] неизбежним, моћ Божја се објавила, Његова слава открила, и избављење је остварено; и свеци су, попут деце Израелове која су изашла из земље египатске, и преко Црвеног мора, певали песме хвале Његовом светом имену.”¹⁹

„Знам да ће се облак разићи и Сотонино царство бити у рушевинама, са свим његовим мрачним намерама; и да ће свеци изаћи као злато седам пута ватром претопљено, усавршени кроз патње и искушења, и да ће се благослови неба и земље умножити на њиховим главама, које ће Бог подарити Христа ради.”²⁰

„Останите постојани, ви свеци Господњи, издржите још мало, и животна олуја биће прошлост, а онај Бог, чије сте слуге, наградиће вас и ваљано ће ценити све ваше муке и невоље ради Христа и јеванђеља. Ваша имена као светаца Божјих биће предата будућем покољењу.”²¹

Џорџ А Смит, који је служио као саветник председнику Бригаму Јангу, примио је следећи савет од Џозефа Смита у време велике тешкоЂе: „Рекао ми је да се никада не обесхрабрим, какве год ме тешкоће притискале. Да потонем у најдубљу јаму Нове Шкотске и све Стеновите планине се сруче на мене, не треба да се обесхрабрим, него да се држим и искажем веру и сачувам велику храброст и на крају ћу изаћи на врх гомиле.”²²

Само неколико дана пре не„о што је пророк убијен, у време када су и он и свеци знали да му је живот у опасности, Џозеф је ухватио за руку Абрахама К. Хоџа и рекао: „Сада, брате Хоџе, нека буде шта буде; не одричи се вере и све ће бити добро.”²³

Предлози за проучавање и поучавање

Док будете проучавали ово поглавље или се припремали за поучавање, размотрите следеће идеје: За додатну помоћ видети странице VII-XII.

Прегледајте причу на стр. 233-235. Шта мислите, зашто је пророк Џозеф Смит могао да издржи искушења која је поднео? Која су ваша размишљања или осећања док га замишљате како са „телом пуним огреботина и нагрђеног лица”, поучава заједницу?
Прочитајте трећи пасус на стр. 236. Шта мислите, како нам патња помаже да се припремимо за узвишење? (За неке примере, видети стр. 236-237. Шта сте научили из својих искушења?
Три пута у овом поглављу, Џозеф Смит нас уверава да ће „искушења кроз која смо морали да прођемо бити за наше добро”(стр. 238; видети и стр. 237). Како сте се уверили у истинитост ове изјаве?
Прочитајте цео трећи и четврти пасус на стр. 237. Која искуства можете поделити у којима вас је Господ утешио у време искушења? Шта за вас значи „стајати на стени”?
Џозеф Смит је саветовао свеце да не гунђају и да се не жале на Божје поступање са нама (стр. 238-239). Како гунђање може утицати на нас? Који су неки од начина на које треба да реагујемо на искушења? (За неке примере, видети стр. 238-241.)
Шта то значи имати „чврстину карактера” када се суочавамо са тешкоћама? (стр. 240).
Прочитајте пророков савет Џорџу А. Смиту (стр. 241). Како тај савет може помоћи вама када се суочавате са искушењима?

Повезани стихови из Светих писама: Псалми 55:22; Јев. по Јовану 16:33; Алма 36:3; Хеламан 5:12; УИЗ 58:2–4; 90:24; 122:5–9