Понизна комуникација са Богом у којој се особа захваљује и моли за благослове. Молитве су упућене нашем Небеком Оцу у име Исуса Христа. Молитве се могу изговарати гласно или у себи. Мисли неке особе такође могу бити молитве уколико су упућене Богу. Песма праведника може бити молитва Богу (УиЗ 25:12).
Сврха молитве није да се промени воља Божја, већ да би се за нас и друге осигурали благослови које је Бог већ вољан да удели, али које морамо затражити да бисмо их добили.
Молимо се Оцу у име Христово (Јн 14:13–14; 16:23–24). Ми смо заиста у могућности да се молимо у Христово име када су наше жеље, жеље Христове (Јн 15:7; УиЗ 46:30). Тада иштемо оно што је исправно и стога могуће да нам Бог удели (3 Не 18:20). Неке молитве остају без одговора јер оне ни на који начин не представљају Христову жељу већ уместо тога изражавају људску себичност (Јак 4:3; УиЗ 46:9). Заиста, ако иштемо од Бога оно што није праведно, вратиће нам се на нашу осуду (УиЗ 88:65).