Павлове посланице
Четрнаест књига у Новом завету које су изворно биле писма која је апостол Павле написао члановима цркве. Могу се поделити у групе на следећи начин:
1. и 2. посланица Солуњанима (50–51 год. Н.Е.)
Павле је посланице Солуњанима написао из Коринта за време свог другог мисионарског путовања. Његов рад у Солуну је описан у Делима апостолским 17. Желео је да се врати у Солун, али није био у могућности да то учини (1 Сол 2:18). Стога је послао Тимотија да храбри обраћенике и да га извести како су. Прва посланица је израз његове захвалности због Тимотијевог повратка. Друга посланица је написана недуго након тога.
1. и 2. посланица Коринћанима, посланица Галатима, посланица Римљанима (55–57 год. Н.Е.)
Павле је писао посланицу Коринћанима за време свог трећег мисионарског путовања да би одговорио на питања и исправио пометњу међу свецима у Коринту.
Посланица Галатима је можда била писана за многе црквене јединице у Галатији. Неки чланови цркве су одбацили јеванђеље због благонаклоности према јеврејском закону. У овом писму, Павле је објаснио сврху Мојсијевог закона и вредност духовне религије.
Павле је писао посланицу Римљанима из Коринта, делимично да би припремио римске свеце на посету за коју се надао да ће учинити. Ово писмо такође поново потврђује учења око којих су се свађали неки јевреји који су се обратили у хришћанство.
Посланице Колошанима, Ефесцима, Филимону, Јеврејима (60–62 год. Н.Е.)
Павле је писао ове посланице док је био први пут у затвору у Риму.
Павле је писао посланицу Филибљанима углавном да би изразио своју захвалност и осећање за филибљанске свеце и да би их орасположио из стања разочарања због његовог дугог утамничења.
Павле је писао посланицу Колошанима као последицу извештаја да су свеци из Колоса упали у озбиљну заблуду. Веровали су да савршенство долази кроз пажљиво држање само спољних обреда уместо развијања христолике личности.
Посланица Ефесцима је од велике важности, јер садржи Павлова поучавања о цркви Христовој.
Посланица Филимону је лично писмо које говори о Онисиму, робу који је робовао код свог господара, Филимона, и који је побегао у Рим. Павле је послао Онисима назад његовом господару с писмом у коме је молба да се Онисиму опрости.
Павле је писао посланицу Јеврејима, јеврејским члановима цркве да би их убедио да је Мојсијев закон испуњен у Христу и да га је заменио Христов јеванђеоски закон.
1. и 2. Посланица Тимотију, посланица Титу (64–65 год. Н.Е.)
Павле је писао ову посланицу након што је први пут био отпуштен из затвора у Риму.
Павле је путовао за Ефес, где је оставио Тимотија да заустави пораст неких облика шпекулисања, с намером да се касније врати. Писао је своју прву посланицу Тимотију, вероватно из Македоније, да би га саветовао и охрабрио у испуњењу његове дужности.
Павле је писао посланицу Титу за време док је био ван затвора. Можда је посетио Крит, где је Тит служио. Писмо се углавном односи на праведно живљење и дисциплину у цркви.
Павле је писао своју другу посланицу Тимотију док је други пут био у затвору, мало пре свог мученичког страдања. Ова посланица садржи Павлове последње речи и показује необичну храброст и поверење с којима се суочио са смрћу.