Света писма
Учење и завети 76


76. одсек

Виђење дато пророку Џозефу Смиту и Сиднију Ригдону, у Хајраму, у Охају, 16. фебруара 1832. год. Као предговор записа овог виђења, историја Џозефа Смита бележи: „Након мог повратка са конференције у Амхерсту, наставио сам превођење Светог писма. Из различитих откривења која су била примљена, било је очигледно да су многе важне ствари које се односе на човечје спасење биле одузете из Библије, или су изгубљене пре него што су сабране. Било је очигледно из оних истина које су преостале, да ако Бог награђује свакога према делима учињеним у телу, појам ‘небо’ које је намењено за вечни дом светаца, мора обухватати више царстава. Према томе… док смо преводили Јеванђеље по Јовану, старешина Ригдон и ја имали смо следеће виђење.“ У време када је дато ово виђење, пророк је преводио Јеванђеље по Јовану 5:29.

1–4 Господ је Бог. 5–10 Тајне царства ће се открити свима који су верни. 11–17 Сви ће изаћи приликом васкрсења праведних или неправедних. 18–24 Становници многих светова су рођени синови и кћери Божји преко Помирења Исуса Христа. 25–29 Један анђео Божји паде и поста ђаво. 30–49 Синови пропасти трпе вечно проклетство, а сви остали достижу неки ниво славе. 50–70 Описана је слава и награда узвишених у целестијалном царству. 71–80 Описани су они који ће баштинити терестријално царство. 81–113 Објашњен је статус оних у телестијалној, терестријалној и целестијалној слави. 114–119 Верни могу да виде и разумеју тајне царства Божјег моћу Светог Духа.

1. аПослушајте, о небеса, и приклони ухо, о земљо, и радујте се становници њихови, јер Господ је бБог, а осим њега внема другог гСпаситеља.

2. аВелика је мудрост Његова, бчудесни су путеви Његови, и обим дела Његових нико не може открити.

3. Његове анамере не пропадају, нити би ико могао да заустави руку Његову.

4. Од вечности до вечности, аисти је, а године његове никад не бпролазе.

5. Јер овако говори Господ – ја, Господ, амилостив сам и благонаклон према онима који ме се ббоје, и уживам поштујући оне који ми вслуже у праведности и у истини до краја.

6. Велика ће бити награда њихова и вечна ће бити аслава њихова.

7. А њима ћу аоткрити све бтајне, да, све скривене тајне царства мога из древних дана, и за доба која долазе, обзнанићу им угодну вољу своју о свему што се односи на царство моје.

8. Да, чак ће и чудеса вечности они познавати, и показаћу им оно што долази, чак и дешавања у многим поколењима.

9. И амудрост њихова ће бити велика, а њихово бразумевање ће досегнути небо; и пред њима ће мудрост мудрих впропадати, а разумевање разборитих биће узалудно.

10. Јер аДухом својим ћу их бпросветлити, и вмоћу својом обзнанићу им тајне воље своје – да, чак и оно што гоко не виде, нити ухо чу, нити уђе у срце човечје.

11. Док смо ми, Џозеф Смит мл. и Сидни Ригдон, били ау Духу шеснаестог дана фебруара месеца, у години Господњој хиљаду осамсто тридесет и другој –

12. Моћу аДуха наше бочи беху отворене и наше разумевање беше просветљено, како бисмо видели и разумели оно што је од Бога –

13. Чак и оно што беше од почетка, пре него што света беше, што Отац одреди, преко свог Јединородног Сина, који беше у наручју Очевом, и то од апочетка;

14. О коме ми сведочимо; а сведочанство које дајемо је пунина јеванђеља Исуса Христа, који је Син, кога видесмо и са којим аразговарасмо у небеском бвиђењу.

15. Јер док смо радили на делу апревођења, које нам је Господ одредио, дошли смо до двадесет деветог стиха, петог поглавља Јеванђеља по Јовану, које нам беше дато како следи –

16. У вези са васкрсењем мртвих, о онима који ће ачути глас бСина Човечјег:

17. И изаћи ће они који су чинили адобро, у бваскрсењу вправедних, а они који су чинили зло, у васкрсењу неправедних.

18. И то нас наведе да се зачудимо, јер нам то беше дато Духом.

19. И док смо адубоко размишљали о овоме, Господ дотакну очи нашег разумевања и оне се отворише, а слава Господња засја около.

20. И видесмо аславу Синовљеву, бздесна вОцу, и примисмо од пунине Његове;

21. И видесмо свете аанђеле, и оне који су бпосвећени пред престолом Његовим, како се клањају Богу, и Јагњету, који Му се вклањају у веке векова.

22. А сада, након много сведочанстава о Њему датих, ово је асведочанство, и то последње, које дајемо о Њему: Да Он бживи!

23. Јер авидесмо Га, и то здесна бБогу; и чусмо глас што сведочи да је Он вЈединорођенац Очев –

24. Да се по аЊему, и преко Њега, и од Њега, бсветови стварају и беху створени, а становници њихови су рођени всинови и кћери Божје.

25. А ово такође видесмо, и сведочимо, да један аанђео који беше на власти у присуству Божјем, који се побуни против Јединородног Сина кога је Отац љубио и који беше у наручју Очевом, беше протеран доле из присуства Бога и Сина,

26. И беше назван Пропаст, јер небеса плакаше над њим – он беше аЛуцифер, син зоре.

27. И видесмо, и ено, он ападе! Паде, и то син зоре!

28. И док смо још увек били у Духу, Господ нам заповеди да запишемо виђење; јер видесмо Сотону, ту стару азмију, и то бђавола, који се впобуни против Бога, и настојаше да одузме царство Бога нашег и Христа Његовог –

29. Стога, он поведе арат против светаца Божјих, и опколи их.

30. И имадосмо виђење о трпљењима оних против којих је повео рат и надвладао их, зато нам дође овакав глас Господњи:

31. Овако говори Господ о онима који познају моћ моју, и беху судеоници њени, а дозволили су да буду анадвладани моћу ђаволовом, и да порекну истину и супротставе се моћи мојој –

32. То су они који су асинови бпропасти, о којима рекох да би им било боље да се никада нису ни родили;

33. Јер су они посуђе гнева, проклети да трпе гнев Божји, са ђаволом и анђелима његовим у вечности;

34. За које рекох да им нема аопроштаја у овом свету, нити у свету који ће доћи –

35. Јер апорекоше Светог Духа након што су га примили, и порекоше Јединородног Сина Очевог, јер Га браспеше у себи и јавно Га изложише сраму.

36. Ово су они који одлазе у ајезеро огњено и сумпорно, са ђаволом и његовим анђелима –

37. И једини над којима ће друга асмрт имати било какву моћ;

38. Да, заиста, аједини који неће бити откупљени у времену одређеном од Господа, након трпљења гнева Његовог.

39. Јер ће сви остали бити аизнети бваскрсењем мртвих, преко победе и славе вЈагњетове, који беше погубљен, који беше у наручју очевом пре него што светови беху створени.

40. И ово је ајеванђеље, радосна вест, која нам гласом са небеса сведочи –

41. Да дође Он на свет, и то Исус, да буде араспет ради света, и да бпонесе грехе всвета, и да гпосвети свет, и дпрочисти га од сваке неправедности;

42. Да би се преко Њега сви, које Отац подложи моћи Његовој и створи по Њему, аспасили;

43. Који прославља Оца, и спашава сва дела руку својих, изузев оних синова пропасти који поричу Сина након што га је Отац открио.

44. Стога Он све спашава сем њих – њих ће захватити абесконачна бказна, која је бескрајна казна, која је вечна казна, да владају са вђаволом и анђелима његовим у вечности, где гцрв њихов не умире, и огањ се не гаси, што је мука њихова –

45. А акрај њен, ни место њено, нити муку њихову, нико не познаје;

46. Нити то беше откривено, нити јесте, нити ће се икоме открити, осим онима који су судеоници тога;

47. Ипак, ја Господ, показах то у виђењу многима, али сада затварам ту тему;

48. Стога, крај, ширину, висину, адубину, и беду тога, они не разумеју, нити било ко осим оних којима је бодређена ова восуда.

49. И чусмо глас, говорећи: Запишите виђење, јер гле, ово је крај виђења о трпљењу безбожних.

50. И опет сведочимо – јер видесмо и чусмо, а ово је асведочанство јеванђеља Христовог о онима који ће изаћи у бваскрсењу праведних –

51. То су они који примише сведочанство о Исусу, и аповероваше у име Његово и беху бкрштени по вузору на укоп Његов, бивајући гспуштени у воду у име Његово, а ово према заповести коју Он даде –

52. Како би држањем заповести били аопрани и бочишћени од свих греха својих, и примили Светог Духа полагањем вруку онога који је гзаређен и запечаћен да има ову дмоћ;

53. И који све надвладају вером, и азапечате се бСветим Духом обећања, које Отац излива на оне који су праведни и истинити.

54. То су они који су црква аПрворођенчева.

55. То су они у чије руке Отац асве предаде –

56. То су они који су асвештеници и цареви, који примише од пунине Његове, и од славе Његове;

57. И асвештеници су Свевишњега, по реду Мелхиседековом, који беше по реду бЕноховом, који беше по вреду Јединородног Сина.

58. Стога, како је записано, они су абогови, и то бсинови вБожји –

59. Стога, асве је њихово, било живот или смрт, или оно што је садашње или оно што ће доћи, све је њихово и они су Христови, а Христ је Божји.

60. И они ће све анадвладати.

61. Стога, нека нико не аслави човека, него нека радије бслави Бога, који ће впотчинити све непријатеље под ноге своје.

62. Такви ће апребивати у бприсуству Бога и Христа Његовог у веке векова.

63. То су аони које ће Он повести са собом, када буде бдошао на облацима небеским да ввлада на земљи над народом својим.

64. То су они који ће имати удео у апрвом васкрсењу.

65. То су они који ће изаћи у аваскрсењу праведних.

66. То су они који приступише агори бСиону, и у град живога Бога, небеско место, најсветије од свих.

67. То су они који дођоше у друштву безброј анђела, на општи скуп и у цркву аЕнохову, и бПрворођенчеву.

68. То су они чија су имена азаписана на небу, где су Бог и Христ бсудије свима.

69. То су они који су аправедни, бусавршени преко Исуса, посредника вновог завета, који је извршио ово савршено гпомирење проливањем сопствене дкрви.

70. То су они чија су тела ацелестијална, чија је бслава всунчева, и то слава од Бога, највишег од свих, за коју је записано да је слична сунцу на небеском своду.

71. И опет, видесмо атерестријални свет, и гле и ево, ово су они који су терестријални, чија се слава разликује од славе цркве Прворођенчеве која је примила пунину Очеву, баш као што се слава бмесечева разликује од сунца на небеском своду.

72. Гле, то су они који умреше абез бзакона;

73. А такође и они који су адухови људи задржаних у бтамници, које је Син посетио, и впроповедао им гјеванђеље, како би им било суђено као људима у телу;

74. Који нису примили асведочанство о Исусу у телу, него су га примили касније.

75. То су они који су часни људи на земљи, који беху заслепљени лукавством човечјим.

76. То су они који примају од славе Његове, али не од пунине Његове.

77. То су они који примају од присуства Синовљевог, али не и од пунине Очеве.

78. Стога, они су атела терестријална, а не тела целестијална, и разликују се у слави као што се месец разликује од сунца.

79. То су они који нису ахрабри у сведочанству о Исусу; стога, не стичу круну у царству Бога нашега.

80. А сада, ово је крај виђења које добисмо о терестријалном, које нам Господ заповеди да запишемо док бејасмо још увек у Духу.

81. И опет, видесмо славу ателестијалну, чија је слава мања, баш као што се слава звезда разликује од славе месеца на небеском своду.

82. То су они који не примише јеванђеље Христово, нити асведочанство о Исусу.

83. То су они који не поричу Светог Духа.

84. То су они који су прогнани доле у апакао.

85. То су они који неће бити откупљени од ађавола све до бпоследњег васкрсења, док Господ, и то Христ вЈагње, не буде завршио дело своје.

86. То су они који не примају од пунине Његове у вечном свету, него од Светог Духа преко служења терестријалних;

87. А терестријални преко аслужења целестијалних.

88. А телестијални га примају и служењем анђела који су одређени да им служе, или који су одређени да им буду духови служитељи; јер ће бити наследници спасења.

89. А тако ми видесмо, у небеском виђењу, славу телестијалну, која надмашује свако разумевање;

90. И нико то не зна осим онога коме је Бог то открио.

91. И тако видесмо славу терестријалну која у свему надмашује славу телестијалну, и то у слави, и у моћи, и у сили, и у власти.

92. И тако видесмо славу целестијалну, која све надмашује – где Бог, и то Отац, влада на престолу у веке векова;

93. Пред чијим престолом се све клања у понизном адубоком поштовању, и слави Га у веке векова.

94. Они који пребивају у априсуству Његовом су црква бПрворођенчева; и виде као што су виђени, и взнају као што су знани, примајући од пунине Његове и гблагодати Његове;

95. И чини их аједнакима у моћи, и у сили, и у власти.

96. А слава целестијална је једна, баш као што је слава асунца једна.

97. И слава терестријална је једна, баш као што је слава месеца једна.

98. И слава телестијална је једна, баш као што је слава звезда једна; јер као што се једна звезда разликује од друге звезде по слави, баш тако се по слави разликују један од другога у телестијалном свету;

99. Јер то су они који су аПавлови, Аполови и Кифини.

100. То су они који кажу да су неки од овога а неки од онога – неки Христови, и неки Јованови, а неки Мојсијеви, и неки Илијини, а неки Исаијини, и неки Исаије пророка а неки Енохови;

101. Али нису примили јеванђеље, нити сведочанство о Исусу, ни пророке, нити авечни завет.

102. Коначно, то су сви они који се неће скупити са свецима, да би били аузети у бцркву Прворођенчеву, и примљени на облак.

103. То су аони који су блажљивци, и врачари, и впрељубници, и блудници и ко год љуби лаж и лаже.

104. То су они који трпе агнев Божји на земљи.

105. То су они који трпе аосвету вечнога огња.

106. То су они који су бачени доле у апакао и бтрпе гнев вСвемогућег Бога, све до гпунине времена, када Христ буде дпотчинио све непријатеље под ноге своје, и ђусавршио дело своје;

107. Када буде предао царство, и представио га Оцу, неокаљано, говорећи: Надвладах и аизгазих бкацу сам, и то кацу жестине гнева Свемогућег Бога.

108. Онда ће бити крунисан круном славе своје, и седеће на апрестолу моћи своје да влада у веке векова.

109. Али гле, и ево, видесмо славу и становнике телестијалног света, да су безбројни као звезде на своду небеском, или као песак на обали морској;

110. И чусмо глас Господњи како говори: Сви ће повити колена, и сваки језик ће апризнати Њега, који седи на престолу у веке векова;

111. Јер ће им се судити према делима њиховим, и свако ће примити према аделима својим, сопствену власт своју, у бстановима који су припремљени;

112. И биће слуге Свевишњега; али агде Бог и Христ бпребивају не могу доћи, ни у веке векова.

113. Ово је крај виђења које имадосмо, које нам је заповеђено да запишемо док смо још увек били у Духу.

114. Али, авелика су и чудесна дела Господња, и бтајне царства Његовог које нам је показао, која надмашују свако разумевање у слави, и у сили, и у власти;

115. Која нам заповеди да не записујемо док смо још увек били у Духу, и о којима није азаконито да ико говори;

116. Нити је ико аспособан да их обзнани, јер се могу видети и бразумети само моћу Светога Духа, коју Бог дарује онима који Га љубе, и очисте се пред Њим;

117. Којима удељује ову повластицу да виде и знају себе ради;

118. Како би моћу и објавом Духа, док су у телу, могли да поднесу Његово присуство у свету славе.

119. И нека је Богу и Јагњету слава, и част, и власт у веке векова. Амен.