Реч која је коришћена у изворном грчком спису значи „потопити“ или „уронити“. Крштење урањањем у воду од стране онога који има власт је уводни обред јеванђеља и неопходан је да би се постао члан Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. Претходи му вера у Исуса Христа и покајање. После њега мора да следи примање дара Светога Духа да би било потпуно (2 Не 31:13–14). Крштење водом и Духом је потребно да би особа могла да уђе у целестијално царство. Адам је био први који се крстио (Мојсије 6:64–65). Исус се такође крстио да би испунио сву праведност и да би показао пут свом људском роду (Мт 3:13–17; 2 Не 31:5–12).
Због тога што свако на земљи нема прилику да прихвати јеванђеље у смртном животу, Господ је овластио да се крштења за мртве изводе помоћу заступника. Дакле, они који прихвате јеванђеље у духовном свету се могу оспособити да уђу у царство Божје.