1. Овога дана општи савет двадесет четворице високих свештеника скупио се у дому Џозефа Смита мл, по откривењу, и приступио организовању ^ависоког савета цркве Христове, који треба да се састоји од дванаест високих свештеника и једног или тројице председника, зависно од случаја.

2. Високи савет је одређен по откривењу у сврху решавања важних потешкоћа које могу нарасти у цркви, које не би могла да реши ни црква ни ^абискупов савет на задовољство свих страна.

3. Џозеф Смит мл, Сидни Ригдон и Фредерик Џ. Вилијамс су подржани председници гласом савета; а Џозеф Смит ст, Џон Смит, Џозеф Коу, Џон Џонсон, Мартин Харис, Џон С. Картер, Џеред Картер, Оливер Каудери, Семјуел Х. Смит, Орсон Хајд, Силвестер Смит, и Лук Џонсон, високи свештеници, изабрани су да буду стални савет у цркви, једногласном подршком савета.

4. Горе именовани саветници су упитани да ли прихватају своје позиве, и да ли ће деловати у тој служби према закону небеском, на шта сви одговорише да прихватају своје позиве, и да ће извршавати своју службу према благодати Божјој која им је подарена.

5. Број оних који чине савет, који гласаше у име цркве и за њу у одређивању горе именованих саветника био је четрдесет три, како следи: девет високих свештеника, седамнаест старешина, четири свештеника, и тринаест чланова.

6. Изгласано: Високи савет не може имати власт да делује када седморица од горе именованих саветника, или њихових прописно одређених заменика, није присутно.

7. Ова седморица ће имати власт да одреде друге високе свештенике, које сматрају вредним и способним да делују уместо одсутних саветника.

8. Изгласано: Уколико се упразни место било ког од горе именованих саветника због смрти, уклањања из службе због преступа, или одласка ван граница овог црквеног надлештва, биће попуњено нечијим именовањем од стране једног или више председника, и усвојено гласом општег савета високог свештенства, окупљеног у ту сврху, да делује у име цркве.

9. Председник цркве, који је и председник савета, одређен је по ^аоткривењу, и ^бподржан у својој управи гласом цркве.

10. А у достојности његове службе је да председава над саветом цркве; и његова је повластица да му помажу два остала председника, одређена на исти начин на који је он одређен.

11. А у случају одсуства једног или обојице оних који су одређени да му помажу, има власт да председава над саветом без саветника; а у случају да је он сам одсутан, остали председници имају моћ да председавају уместо њега, обојица или један од њих.

12. Кад год је високи савет цркве Христове прописно организован, према претходно поменутом узорку, биће дужност дванаесторице саветника да извуку бројеве жребом, и по томе установе који од дванаесторице ће говорити први, започевши са бројем један и тако редом до броја дванаест.

13. Када се год одржава овај савет како би деловао поводом неког случаја, дванаесторица саветника треба да размотре да ли је он тежак или не; ако није, само два саветника треба да говоре о њему, према узорку претходно забележеном.

14. Али ако мисле да је тежак, четворица треба да се одреде; а ако је још тежи, шесторица; али ни у ком случају не би требало да се одреди више од шесторице да говоре.

15. Оптужени, у свим случајевима, полаже право на подршку половине савета, да не би дошло до увреде или неправде.

16. А саветници одређени да говоре пред саветом треба да представе случај, након што су докази истражени, у истинитом светлу пред саветом; и свако треба да говори у правичности и ^аправди.

17. Они саветници који извуку парне бројеве, и то 2, 4, 6, 8, 10, и 12, су појединци који треба да се заузму за оптуженог, и да не дозволе увреду или неправду.

18. У свим случајевима онај који тужи и тужени треба да имају повластицу да искажу своје ставове пред саветом, након што су докази саслушани и након што су саветници који су одређени да говоре поводом датог случаја изнели своја запажања.

19. Након што су саслушани докази, и саветници, тужени и онај који тужи су говорили, председник треба да донесе одлуку према разумевању које је стекао о случају, и позове дванаесторицу саветника да усвоје то гласањем.

20. Али ако остали саветници, који нису говорили, или било ко од њих, након што су чули доказе и изјаве непристрасно, открију неку грешку у одлуци председника, могу на то указати, и случај треба да се разматра поново.

21. А ако се, након пажљивог излагања, дати случај представи у неком другом светлу, одлука треба да се измени у складу са тим.

22. Али ако се случај не представи у неком другом светлу, прва одлука ће остати, већина у савету има власт да је потврди.

23. У случају потешкоће у вези са ^аучењем или начелом, нема ли довољно записаног да разјасни случај пред саветом, председник може упитати и примити наум Господњи ^боткривењем.

24. Високи свештеници, када су у туђини, имају власт да сазову и организују савет на начин претходно описан, да реше потешкоће, када обе стране или нека од њих то захтева.

25. А поменути савет високих свештеника ће имати власт да одреди некога из групе да привремено председава над тим саветом.

26. Дужност поменутог савета ће бити да пошаље одмах препис својих поступака високом савету седишта Првог председништва цркве, са потпуном изјавом о сведочанству које иде уз њихову одлуку.

27. Буду ли обе стране или једна од њих незадовољне одлуком поменутог савета, могу да се обрате високом савету седишта Првог председништва цркве, и да имају поновно саслушање, и тај случај треба да се води према претходно записаном узорку, као да се никаква таква одлука није донела.

28. Овај савет високог свештенства у туђини треба само да се сазива за ^анајтеже случајеве који се односе на цркву; и ни из каквог разлога не би требало сазивати такав савет за уобичајене и свакодневне случајеве.

29. Високи свештеници који су на путу или су смештени у туђини имају власт да кажу да ли је потребно да сазивају такав савет или не.

30. Постоји разлика између високог савета или високих свештеника који су на путу у туђини, и ^апутујућег високог савета састављеног од дванаесторице ^бапостола, по питању њихових одлука.

31. На одлуку првог може се уложити жалба; док на одлуку другог не може.

32. Другу могу довести у питање само врховне власти цркве у случају преступа.

33. Решено: Председник или председници седишта Првог председништва цркве имају власт да одлуче да ли је неки такав случај, на који се улаже жалба, оправдан за поновно разматрање, након испитивања жалбе и доказа и изјава који иду са њом.

34. Дванаесторица саветника онда приступише бацању коцке или жребу, да би установили ко говори први, а резултат беше следећи, поименично: 1. Оливер Каудери, 2. Џозеф Коу, 3. Семјуел Х. Смит, 4. Лук Џонсон, 5. Џон С. Картер, 6. Силвестер Смит, 7. Џон Џонсон, 8. Орсон Хајд, 9. Џеред Картер, 10. Џозеф Смит ст, 11. Џон Смит, 12. Мартин Харис.Након молитве конференција је завршена.