Језекија

Праведни цар јудејског народа у Старом завету. Владао је двадесет девет година, у време када је Исаија био пророк у Јуди (2 Цар 18–20; 2 Дн 29–32; Иса 36–39). Исаија му је помогао да реформише цркву и државу. Сузбио је идолопоклонство и поново успоставио храмске службе. Језекију је продужен живот петнаест година преко молитве и вере (2 Цар 20:1–7). Почетак његове владавине био је напредан, али је његова побуна против цара асирског (2 Цар 18:7) изазвала двоструку асирску најезду: прва је описана у Књизи пророка Исаије 10:24–32, друга у Другој књизи о царевима 18:13–19:7. У другој најезди, Јерусалим је спашен од стране анђела Господњег (2 Цар 19:35).