Мормон, нефијски пророк
Нефијски пророк, војсковођа и чувар записа из Мормонове књиге. Мормон је живео негде од 311–385 год. Н.Е. (Морм 1:2, 6; 6:5–6; 8:2–3). Био је војни заповедник већим делом свог живота, почевши с петнаест година (Морм 2:1–2; 3:8–12; 5:1; 8:2–3). Амарон је упутио Мормона да се припреми да преузме старање о записма и њиховом вођењу (Морм 1:2–5; 2:17–18). Након што је забележио историју свог живота, сажео је записе са великих плоча Нефијевих на плоче Мормонове. Касније је пренео овај свети запис на свога сина Моронија. Ове плоче су биле део записа који је Џозеф Смит превео у Мормонову књигу.
Речи Мормонове
Мала књига у оквиру Мормонове књиге. Између последњих записаних Амалекијевих речи у књизи Омнијевој и првих речи записаних у књизи Мосијиној, Мормон, који је уредио све ове записе, је уметнуо мали део текста. (Видети „Кратак приказ о Мормоновој књизи“ на почетку Мормонове књиге.)
Књига Мормонова
Одвојена књига у оквиру Светог писма познатог као Мормонова књига. Поглавља 1–2 говоре о Амарону, нефијском пророку, који је упутио Мормона када и где да преузме плоче. Почео је и велики рат, и три Нефијца су била склоњена због опакости народа. Поглавља 3–4 говоре о Мормоновом узвикивању о покајању народу, који је отупео осећаје своје, и услед тога је превладала толика опакост као никада до тада у Израелу. У поглављима 5–6 су забележене последње битке између Нефијаца и Ламанаца. Мормон је био убијен као и већина нефијског народа. У 7. поглављу, пре своје смрти, Мормон је позвао људе – тада и у будућности – да се покају. У поглављима 8–9 записано је да је једино Мормонов син Морони преостао. Забележио је завршне сцене смрти и крвопролића, укључујући и крај нефијског народа, и написао је поруку будућим поколењима и читаоцима овог записа.