Како се користи у Светим писмима, извршити помирење значи сносити казну за чин греха, и тиме уклонити последице греха од грешника који се покајао и допустити му да се измири с Богом. Исус Христ је био једини способан да начини савршено помирење за сав људски род. Био је у могућности да то учини зато што је био изабран и предодређен на Високом савету пре стварања света (Етер 3:14; Мојсије 4:1–2; Авр 3:27), због свог божанског порекла, и безгрешног живота. Његово помирење укључује и трпљење за грехе људског рода, проливање сопствене крви, смрт и касније васкрсење из гроба (Иса 53:3–12; Лк 22:44; Мос 3:5–11; Алма 7:10–13; УиЗ 19:16–19). Због помирења ће сви људи устати из мртвих са бесмртним телима (1 Кор 15:22). Помирење нам обезбеђује и начин да нам се опросте наши греси и да живимо вечно са Богом. Али особа која је доспела у доба урачунљивости и примила закон може примити ове благослове само ако има веру у Исуса Христа, ако се покаје за своје грехе, ако прими обреде спасења и поштује заповести Божје. Они који нису доспели у доба урачунљивости и они без закона су откупљени помирењем (Мос 15:24–25; Моро 8:22). Света писма јасно поучавају: да Христ није извршио помирење за наше грехе, ниједан закон, обред, или жртва не би удовољавали захтевима правде, и човек се никада не би могао поново вратити у Божје присуство (2 Не 2; 9).