Мудрост Такође видети Знање; Истина; Разумевање Способност или дар од Бога да се просуђује исправно. Особа стиче мудрост кроз искуство и проучавањем и тако што следи Божји савет. Без Божје помоћи, човек не може имати праву мудрост (2 Не 9:28; 27:26). Бог је дао Соломуну мудрост, 1 Цар 4:29–30. Мудрост је главна: стога прибави мудрост, ПСол 4:7. Онај ко прибавља мудрост, љуби душу своју, ПСол 19:8. Исус напредоваше у мудрости, Лк 2:40, 52. Ако икоме од вас недостаје мудрости, нека иште од Бога, Јак 1:5 (УиЗ 42:68; ИЏС 1:11). Говорим вам ово да се мудрости можете научити, Мос 2:17. Мудрост научи у младости својој, Алма 37:35. Свеци ће наћи мудрост и велике ризнице знања, УиЗ 89:19. Нека се онај коме недостаје знања учи мудрости понизујући се и призивајући Господа, УиЗ 136:32.