Света писма
Учење и завети 128


128. одсек

Посланица пророка Џозефа Смита Цркви Исуса Христа светаца последњих дана, која садржи даља упутства о крштењима за мртве, написана у Навуу, у Илиноису, 6. септембра 1842. год.

1–5 Локални и општи записничари морају да посведоче о чињеници да су мртви крштени. 6–9 Њихови записи су ваљани и забележени на земљи и на небу. 10–14 Базен за крштења је слика гроба. 15–17 Илија је обновио моћ која се односи на крштење за мртве. 18–21 Обновљени су сви кључеви, моћи, и власти прошлих раздобаља. 22–25 Проглашене су радосне и славне вести за живе и за мртве.

1. Као што изјавих пре него што сам напустио своје место, да ћу вам писати с времена на време и дати вам информацију о многим темама, сада настављам с темом о акрштењима за мртве, јер изгледа да та тема заокупља мисли моје, и најјаче утиче на моја осећања, откако ме моји непријатељи прогоне.

2. Написах вам неколико речи откривења о записничару. Имадох неколико додатних увида у ово питање, што вам сада потврђујем. То јест, у мом претходном писму је објављено да треба да постоји азаписничар, који треба да буде очевидац, а и да чује својим ушима, како би могао да начини истинити запис пред Господом.

3. Сада, у вези с овим питањем, било би веома тешко да један записничар буде присутан сваки пут, и да обавља сваки посао. Да бисте избегли ову потешкоћу, можете одредити записничара у сваком одељењу у граду, који је довољно оспособљен да води тачан записник; и нека буде веома детаљан и прецизан у спровођењу целог поступка, и потврди у свом запису да је видео својим очима, и чуо својим ушима, наводећи датум, имена, и тако даље, и историју целог поступка; и именујући нека три појединца која су присутна, уколико је ико присутан, који могу у било које време, када су позвани, да потврде то исто, како би се из уста два или три асведока свака реч утврдила.

4. Онда, нека постоји општи записничар, коме могу да се предају сви ови записи, праћени потврдама са њиховим потписима, који потврђују да су записи које су сачинили истинити. Онда општи црквени записничар може да отвори запис у општој црквеној књизи, са потврдама и свим присутним сведоцима, са својом сопственом изјавом да заиста верује да су наведене изјаве и записи истинити, по свом сазнању о општим одликама тих људи и да их је црква одредила. А када је ово учињено у општој црквеној књизи, запис ће бити подједнако свет, и сматраће се да су обреди правоверни као да их је он видео својим очима и чуо својим ушима, и сачинио њихов запис у општој црквеној књизи.

5. Можете мислити да је овакав поступак веома детаљан, али дозволите ми да вам кажем да је то само да би се одговорило на вољу Божју, усклађивањем обреда и припрема које је Бог одредио и припремио пре постанка света, за аспасење умрлих који умреше без бзнања о јеванђељу.

6. И даље, желим да се сетите да је Јован Откровитељ разматрао ову посебну тему у вези са мртвима, када је објавио, као што ћете наћи забележено у Откривењу Јовановом 20:12 – И видех мртве, мале и велике, где стоје пред Богом, и књиге се отворише; и друга се књига отвори, која је књига живота; и суд примише мртви, као што је написано у књигама, по делима својим.

7. Открићете у овом стиху да су се књиге отвориле; и да се друга књига отворила, која је акњига живота; ипак је мртвима суђено по ономе што је било записано у књигама, према делима њиховим; следи да књиге о којима се говори морају бити књиге које садрже записе о делима њиховим, а односе се на бзаписе који су држани на земљи. А књига која је била књига живота је запис који је вођен на небу; начело које се тачно слаже са учењем које је заповеђено откривењем у писму које сам вам написао пре него што сам напустио своје место – како би оно што је у свим вашим записима могло бити записано на небу.

8. Сада, природа овог обреда се састоји у амоћи свештенства, по откривењу Исуса Христа, по коме је удељено да шта год ви бсвежете на земљи буде свезано на небу, и шта год разрешите на земљи буде разрешено на небу. Или, другим речима, ако другачије тумачите стих, шта год запишете на земљи, биће записано на небу, и све што не запишете на земљи неће бити записано на небу; јер ће се из књига мртвима вашим судити, према сопственим делима њиховим, било да су приступили вобредима лично, као propria persona, или посредством својих заступника, према обреду који је Господ припремио за гспасење њихово још пре постанка света, према записима које вођаше о мртвима својим.

9. Некима се може чинити да је ово о чему причамо смело учење – моћ којом се бележи или свезује на земљи и свезује на небу. Ипак, у свим епохама света, кад год је Господ дао араздобље свештенства било ком човеку правим откривењем, или било којој групи људи, ова моћ је увек била дата. Од тада, шта год они чињаху бвлашћу, у име Господње, и чињаху то истински и верно, и држаху исправан и веран запис његов, то постаде закон на земљи и на небу, и не може се поништити, према одлуци великог вЈахве. Ово је верно казивање. Ко га може послушати?

10. И опет, у вези са претходним, Јеванђеље по Матеју 16:18, 19: А и ја теби кажем, ти си Петар, а на овом камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати. И даћу ти кључеве од царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима, и што разрешиш на земљи биће разрешено на небесима.

11. А велика и величанствена тајна свега тога, и summum bonum свега тога што лежи пред нама, састоји се у стицању моћи светог свештенства. Онај коме су дати ови акључеви нема потешкоћа да стекне знање о чињеницама које су у вези са бспасењем деце човечје, како за мртве тако и за живе.

12. У овоме је аслава и бчаст, и вбесмртност и вечни живот – Обред крштења водом, бити гуроњен у њу да би био раван лику мртвог, како би једно начело било у складу са другим; бити уроњен у воду и изронити из ње је слика васкрсења мртвих при изласку из својих гробова; стога, овај обред је установљен да буде у вези са обредом крштења за мртве, јер је на слику мртвих.

13. Сходно томе, базен за акрштења је установљен као бслика гроба, и заповеђено је да буде испод места где се живи обично окупљају, да се разликују живи и мртви, и да све има своју слику, и да је у складу једно с другим – како би оно што је земаљско било у складу са оним што је небеско, као што објави Павле у Првој посланици Коринћанима 15:46, 47, и 48:

14. Али духовно тело није прво, него телесно, а онда духовно. Први човек је од земље, земљан; други човек је Господ са неба. Какав је земљани, такви су и они који су земљани, а какав је небески такви су и они који су небески. И какви су записи на земљи у вези са вашим мртвима, који су истинито записани, такви су и записи на небу. Ово је, дакле, моћ апечаћења и свезивања, и у одређеном смислу речи, бкључеви царства, међу којима се налази и кључ взнања.

15. А сада, драга љубљена браћо моја и сестре моје, дозволите ми да вас уверим да су ова начела о вези између мртвих и живих преко којих се не може олако прећи, у погледу нашег спасења. Јер је њихово аспасење неопходно и битно за наше спасење, као што Павле рече у вези са очевима – да они без нас не могу постати бсавршени – нити ми можемо без својих мртвих постати савршени.

16. А сада, у вези са крштењем за мртве, навешћу вам још један Павлов стих, Прва посланица Коринћанима 15:29: Шта дакле чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају што се и крштавају мртвих ради?

17. И опет, у вези са овим стихом навешћу вам стих једног од пророка, који држаше своје око упрто на аобнову свештенства, на славе које ће се открити у последњим данима, а посебно на ову најславнију од свих тема која припада вечном јеванђељу, а то је крштење за мртве, јер Малахија рече, у последњем поглављу, у стиховима 5 и 6: Ево, ја ћу вам послати бИлију пророка пре него дође велики и страшни дан Господњи; и он ће обратити срце отаца к синовима и срце синова к оцима њиховим, да не дођем и затрем земљу.

18. Могао бих вам дати ајасније тумачење овога, али је довољно јасно да одговара сврси онако како стоји. Довољно је да знате, у овом случају, да ће земља бити ударена проклетством уколико нема никакве чврсте бспоне или било чега другог између очева и деце, на ову тему или неку другу – а ево, која је то тема? То је вкрштење за мртве. Јер ми без њих не можемо постати савршени, нити би они без нас могли постати савршени. Ни они ни ми не можемо постати савршени без оних који такође умреше у јеванђељу; јер је то неопходно због наступања граздобља пунине времена, а то раздобље сада почиње да наступа, да би се догодило цело и потпуно и савршено уједињење, и заједничко спајање раздобаља, и кључева, и моћи, и слава, и да би се открило све од дана Адамових па до садашњег времена. И не само ово, него ће и све оно што никада не беше откривено од дпостанка света, већ беше скривано од мудрих и разборитих, бити откривено ђдеци и одојчади у овом раздобљу пунине времена.

19. Сада, шта чујемо у јеванђељу које примисмо? Глас весеља! Глас милости са неба; и глас аистине са земље; радосне бвести за мртве, глас весеља за живе и за мртве; радосне вести о великој срећи. Како су дивне на горама вноге оних који доносе радосне вести о ономе што је добро, и који кажу Сиону: Гле, Бог твој влада! Као гроса кармилска, тако ће се знање Божје спустити на њих!

20. И опет, шта чујемо? Радосне вести са аКуморе! бМорони, анђео с неба, који објављује испуњење речи пророка – вкњигу која ће бити откривена. Глас Господњи у пустињи гФајет, у округу Сенека, који објављује три сведока који ће да дпосведоче о књизи! Глас ђМихајла на обали Саскехане, како он препознаје ђавола када се појавио као анђео есветлости! Глас жПетра, Јакова и Јована у пустињи између Хармонија, у округу Саскехана и Колсвила, у округу Брум, на реци Саскехана, док себе представљају као оне који носе зкључеве царства, и раздобља пунине времена!

21. И опет, глас Господњи у соби старог аоца Витмера, у Фајету, у округу Сенека, у различитим временима, и на разним местима за време свих путовања и страдања ове Цркве Исуса Христа светаца последњих дана! И глас Михајла, арханђела; глас бГаврила, и вРафаила, и разних ганђела, од Михајла, то јест дАдама, све до данас, који сви објављују своја ђраздобља, своја права, своје кључеве, своје части, своје величанство и славу, и моћ свог свештенства; како дају редак по редак, епропис за прописом; овде мало, и тамо мало; дајући нам утеху проглашавањем онога што ће доћи, и потврђујући нашу жнаду!

22. Браћо, нећемо ли наставити ка тако величанственом циљу? Идите напред а не назад. Храбро браћо; и напред, напред у победу! Нека вам се срца радују, и буду веома весела. Нека се земљом пролама апесма. Нека мртви изговарају химне вечне хвале цару бЕмануилу, који је одредио, још пре него што света беше, оно што ће нам омогућити да их воткупимо из гтамнице; јер ће затвореници бити ослобођени.

23. Нека агоре кличу од радости, и све долине вичите гласно; и сва мора и суве земље причајте о чудесима Вечног Цара свога! И реке, и потоци, и поточићи, теците са весељем. Нека шуме и сво дрвеће у пољу славе Господа; и чврсте бстене плачите од среће! И нека сунце, месец, и вјутарње звезде запевају заједно, и нека сви синови Божји кличу од радости! И нека све што је створено као вечно објављује Његово име у веке векова! И опет кажем, како је славан тај глас који чујемо са неба, који проглашава у нашим ушима славу, и спасење, и част, и гбесмртност, и двечни живот; царства, кнежевства и моћи!

24. Гле, велики адан Господњи је близу; и ко ће бподнети дан Његовог доласка, и ко ће издржати када се Он појави? Јер Он је као огањ вливчев и као сапун бељарски; и сешће као гонај који сребро лије и прочишћава, и прочистиће синове дЛевијеве, и очистиће их као злато и сребро, како би могли Господу принети ђпринос у праведности. Хајдемо, дакле, да као црква и као народ, и као свеци последњих дана, принесемо Господу принос у праведности; и представимо у његовом светом храму, када се заврши, књигу која садржи езаписе о мртвима нашим, која ће бити достојна да се прихвати у сваком погледу.

25. Браћо, имам много тога да вам кажем на ту тему; али је затварам за сада, и наставићу ту тему други пут. Ја сам, као и увек, ваш понизни слуга и одани пријатељ,

Џозеф Смит