1. ^аРођење ^бцркве Христове у овим последњим данима, беше хиљаду осам стотина тридесет година од доласка нашег Господа и Спаситеља Исуса Христа у телу, она беше исправно ^ворганизована и успостављена према законима наше земље, вољом и заповестима Божјим, у четвртом месецу, шестога дана месеца који се зове април –

2. А те заповести беху дате Џозефу Смиту мл, кога Бог беше ^апозвао и заредио у ^бапостола Исуса Христа, да буде први ^встарешина цркве ове;

3. И Оливеру Каудерију, кога је такође Бог позвао, као апостола Исуса Христа, да буде други старешина цркве ове, и да се зареди руком његовом.

4. И ово по благодати Господа нашега и Спаситеља Исуса Христа, коме је сва слава, сада и заувек. Амен.

5. Након што беше објављено овом првом старешини да је примио опрост греха својих, он се опет ^ауплео у сујете светске;

6. Али након што се покајао, и искрено понизио, уз помоћ вере, Бог му је служио преко светог ^аанђела, чије ^блице беше попут светлости, а чија одећа беше чиста и бела изнад сваке друге белине;

7. И даде му заповести које га надахнуше;

8. И даде му моћ са висина, ^асредствима која беху припремљена раније, да преводи Мормонову књигу;

9. Која садржи записе палог народа, и ^апунину ^бјеванђеља Исуса Христа за нејевреје и за Јевреје;

10. Која је дата са надахнућем, и потврђена је ^адругима преко служења анђела, који су је ^бобјавили свету –

11. Доказујући свету да су Света писма ^аистинита, и да Бог ^бнадахњује људе и позива их на Његово ^всвето дело у овом добу и поколењу, као и у древним поколењима;

12. Тако показујући да је Он ^аисти Бог јуче, данас, и заувек. Амен.

13. Стога, пошто имају тако велика сведочанства, по њима ће се судити свету, и то многима који ће касније доћи до сазнања о овом делу.

14. А они који га приме са вером, и делују у ^аправедности, биће ^бкрунисани вечним животом;

15. Али они који отврдну срца своја у ^аневери, и одбију га, окренуће се то на њихову сопствену осуду –

16. Јер Господ Бог то говори, а ми, старешине цркве, чусмо и сведочимо о речима славног Величанства на висини, коме је слава у веке векова. Амен.

17. По томе ^азнамо да има ^бБога на небу, који је бесконачан и вечан, од вечности до вечности исти, непроменљиви Бог, стваралац неба и земље, и свега што је на њима;

18. И да ^аствори човека, мушко и женско, на своју ^бслику и по обличју своме, створи их;

19. И даде им заповести да га ^аљубе и ^бслуже Му, једином живом и истинитом Богу, и да Он буде једино биће коме ће се ^вклањати.

20. Али преступом ових светих закона човек поста ^ачулан и ^бђаволски, и поста ^впали човек.

21. Дакле, Свемогући Бог даде ^аЈединородног Сина свога, како беше написано у Светим писмима која су од њега дата.

22. Он трпљаше ^аискушења али се на њих не обазираше.

23. Беше ^араспет, умре и ^бустаде поново трећег дана;

24. И ^ауспе се на небо, да седне здесна ^бОцу, да влада свемогућом моћу по вољи Оца;

25. Да би сви они који ^аповерују и буду крштени у Његово свето име, и ^бистрају у вери до краја, били спашени –

26. Не само они који повероваше након што Он дође у ^азениту времена, у телу, него сви они од почетка, и то многи који су били пре него што је Он дошао, који су веровали у речи ^бсветих пророка, који су говорили када су били надахнути ^вдаром Светога Духа, који су искрено ^гсведочили о њему у свему, они треба да имају живот вечни,

27. Као и они који би дошли касније, који би веровали у ^адарове и позиве од Бога дате Светим Духом, који ^бсведочи о Оцу и Сину;

28. А тај Отац, Син и Свети Дух су ^аједан Бог, бесконачан и вечан, без краја. Амен.

29. А ми знамо да сви морају да се ^апокају и поверују у име Исуса Христа, и да се клањају Оцу у Његово име, и да истрају у ^бвери у Његово име до краја, иначе се не би могли ^вспасити у царству Божјем.

30. И знамо да је ^аоправдање по ^бблагодати нашега Господа и Спаситеља Исуса Христа праведно и истинито;

31. А такође знамо да је ^апосвећење по благодати Господа нашега и Спаситеља Исуса Христа праведно и истинито, за све оне који љубе Бога и служе Му свом својом ^бмоћу, умом и снагом.

32. Али постоји могућност да човек ^аотпадне од благодати и удаљи се од живога Бога;

33. Стога нека се црква припази и моли се увек, да не би упала у ^аискушење;

34. Да, чак и они који су посвећени нека припазе.

35. А ми знамо да је све ово истинито и сагласно откривењу Јовановом, нити је ^адодато, нити одузето од пророштва из његове књиге, ^бСветог писма, или откривења која ће од Бога доћи касније даром и моћу Светога Духа, ^вгласом Божјим, или служењем анђела.

36. И Господ Бог то рече, а част, моћ и слава да се додају светом имену његовом, сада и увек. Амен.

37. И опет, путем заповести цркви о начину крштења – сви они који се понизе пред Богом, и пожеле да се ^акрсте, и иступе са ^бсрцем скрушеним и духом раскајаним, и посведоче пред црквом да се истински покајаше за грехе своје, и вољни су на себе преузети ^виме Исуса Христа, имајући ^годлучност да му служе до краја, и истински покажу ^дделима својим да примише од Духа Христова за ^ђопрост греха својих, примиће се крштењем у цркву његову.

38. Дужност старешина, свештеника, учитеља, ђакона и чланова Цркве Христове – ^аапостол је старешина, и његов је позив да ^бкрсти;

39. И да ^азаређује друге старешине, свештенике, учитеље и ђаконе;

40. И да ^аслужи хлеб и вино – симболе тела и крви Христове –

41. И да ^апотврђује оне који су се крстили у цркви, полагањем ^бруку за крштење огњем и ^вСветим Духом, сагласно Светим писмима;

42. И да поучава, излаже, крсти, опомиње и бди над црквом;

43. И да потврђује цркву полагањем руку, и давањем Светога Духа;

44. И да преузима вођство на свим састанцима.

45. Старешине треба да ^адрже састанке онако како их Дух Свети води, према заповестима и откривењима Божјим.

46. Дужност ^асвештеника је да проповеда, ^бпоучава, излаже, опомиње, крсти и служи причест,

47. И да посећује дом свих чланова, опомиње их да се ^амоле ^бгласно и у тајности и да брину о свим ^впородичним дужностима.

48. А може и да ^азаређује друге свештенике, учитеље и ђаконе.

49. И он треба да преузме вођство на састанцима када старешина није присутан;

50. Али када је старешина присутан, он треба само да проповеда, поучава, излаже, опомиње и крсти,

51. И да посећује домове свих чланова, опомињући их да се моле гласно и у тајности и да брину о свим породичним дужностима.

52. У свим овим дужностима свештеник треба да ^апомогне старешини ако прилика тако налаже.

53. Дужност ^аучитеља је да ^ббди над црквом увек, да буде са њом и увек је јача;

54. И да се постара да не буде безакоња у цркви, нити међусобне ^агрубости, нити лажи, клеветања, нити ^бзлог говорења;

55. И да се постара да се црква често састаје, и такође да се постара да сви чланови испуњавају своје дужности.

56. И он треба да преузме вођство на састанцима када старешина или свештеник није присутан –

57. И увек треба да има помоћ, у свим својим дужностима, од ^ађакона, ако прилика налаже.

58. Али нити учитељи нити ђакони немају власт да крсте, служе причест, или рукополажу;

59. Они, међутим, треба да упозоравају, излажу, опомињу, поучавају и све позивају да дођу Христу.

60. Сваки ^астарешина, свештеник, учитељ, или ђакон треба да је заређен према даровима и ^бпозивима његовим од Бога; а треба да је заређен моћу Светога Духа, која је на ономе који га заређује.

61. Старешине које чине цркву ову Христову треба да се састану на конференцији једном у три месеца, или с времена на време, како се на тој конференцији предложи или одреди;

62. А на поменутим конференцијама треба да се обављају сви црквени послови који су у том тренутку неопходни.

63. Старешине треба да приме одобрења од других старешина, ^агласањем цркве којој припадају, или на конференцијама.

64. Сваки свештеник, учитељ, или ђакон, који је заређен од стране свештеника, може тада да узме од њега ^апотврду, која ће му када је представи старешини, дати право на одобрење, које ће га овластити да извршава дужности свог позива, или то може примити на конференцији.

65. Нико не може да се ^азареди у било коју службу у овој цркви, тамо где постоји њен исправно организовани огранак, без ^бгласања те цркве;

66. Али председавајуће старешине, путујући бискупи, високи саветници, високи свештеници и старешине могу да имају повластицу да заређују тамо где не постоји огранак цркве да би се гласање могло обавити.

67. Сваки председник високог свештенства (или председавајући старешина), ^абискуп, високи саветник и ^бвисоки свештеник, треба да буду заређени под вођством ^ввисоког савета или на генералној конференцији.

68. ^аДужност чланова након пријема у цркву крштењем – старешине и свештеници треба да имају довољно времена да им изложе све оно што се тиче цркве Христове како би то ^бразумели, пре него што узму ^впричест и пре него што их старешине потврде ^грукополагањем, како би све било учињено како треба.

69. А чланови ће показати пред црквом, и такође пред старешинама, побожним ходом и говором, да су достојни тога, да су иза њих ^адела и вера сагласни са Светим писмима – док ходају у ^бсветости пред Господом.

70. Сваки члан цркве Христове који има децу треба да их доведе до старешина пред црквом, који ће у име Исуса Христа да положе своје руке на њих и да их ^аблагослове у Његово име.

71. Нико не може да буде примљен у цркву Христову док не дође у доба ^аурачунљивости пред Богом, и док не буде кадар да се ^бпокаје.

72. ^аКрштење треба да се служи на овај начин свима онима који се покају –

73. Особа која је позвана од Бога и има власт од Исуса Христа да крсти, треба да се спусти у воду са особом која је дошла на крштење, и рећи ће, позивајући је по имену: Како ми је поверено од Исуса Христа, крстим те у име Оца, и Сина, и Светога Духа. Амен.

74. Онда ће је ^ауронити у воду, и исто тако изронити из воде.

75. Потребно је да се црква често састаје ради ^аузимања хлеба и вина у ^бспомен на Господа Исуса;

76. А свештеник или старешина ће служити, и то на овај ^аначин ће служити – клекнуће са црквом и призваће Оца у свечаној молитви, говорећи:

77. О Боже, Вечни Оче, молимо Те у име Сина Твога, Исуса Христа, да благословиш и посветиш ^ахлеб овај душама свих оних који га буду узимали, да га могу јести у спомен на тело Сина Твога, и ^бпосведочити Теби, О Боже, Вечни Оче, да су вољни на себе ^впреузети име Сина Твога, и увек га се сећати и ^гдржати заповести Његове, које им Он даде, да ^дДух Његов може увек бити с њима. Амен.

78. ^аНачин на који се служи вино – узеће и ^бчашу, и рећи ће:

79. О Боже, Вечни Оче, молимо Те у име Сина Твога, Исуса Христа, да благословиш и посветиш ово ^авино душама свих оних који га буду пили, да чине то у спомен на крв Сина Твога, која за њих би проливена, да би посведочили Теби, о Боже, вечни Оче, да се увек сећају Њега, да Дух Његов може бити с њима. Амен.

80. Са било којим чланом цркве Христове који чини преступ, или бива затечен у кривици, поступаће се како Света писма налажу.

81. Дужност је бројних цркава, које чине цркву Христову, да пошаљу једног или више својих учитеља да присуствују разним конференцијама које ће држати старешине цркве,

82. Са списком ^аимена свих чланова који су се придружили цркви од последње конференције; или да га пошаљу руком неког свештеника; тако да прави списак са свим именима из целе цркве може да се чува у књизи уз помоћ једног од старешина, кога ће остале старешине да постављају с времена на време;

83. А такође, ако неко беше ^аизбачен из цркве, да се његово име избрише из главног записа цркве.

84. Сви чланови који се селе из цркве где бораве, а ако иду у цркву где су непознати, могу да понесу писмо које потврђује да су прави чланови и да су на добром гласу, чију потврду може да потпише било који старешина или свештеник ако је особа која прима то писмо лично упозната са старешином или свештеником, или могу да је потпишу учитељи и ђакони цркве.