Жетва У Светим писмима се понекад реч жетва користи симболично, и односи се на довођење људи у цркву, која је царство Божје на земљи, или на време суда, као што је Други долазак Исуса Христа. Жетва је прошла, лето се завршило, а ми се не спасисмо, Јер 8:20 (УиЗ 56:16). Жетва је велика, али радника је мало, Мт 9:37. Жетва је крај света, Мт 13:39. Што год човек посеје, то ће и пожњети, Гал 6:7–9 (УиЗ 6:33). Њива се беласа и приспела је за жетву, УиЗ 4:4. Жетва се завршила а душе ваше нису спашене, УиЗ 45:2. Време жетве је дошло, и моје се речи морају испунити, УиЗ 101:64.