Осећања Џозефа Смита у вези са његовом пророчком мисијом

„Немам другу жељу осим да чиним добро свим људима.”

Из живота Џозефа Смита

Од почетка службе Џозефа Смита, његов живот је често био у опасности. Мада га је Господ много пута избавио од његових непријатеља, пророк је знао да ће једном када заврши своју земљску мисију, умрети. „Неки су мислили да брат Џозеф не може умрети,” рекао је на једној сахрани у Навуу 1842. године, „али то је грешка: истина је да је у мом животу било тренутака када ми је живот обећан да бих постигао то и то, али постигавши то, немам сада никакво обећање у вези са својим животом. Подложан сам смрти као било који човек.”¹

Пророк је био потпуно свестан да су он и сви свеци који су живели у Навуу у све опаснијој ситуацији. Како се Наву ширио, неки људи који су живели у тој области почели су да се плаше растуће политичке и економске моћи светаца и руља је поново почела да их узнемирава. Нарочито је пророк био у опасности, јер су власти из Мисурија чиниле сталне напоре да га ухапсе, и отпадници од Цркве постајали су све више непријатељски расположени у тежњи да га униште. 6. августа 1842. године, пророк је прогласио да ће доћи време када ће чланови Цркве бити присиљени да напусте Наву:

„Проричем да ће свеци наставити да подносе многе невоље и да ће бити протерани до Стеновитих планина где ће многи отпасти, други ће бити усмрћени од стране наших прогонитеља или ће изгубити своје животе због изложености болестима, а неки од вас ће доживети да оду и помогну у насељавању и изградњи градова,и видеће како свеци постају силан народ усред Стеновитих планина.”²

У проповедима и записима последњих неколико година пророковог живота, у његовим речима се осећала журба. Знајући да му је остало још мало времена, марљиво је радио на подучавању светаца ономе што му је Бог објавио и подстицао их је да се припреме да приме те истине. Такође је изражавао своју велику љубав према свецима, изјављујући да је спреман да положи свој живот за њих: „Спреман сам да будем предат као жртва на начин који може издејствовати највећу корист и добро.”³

Вредно је запажања да је пророк док је подносио толики прогон и притисак због сталних захтева растуће Цркве, проналазио време да покаже да брине за сваког члана Цркве појединачно. Многи свеци су касније памтили љубав и доброту коју је према њима показивао пророк Џозеф.

Арет Л. Хејл се сећа: „Пророк … је често излазио из Стана [куће] и играо лопте са дечацима; његов син Џозеф је био отприлике мог узраста. [Пророк] Џозеф би се увек прилагођавао правилима. Хватао би док не би дошао његов ред да узме палицу, а пошто је био веома чврст [јак] човек, ударио би лопту тако јако да бисмо викнули дечаку који је ишао по лопту да понесе са собом свој оброк. То би обично насмејало пророка. Џозеф је увек био добродушан и веома забаван.”⁴

Маргарет Мекинтајер Бурџис се сећа још једног искуства са пророком у Навуу: „Мој старији брат и ја смо ишли у школу у близини зграде познате као Џозефова продавница од цигле. Претходног дана је падала киша па је било веома блатњаво, посебно у тој улици. Мој брат Волис и ја смо се заглибили у блату и нисмо могли да изађемо, и наравно, својствено деци, почели смо да плачемо јер смо мислили да ћемо ту остати. Али погледавши горе угледали смо вољеног пријатеља деце, пророка Џозефа, како иде према нама. Ускоро нас је пренео на више и сувље тло. Затим се сагнуо и очистио блато са наших малих, отежалих ципела, узео је марамицу из свог џепа и обрисао наша сузама умрљана лица. Говорио нам је љубазним и утешним речима и радосне нас послао нашим путем за школу. Зар је чудно што сам волела тог великог, доброг и племенитог Божјег човека?”⁵

Учења Џозефа Смита

Пророци подучавају оно што им Бог објавшује; ми тежимо да разумемо и пазимо на њихове речи.

„Целог дана размишљам, више него о јелу и пићу, да бих сазнао како да свецима учиним разумљивим визије које се као преливајући таласи ваљају у мојој свести. Ах! Како бих уживао да пред вас изнесем ствари о којима никада нисте разми-шљали! Али сиромаштво и бриге света то спречавају.…

Осана, осана, осана Свемогућем Богу, чији зраци светлости почињу да пламте на нама управо сада. Не могу пронаћи речи којима бих се изразио. Нисам учен, али имам добра осећања као било који човек. Ах, кад бих имао језик арханђела да једном изразим своја осећања својим пријатељима! Али то не очекујем у овом животу.”⁶

„Имао сам великих тешкоћа да усадим нешто у главе овог покољења. Било је то попут цепања чворноватог дрвета кукуте кришком кукурузњака [комада кукурузног хлеба] као клином, и бундевом као маљем [дрвеним чекићем]. Чак је и свецима тешко да разумеју.

Годинама сам се трудио да припремим умове светаца да приме Божје ствари; али често смо неке од њих, пошто су поднели све што су могли за дело Господње, виђали како се разбијају на комадиће попут стакла чим се нешто покаже супротним њиховим обичајима: уопште не могу да поднесу ватру. Колико њих би могло да издржи небески закон, и прими и прође кроз узвишење, нисам у стању да кажем, јер много је званих али мало изабраних [видети УИЗ 121:40].”⁷

„Нисам попут других људи. Мој ум је непрестано заокупљен дневним послом и у потпуности морам да зависим од живог Бога за све што кажем у приликама попут ове [сахрана]…

Када бих имао надахнућа, откривења и даха да вам пренесем оно што је моја душа разматрала током протеклог раздобља, у овој заједници нема душе која не би отишла својој кући и затворила своја уста вечном тишином на тему религије док не би научила нешто.

Зашто сте тако сигурни да разумете Божје ствари, када је све у вези са вама толико несигурно? Имате право на сво знање и интелигенцију које вам могу уделити.”⁸

„Неки кажу да сам отпао пророк, јер не износим више Божје речи. Зашто то не радим? Да ли смо у стању да је примимо? Не! Нико у овој просторији.”⁹

„С времена на време ћу вам објављивати теме који ми открива Свети Дух. Све лажи које се сада смишљају против мене потичу од ђавола и утицај ђавола и његових слугу користиће се против царства Божјег. Божје слуге не уче ништа осим начела вечног живота; по њиховим делима ћете их препознати. Добар човек говориће добре ствари и света начела, а зао човек зле ствари. Сматрам да, у име Господње, треба да замерим свим таквим лошим начелима, лажовима, итд., и упозоравам све вас да пазите кога следите. Упозоравам вас да поклањате пажњу свакој врлини и учењима која сам вам дао.…

Препоручујем вашем размишљању - додајте својој вери врлину, љубав, итд. Кажем, у име Господње, ако су те ствари у вама, бићете плодоносни [видети 2. Посл. Петрова 1:5–8]. Сведочим да ниједан човек нема моћ да их открије осим мене - ствари на небу, на земљи и у паклу.… Све вас препо-ручујем Богу, да можете наследити све; и нека Бог дода свој благослов.”¹⁰

Мада су пророци људи са људским слабостима, позвани су од Бога да подучавају и воде Његов народ.

У пророковом дневнику од 6. новембра 1835. „одине, забележено је: ,Јутрос су ме представили једном човеку са истока. Пошто је чуо моје име, приметио је да сам само човек, наговестивши тим речима да је мислио да особа коју Господ сматра погодном да му открије своју вољу, мора бити нешто више од човека. Изгледа да је заборавио речи које су дошле са усана Св. Јакова, да је [Илија] био човек подложан страстима као и ми, а ипак је имао такву моћ од Бога, да је Он, у одговору на његове молитве, затворио небеса да не дају кишу у периоду од три године и шест месеци; и опет, у одговору на његову молитву, небеса су пустила кишу и земља је донела род [видети Јаковљева посл. 5:17–18]. Заиста, таква је тама и незнање овог покољења да сматрају невероватним да човек има неко [пословање] са својим Творцем.”¹¹

„Када сам подучавао ишта погрешно са ове говорнице? Када сам био збуњен? Желим да успем у Израелу пре него што одем одавде и више ме не виде. Никада вам нисам рекао да сам савршен; али нема грешке у откривењима која сам поучавао. Зар онда морам да будем одбачен као безвредна ствар?”¹²

„Мада грешим, не грешим у ономе за шта ме оптужују: грешке које чиним су због слабости људске природе, попут других људи. Ниједан човек не живи без мане. Да ли мислите да би чак и Исус, да је овде, био без мане у вашим очима? Његови непријатељи говорили су свакакво зло против Њега - сви су тражили безакоње у Њему.”¹³

У дневнику Џозефа Смита од 29. октобра 1842. године, забележено је: „Отишао … сам до продавнице [у Навуу, Илиноис], где се окупио велики број браће и сестара, који су јутрос стигли из околине Њујорка … Рекао сам им да сам само човек и да не смеју да очекују да будем савршен; ако од мене очекују савршенство и ја треба да га очекујем од њих; али ако буду подносили моје немоћи и немоћи ове браће, и ја ћу подносити њихове немоћи.”¹⁴

Упркос противљењу, пророци испуњавају задатке које им је Бог дао.

„Срећан сам и захвалан због повластице да будем присутан овом приликом. Наши непријатељи уложили су велике напоре да би ме одвели у Мисури и уништили ми живот; али Бог је препречио њихов пут и они до сада нису постигли свој циљ. Бог ми је омогућио да измакнем из њихових руку. Водио сам добар рат…

Победићу своје непријатеље. Почео сам да их побеђујем код куће, и учинићу то и на страни. Сви они који се подижу против мене сигурно ће осетити тежину свога безакоња на сопственим главама.”¹⁵

„Говорим одважно и верно, и са влашћу … Знам о чему говорим; разумем своју мисију и дужност. Бог Свемогући је мој штит; и шта човек може учинити ако је Бог мој пријатељ? Нећу бити жртвован док моје време не дође; онда ћу се добровољно понудити … Захваљујем Богу што ме чува од мојих непријатеља; немам непријатеља осим због истине. Немам другу жељу осим да чиним добро свим људима. Осећам да треба да се молим за све људе.”¹⁶

„Да се нисам заиста укључио у ово дело и био позван од Бога, повукао бих се. Али не могу се повући: „Не сумњам у истину.”¹⁷

,Ја сам небрушен камен. Звук чекића и длета се никада није чуо на мени док ме Господ није узео у руке. Желим једино да научим мудрост са неба.”¹⁸

„Проричем и износим запис овог јутра да све удружене силе земље и пакла неће и не могу никада поразити или надјачати овог дечака, јер имам обећање од вечног Бога. Ако сам грешио, грешио сам споља; али сигурно сам имао у виду Божје ствари.”¹⁹

„Када људи иступе и граде на темељу других људи, то чине на сопствену одговорност, без власти од Бога; и када дођу поплаве и дуну ветрови, откриће се да су њихови темељи од песка, и читава њихова грађевина срушиће се у прах.

Да ли сам ја градио на темељу неког другог? Имам сву истину коју поседује хришћански свет и независно откривење уз то, и Бог ће ме однети до победе.”²⁰

Пророци вопе оне којима служе и желе да их добро воде, иако то од њих захтева да их прекоревају.

„Од ове љубави нико нема веће, да човек положи свој живот за пријатеље своје [видети Јев. по Јовану 15:13]. Откривам на стотине и хиљаде моје браће спремне да жртвују своје животе за мене.

„Терети који се обарају на мене су веома велики. Моји прогонитељи ми не дају предаха, и налазим да је усред дужности и бриге дух срчан али је тело слабо. Мада ме је Небески Отац позвао да положим темељ за ово велико дело и царство у овом раздобљу, и да сведочим о Његовој објављеној вољи за сабирање Израела, подложан сам страстима као и други људи, попут пророка из старих времена.…

Не видим грешке у Цркви, и стога ми дозволите да васкрснем са свецима, било да се узнесем на небо или спустим у пакао, или одем на неко друго место. И ако одем у пакао, истераћемо ђаволе кроз врата и направити од њега небо. Где је овај народ, ту је и добро друштво.”²¹

„Свеци не треба да мисле да због тога што сам близак са њима и што сам шаљив и весео, не знам шта се дешава. Безакоње било које врсте не може бити подржано од стране Цркве, и неће проћи добро тамо где сам ја; јер сам одлучан да док ја водим Цркву ,да је водим исправно.”²²

„Ако сам толико срећан да будем човек који разуме Бога, и објасним или преносим начела у ваша срца, како би их Дух запечатио на вама, онда нека сваки човек и жена одсад седе у тишини, ставе своје руке на уста и никада поново не подигну своје руке или гласове, или кажу нешто против човека Божјег или слугу Божјих … Ако вас ја приводим к знању о Њему, сви прогони против мене треба да престану. Тада ћете знати да сам Његов слуга; јер говорим као онај који има власт…

… Могу да проверим начела вечног живота, а тако и ви. Дата су ми преко откривења Исуса Христа; и знам да када вам износим те речи о вечном животу, онако како су ми дате, ви их проверавате, и знам да верујете у њих. Кажете да је мед сладак, и ја кажем. Такође могу окусити дух вечног живота. Знам да је добар; и када вам кажем те ствари које су ми дате надахнућем Светог Духа, обавезни сте да их примите као слатке, и радујете се све више …

Моје напомене намењене су свима, и богатима и сиромашнима, великима и малима. Не гајим непријатељство ни према коме. Све вас волим; али мрзим нека ваша дела. Ваш сам најбољи пријатељ, и ако некима недостаје њихов циљ то је њихова грешка. Ако прекоревам неког човека и он ме мрзи, будала је; јер ја волим људе, посебно ову моју браћу и сестре.

… Ви ме не познајете; никада нисте знали моје срце. Нико не зна моју причу. Не могу је испричати. Никада и нећу. Никога не кривим због тога што не верује у њу. Да нисам доживео оно што јесам, ни сам не бих веровао. Никада нисам повредио ниједног човека од свог рођења. Увек гласам за мир.

Не могу лећи док моје дело не буде готово. Никада не мислим зло, нити чиним ишта што би повередило моје судругове. Када будем позван трубом арханђеловом и буде ми суђено, тада ћете ме сви знати. Не додајем ништа више. Нека вас Бог све благослови.”²³

Предлози за проучавање и поучавање

Док будете проучавали ово поглавље или се припремали за поучавање, размотрите следеће идеје: За додатну помоћ видетистранице VII–XII.

На стр. 531, прочитајте о прогону са којим се Џозеф Смит суочавао у Навуу. Затим окрените стр. 533 и прегледајте приче које говоре о његовом служењу и игрању са децом у Навуу. Шта мислите, зашто је он могао да задржи такав став ведрине и брижности? Размислите о томе шта можете учинити да останете срећни и пуни љубави у време искушења.
Прочитајте трећи и четврти пасус на стр. 534, обраћајући пажњу на разочарење Џозефа Смита када свеци нису били спремни да приме све оно чему је он желео да их поучи (видети стр. 534–535). Шта омета нашу способност да примимо више истине? Шта можемо учинити да бисмо били „спремни да примимо Божје ствари”?
Прегледајте пасус који почиње на крају стр. 535 као и два следећа пасуса. Који савет бисте могли дати неком ко одбија да следи црквеног вођу због тога што тај вођа има неку врсту недостатка у карактеру? Прочитајте цео трећи пасус на стр. 536, и размислите о томе како се та изјава примењује на све наше односе?
Џозеф Смит је показивао веру да ће га Бог заштитити и омогућити му да оствари своју мисију у животу (стр. 536–537). Која искуства сте имали у којима вам је Бог помогао да испуните своје дужности у породици или црквеном позиву?
Проучите прва два пасуса на стр. 538. Када сте испробали сласт истине? Како се можемо радовати у речима пророка или другог црквеног вође када нас он укори због наших преступа?
На брзину прегледајте цело поглавље, тражећи једну или две изјаве које су од посебне помоћи за вас. Шта цените у вези са тим изјавама које сте изабрали? Како је ово поглавље утицало на ваше сведочанство о пророку Џозефу Смиту?

Повезани стихови из Светих писама: Књ. пророка Данила 2:44–45; 2. Посл Тимотију 4:6–8; Јаков 1:17–19; Мосија 2:9–11; Мормон 9:31