Алма, син Алмин
У Мормоновој књизи, први врховни судија и пророк у нефијском народу. У својој младости је настојао да уништи Цркву (Мос 27:8–10). Ипак, указао му се анђео и био је обраћен јеванђељу (Мос 27:8–24; Алма 36:6–27). Касније је напустио положај врховног судије да би поучавао људе (Алма 4:11–20).
Књига Алмина
Засебна књига у Мормоновој књизи, која обухвата сажетак записа пророка Алме, сина Алминог и сина његовог Хеламана. Догађаји описани у књизи се одигравају од приближно 91. до 52. год. П.Н.Е. Књига садржи 63 поглавља. Поглавља од 1 до 4 описују побуну следбеника Нехорових и Амликијевих против Нефијаца. Ратови као последица тога су до тада били међу најразорнијима у нефијској историји. Поглавља од 5–16 садрже записе о Алминим раним мисионарским путовањима, укључујући његову беседу о Добром Пастиру (Алма 5) и његово проповедање с Амулеком у граду Амонихи. Поглавља од 17–27 садрже записе синова Мосијиних и њихову службу међу Ламанцима. Поглавља 28–44 садрже неке од Алминих најважнијих беседа. У поглављу 32 Алма упоређује реч са семеном; у поглављу 36 он препричава своју обраћеничку причу свом сину Хелеману. У поглављима од 39–42 је забележен Алмин савет свом сину Коријантону, који је био укључен у морални преступ; ова важна беседа даје објашњења о правди, милосрђу, васкрсењу и помирењу. У поглављима 45–63 су описани нефијски ратови из тог времена и сеоба под Хаготом. Велике вође као што су капетан Морони, Теанкум и Лехи су својим храбрим и правовременим дејством помогли да се Нефијци сачувају.