Света писма
Учење и завети 117


117. одсек

Откривење дато преко пророка Џозефа Смита, у Фар Весту, у Мисурију, 8. јула 1838. год, о томе које су непосредне дужности Вилијама Маркса, Њуела К. Витнија, и Оливера Гренџера.

1–9 Господње слуге не треба да жуде за оним што је временско, „јер шта је имовина за Господа“? 10–16 Они морају да се одрекну малодушности, и њихове жртве биће свете за Господа.

1. Заиста, овако говори Господ слузи своме Вилијаму Марксу, и слузи своме Њуелу К. Витнију, нека брзо среде све своје послове и отпутују из земље Киртланда, пре него што ја, Господ, пошаљем поново снегове на земљу.

2. Нека се пробуде, и устану, и пођу, и не задржавају се, јер ја, Господ, то заповедам.

3. Дакле, ако се задржавају неће бити добро с њима.

4. Нека се покају преда мном за све грехе своје, и за све похлепне жеље своје, говори Господ; јер шта је аимовина за мене? Говори Господ.

5. Нека се од имовина у Киртланду намире адугови, говори Господ. Нека оду, говори Господ, а шта год преостане, нека остане у вашим рукама, говори Господ.

6. Не поседујем ли ја птице небеске, и рибе морске, и звери горске? Не створих ли ја земљу? Не држим ли асудбине свих војски народа на земљи?

7. Зато, зар нећу учинити да апустаре пропупе и процветају, и роде у изобиљу? Говори Господ.

8. Нема ли довољно места на горама аАдама-онди-Ахмана, и у равницама Олахе бШинехе, то јест на вземљи где је Адам боравио, па да жудите за оним што је само кап, а занемарујете оно што је важније?

9. Зато, дођите овамо у земљу народа мога, и то у Сион.

10. Нека слуга мој Вилијам Маркс буде аверан у неколико ствари, и биће владар над многима. Нека председава међу народом мојим у граду Фар Весту, и нека буде благословен благословима народа мога.

11. Нека се слуга мој Њуел К. Витни постиди дружине аНиколинаца и свих њихових бтајних одвратности, и сваке своје малодушности преда мном, говори Господ, и дође у земљу Адам-онди-Ахман, и буде вбискуп народу мом, говори Господ, не само именом него и делима, говори Господ.

12. И опет, кажем вам, сећам се слуге свога аОливера Гренџера, гле, заиста му кажем да ће се име његово задржати у светом сећању из поколења у поколење, у веке векова, говори Господ.

13. Зато, нека се ревносно бори за откупљење Првог председништва цркве моје, говори Господ; а када падне, устаће поново, јер ће ажртва његова бити светија мени него напредак његов, говори Господ.

14. Зато, нека дође брзо овамо, у земљу Сион; и у право време биће постављен за продавца имену моме, говори Господ, за добробит народа мога.

15. Зато нека нико не презире слугу мога Оливера Гренџера, него нека благослови народа мога буду на њему у веке векова.

16. И опет, заиста, кажем вам, нека се све слуге моје у земљи Киртланду сете Господа Бога свога, а и дома мога, да га држе и чувају светим, и да збаце мењаче новца у време које ја одредим, говори Господ. Баш тако. Амен.