Живети са другима у миру и складу

„Желимо да живимо у миру са свим људима.”

Из живота Џозефа Смита

Једна од жеља првих светаца последњих дана била је да им једноставно буде омогућено да на миру живе у складу са својом религијом. Али где год су се одселили, мир им је измицао. 1833. године, само две године после посвећења места за саби-рање у Мисурију, руља је присилила свеце да напусте Џексон Каунти, у Мисурију (видети стр. 289). Чланови Цркве прона-шли су привремено уточиште у Клеј Каунтију, у Мисурију, а затим су 1836. године започели селидбу у северни Мисури. Већина се настанила у Калдвел Каунтију, новој покрајини организованој од стране државног законодавства ради смештања светаца. Фар Вест, који је служио као седиште покрајине, убрзо је постао напредно насеље светацаЧланови Цркве прона-шли су привремено уточиште у Клеј Каунтију, у Мисурију, а затим су 1836. године започели селидбу у северни Мисури. Већина се настанила у Калдвел Каунтију, новој покрајини организованој од стране државног законодавства ради сме-штања светаца. Фар Вест, који је служио као седиште покра-јине, убрзо је постао напредно насеље светаца.

Пророк Џозеф Смит је наставио да живи у Киртланду, у Охају, али у јануару 1838 године био је присиљен да оде, у страху за свој живот. Са својом породицом је путовао 1450 километара до Фар Веста, где се прикључио свецима који су живели тамо. Касније 1838. године, већина киртландских светаца је продала или напустила своје домове и следила пророка према Мисурију. Да би сместио чланове Цркве који су пристизали у област, пророк је одредио области у близини Фар Веста где су свеци могли да се населе. У јулу 1838. године, посвећен је камен темељац за храм у Фар Весту, дајући свецима наду да би могли да оснују стално насеље где би могли да уживају у напретку и миру. Нажалост, затегнутост слична оној коју су доживели у Џексон Каунтију, ускоро се испречила између њих и локалних становника, и у јесен 1838. године, руља и милиција поново су почеле да узнеми-равају и нападају свеце.

Једнога дана када је пророк био у посети родитељском дому у Фар Весту, група наоружаних милиционара ушла је унутра и најавила да су дошли да га убију за наводни злочин. Луси Мек Смит, пророкова мајка, описала је његов дар за миротворство:

„Џозеф их је погледао са веома пријатним осмехом и, закорачивши према њима, руковао се са сваким од њих на начин који их је уверио да нити је крив за злочин, нити је пак лицемерно устукнуо. Застали су и зурили као да им је дух прешао пут.

Џозеф је сео и започео разговор са њима и објаснио им погледе и осећања људи који су названи мормонима и какви су њихови ставови, а и поступке са којима су се суочавали од стране својих непријатеља још од оснивања Цркве. Рекао им је да су их мржња и омаловажавање пратили откако су дошли у Мисури, али они су, колико он зна, народ који никада није кршио законе. Али ако јесу, спремни су да им се суди по закону …

После тога је устао и рекао: ‘Мајко, мислим да ћу ићи кући. Ема ће ме чекати.’ Двојица од тих људи су нагло устала, рекавши: ‘Нећеш ићи сам јер није безбедно. Ићи ћемо са тобом и чувати те.’ Џозеф им се захвалио и они су отишли са њим.

Остали милиционари су за време њиховог одсуства стајали поред врата, и ја сам чула следећи разговор међу њима:

Први милиционар: ‘Зар се ниси осетио чудно када те је Смит ухватио за руку? Никада у свом животу се нисам осећао тако.’

Други милиционар: ‘Ја сам осетио као да не могу да се покренем. Ни за шта на свету не бих допринео да зафали ни длака са главе тог човека.’

Трећи милиционар: ‘Ово је последњи пут да сте ме ухва-тили да идем да убијем Џоа Смита, или мормоне.’ …

Они који су отишли са мојим сином обећали су да ће иступити из милиције и отићи кући, и рекли су да ће се, ако му могу бити од неке користи, вратити и свугде га следити.”¹

Говорећи истину на љубазан, одлучан начин, Џозеф Смит је превладао предрасуде и непријатељство и склопио мир са многима који су му били непријатељи.

Учења Џозефа Смита

Трудећи се да будемо миротворци, можемо живети у већем скпаду и љубави са другима.

„Исус је рекао: ‘Благо онима који мир гаде, јер ће се синови Божји назвати.’ [Јев. по Матеју 5:9.] Зато, ако због нечега треба да буду захвални, народ, држава, заједница или поро-дица, то је мир.

„Мир, мило дете небеско! - мир попут светлa од истог великог родитеља, који весели, оживљава и чини срећним праведног и неправедног, и сама је суштина среће доле, и блаженства горе.

Онај који се не труде свим својим моћима тела и ума, свим својим утицајем код куће и у иностранству - и не утиче такође на друге да чине тако - да траже мир и чувају га ради сопствене користи и погодности, и ради части своје државе, народа и домовине, не полаже право на људску милост [милосрђе]; нити има право на пријатељство жене или заштиту државе.

Он је црв који нагриза сопствене органе; и стрвинар коме је плен сопствено тело; а у погледу на сопствену перспективу и напредак у животу, разарач је сопственог задовољства.

Заједница таквих бића није далеко од пакла на земљи, и треба је оставити на миру као неспособну за осмехе слободних или похвалу храбрих.

Али миротворца, њега пажљиво слушајте! Јер речи из његових уста и његово учење капљу попут кише и росе. Они су попут нежне измаглице на биљкама, и као умерен пљусак на трави.

Живост, врлина, љубав, задовољство, човекољубље, добронамерност, самилост, човечност и пријатељство претварају живот у блаженство: и људи, мало мањи од анђела, који испољавају своје моћи, повластице и знање у складу са редом, правилима и откривењима, преко Исуса Христа, бораве заједно у јединству; и сладак мирис који струји дахом радости и задовољства због њиховог пријатељства, попут је раскошне ароме посвећеног уља изливеног на главу Аронову, или као угодан мирис који се диже са поља арапског зачинског биља. Да, шта више, глас миротворца -

он је као музика небеских тела
заноси наше душе и смирује наше страхове:
претвара свет у рај, 
и људе у драгоцене бисере.”2

Љубљена браћо, наставите у братској љубави, ходајте у кроткости, пазећи да се молите како не бисте били надвла-дани. Старајте се за мир, како је рекао наш љубљени брат Павле, да бисте се могли назвати децом Небеског Оца [видети Посл. Римљанима 14:19].”³

Човечност према свима, разум и углађеност као врлине, а добро као одговор на зло … изванредно су осмишљени да боље лече друштвене поремећаје него позив на оружје, или чак непријатељска расправа … Стога је наше гесло, ‘Мир са свима!’ Ако имамо радост због љубави Божје, покушајмо да дамо разлог за ту радост, који ни цео свет не може порећи нити му се одупрети.”⁴

„Желимо да живимо у миру са свим људима.”⁵

Мир можемо неговати поштујући једни друге и одбијајући да пронапазимо грешке.

„Надамо се да ће наша браћа пазити на међусобна осећања, и ходати у љубави, поштујући једни друге више од самих себе, као што то Господ тражи.”⁶

„Треба да величамо врлине човека који жели да чини добро, и да о његовим грешкама не говоримо иза његових леђа.”⁷

„Сада, у овом свету, људи су по природи себични, амбициозни и теже да надмаше друге; ипак, неки су спремни да изграђују друге као себе саме.”⁸

„Нека Дванаесторица и сви свеци буду спремни да исповеде све своје грехе, а не само један део; и нека буду понизни, а не понесени, и нека се чувају охолости и не теже да се узвисе над другима, него да доприносе добру других и да се моле једни за друге, и поштују нашег брата или спомињу његово име са поштовањем, и да не клевећу и уништавају нашег брата.”⁹

„Ако одбаците од себе све зле речи, клеветање и неплеме- ните мисли и осећања, понизите се и негујете свако начело врлине и љубави, тада ће на вама почивати благослови Јеховини, и тек ћете гледати добре и славне дане; мир ће бити у месту вашем, и напредак унутар међа ваших.”¹⁰

Поштујући спободу свих људи да верују према својој савести, можемо неговати склад у нашим заједницама.

Чланџи вере 1:11: „Истичемо неоспорно право да поштујемо Свемогућег Бога према томе како нам већ савест казује и свим људима признајемо право да поштују како, где и кога год желе.”¹¹

„Сматрамо то праведним начелом, и верујемо да његову силу ваљано треба да размотри сваки појединац, да су сви људи створени једнакима, и да сви имају повластицу да размишљају сами за себе о свему што се односи на савест. Сходно томе, онда, нисмо у стању, све и да имамо моћ, да ускратимо иједан од поступака који ослобађају независност ума коју је небо тако благонаклоно подарило људској породици као један од својих најизабранијих дарова.”¹²

„Гајим најслободоумнија осећања милосрђа према свим верским групама, странкама и вероисповестима; и права и слободу савести сматрам најсветијима и најдражима, и нијед-ног човека не презирем због разлике у мишљењу.”¹³

„Свеци могу посведочити да сам вољан да положим живот за своју браћу. Показао сам да сам вољан да умрем за ‘мормона’, одважно објављујем под Небом да сам исто тако спреман да умрем у одбрани права презбитеријанаца или баптиста, или неког доброг човека било које друге вероисповести; јер исто начело које би газило права светаца последњих дана газило би и права римокатолика, или неке друге верске заједнице која је непопуларна и сувише слаба да се сама брани.

Љубав према слободи - грађанској и религиозној слободи целе људске расе, надахњује моју душу. Љубав према слободи усадили су ми у душу моји дедови док су ме цупкали на својим коленима …

Ако сматрам да људи греше, зар ћу их тлачити? Не. Подизаћу их, и то на њихов начин, ако не могу да их убедим да је мој начин бољи; и нећу ниједног човека присиљавати да верује као ја, једино силом разума, јер ће истина просећи себи пут.”¹⁴

„Треба увек да будемо свесни оних предрасуда које понекад тако чудно представљају саме себе, и тако су својствене људској природи, против наших пријатеља, суседа, и браће у свету, који бирају да се разликују од нас по начину размишљања и по питању вере. Наша религија је ствар између нас и нашег Бога. Њихова религија је ствар између њих и њиховог Бога.”¹⁵

„Када видимо врлине у људима, увек треба да их признамо, без обзира на њихово разумевање у вези са убеђењима и учењем; јер сви људи јесу, или би требало да буду, слободни да поседују неотуђива права и висока и племенита својства закона природе и самоодржања, да мисле, поступају и говоре како желе, докле год задржавају дужно поштовање према правима и повластицама свих других створења, не кршећи ниједно. Са овим учењем се од свег срца слажем и спроводим га.”¹⁶

„Сви људи имају право на своју слободу избора, јер је Бог тако одредио. Он је установио људску моралну слободу избора и дао им моћ да бирају добро или зло; да настоје да чине добро идући путем светости у овом животу, која доноси духовни мир и радост у Светом Духу овде и пунину радости и среће Њему здесна у будућем животу; или да иду у правцу зла, настављајући у греху и побуни против Бога, навлачећи тако осуду на своје душе у овом свету, и вечни губитак у свету који ће доћи. Пошто је Бог неба препустио те ствари слободном избору сваког појединца, не желимо да га лишавамо тога. Само желимо да имамо улогу верног посматрача, сагласно са речима пророка Језекиља (Књ. пророка Језекиља 33:2, 3, 4, 5), и препустимо другима да чине како им се учини да је добро.”¹⁷

„Ово је једно од основних начела мог живота, које сам неговао од детињства, коме ме је подучавао мој отац, да свакоме дозволим слободу савести … У својим осећањима сам увек спреман да умрем штитећи слабе и угњетене у њиховим исправним правима.”¹⁸

„Не мешајте се ни једном човеку у његову религију: све државе треба да дозволе сваком човеку да неометано ужива у својој религији. Ниједан човек није овлашћен да одузме живот због разлика у религији, коју сви закони и државе треба да толеришу и штите, било да је исправна или погрешна.”¹⁹

„Ми ћемо … неговати мир и пријатељство са свима, гледати своја посла, и удаљити се као победници, поштовани, јер поштујући друге поштујемо себе.”²⁰

„Мада никада нисам сматрао да икоме треба да намећем своје учење, радујем се што видим да се предрасуде повлаче пред истином, и људски обичаји нестају пред чистим начелима јеванђеља Исуса Христа.”²¹

Предлози за проучавање и поучавање

Док будете проучавали ово поглавље или се припремали за поучавање, размотрите следеће идеје: За додатну помоћ видети странице VII-XII.

Прегледајте причу која говори о разговору Џозефа Смита са члановима милиције (стр. 349-351). Шта мислите, зашто је пророк успео да остане смирен у овој ситуацији? Размотрите друге примере када сте видели људе да су остали смирени у тешким ситуацијама. Шта је произашло из оваквог понашања тих људи?
Прегледајте стр. 351-353, тражећи речи и изразе које је пророк користио да би описао мир и миротворце. Које особине нам могу помоћи да будемо миротворци у својим домовима и заједницама?
Прочитајте други пасус на стр. 354. Како се осећате када тражите грешке других? Како се осећате када тражите врлине у другима? Шта мислите, како се други људи осећају када одвојите време да бисте похвалили њихове врлине?
Прочитајте трећи пасус на стр. 354. На које начине можемо ојачати једни друге? Шта су други људи учинили да би вас ојачали? На које начине такви поступци воде миру?
Прегледајте стр. 354-356, тражећи пророкова учења о томе како треба да се опходимо према људима чија се религиозна уверења разликују од наших. На које начине можемо поштовати права других да „поштују како, где и кога год желе”?
Прочитајте последњи пасус на стр. 356. Како можемо делити јеванђеље са другима истовремено показујући поштовање према њиховим уверењима?

Повезани стихови из Светих писама:Посл. Ефесцима 4:31–32; Mocија 4:9–16; 4. Нефи 1:15–16; У&З 134:2–4, 7