Званични проглас 1
Библија и Мормонова књига поучавају да је моногамија стандард што се тиче брака сем ако Он не прогласи другачије (видети 2 књига Самуилова 12:7–8 и Јаков 2:27, 30). Следећи откривење дато Џозефу Смиту, упражњавање полигамног брака је установљено међу члановима цркве почетком 1840-тих (видети одсек 132). Од 1860-тих до 1880-тих, влада Сједињених Држава издала је законе којима је забранила ове религијске обичаје. Ови закони су на крају потврђени од стране врховног суда САД. Након што је примио откривење, председник Вилфорд Вудруф издао је следећи манифест, који је прихваћен од стране цркве као меродаван и обавезујући 6. октобра 1890. год. То је довело до престанка упражњавања полигамних бракова у цркви.
Ономе ко је надлежан:
У широко објављиваним новинским саопштењима, послатим из политичких разлога, из Солт Лејк Ситија, тврди се да је Повереништво државе Јута у свом недавном извештају министру унутрашњих послова, навело да се полигамни бракови још увек склапају и да је четрдесет или више таквих бракова закључено у Јути од прошлог јуна или током прошле године, и да су у јавним проповедима вође цркве поучавале, охрабривале и подстицале наставак примењивања многоженства –
Ја, зато, као председник Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, овим путем на најсвечанији начин проглашавам да су ове оптужбе лажне. Ми не поучавамо о многоженству нити о полигамним браковима, не одобравамо било коме да упражњава ту праксу, и поричем да су четрдесет или било који други број полигамних бракова склопљени у нашим храмовима или било где на овој територији.
Пријављен је један случај, у коме су стране навеле да је извршено венчање у Дому за даривање, у Солт Лејк Ситију, у пролеће 1889. год, али нисам могао да утврдим ко је извршио обред; шта год је учињено овим поводом било је без мог знања. Због овог наведеног случаја Дом за даривање је, по мом налогу, срушен без одлагања.
Како је конгрес донео законе који забрањују полигамне бракове, и они су проглашени уставним на врховном суду, ја, овим путем проглашавам своју намеру да се покоравам тим законима, и да ћу искористити свој утицај на чланове цркве којом председавам да чине то исто.
Нема ничега у мојим поучавањима цркве или поучавању мојих сарадника, током назначеног времена, што се може оправдано протумачити да је промовисало или охрабривало многоженство; и када се било који старешина цркве послужио језиком за који се чинило да преноси таква учења, био је одмах укорен. А сада, јавно проглашавам да је мој савет свецима последњих дана да се уздрже од склапања било каквог брака који је забрањен законом земље.
Вилфорд Вудруф
Председник Цркве Исуса Христа
светаца последњих дана
Председник Лоренцо Сноу је изјавио следеће:
„Предлажем, јер прихватамо Вилфорда Вудруфа за председника Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, и као једину особу на земљи данас која држи кључеве обреда печаћења, да га сматрамо потпуно овлашћеним да на основу свог положаја изда манифест који је прочитан у нашем присуству, и који је издат 24. септембра 1890. год, и да као црква окупљена на генералној конференцији, прихватимо његов проглас који се односи на полигамне бракове као меродаван и обавезујући.“
Солт Лејк Сити, у Јути, 6. октобра 1890. год.
Одломци из три обраћања
председника Вилфорда Вудруфа
који се односе на манифест
Господ никада неће допустити ни мени нити било коме ко стоји као председник ове цркве да вас води странпутицом. То није по плану. То није у науму Божјем. Да сам то покушао, Господ би ме померио са мог места, и тако ће учинити са сваким ко покуша да води децу човечју странпутицом од откривења Божјих и њихових дужности. (Шездесет и прва полугодишња генерална конференција цркве, у понедељак 6. октобра 1890. год. у Солт Лејк Ситију, у Јути. Објављено у Deseret Evening News, 11. октобра 1890. год. стр. 2.)
Није важно ко живи или ко умире, или ко је позван да води ову цркву, они морају да је воде с надахнућем Свемогућег Бога. Не чине ли тако, не могу то уопште чинити…
Недавно сам примио нека откривења, и то мени веома важна, и рећи ћу вам шта ми је Господ рекао. Дозволите ми да преусмерим ваше мисли на оно што се зове манифест…
Господ ми је рекао да свецима последњих дана поставим питање, а такође ми је рекао да ако они слушају шта им кажем и одговоре на постављено питање, Духом и моћу Божјом, сви ће одговорити на исти начин, и сви ће веровати исто у погледу овога.
Ово је питање: Који је најмудрији пут да свеци последњих дана следе – да и даље покушавају да упражњавају полигамне бракове, са законима земље против њих и уз противљење шездесет милиона људи, и по цену заплене и губитка свих храмова, и заустављања свих обреда у њима, и за живе и за мртве, и затварања Првог председништва и Дванаесторице и носилаца породица у цркви, и заплене личне имовине људи (све оно што би само по себи зауставило ту праксу); или, након што смо чинили и претрпели све ово кроз приврженост овом начелу, да престанемо да га упражњавамо и да се покоримо закону, и чинећи тако оставимо пророке, апостоле и очеве код куће, да би могли поучити народ и приступити дужностима у цркви, и оставити такође храмове у рукама светаца, да би се могли побринути за обреде јеванђеља, и за мртве и за живе?
Господ ми је јасно показао у виђењу и откривењем шта би се догодило да нисмо престали с упражњавањем ове праксе. Да нисмо престали не бисте имали потребе за… било којим човеком у овом храму у Логану; јер би сви обреди били заустављени широм земље Сиона. Пометња би завладала широм Израела, и многи мушкарци би били притворени. Ова невоља би обухватила целу цркву, и били бисмо принуђени да престанемо с упражњавањем те праксе. Сада, питање је, да ли би требало престати на овај начин, или на начин који нам је Господ указао, и оставити наше пророке, апостоле и очеве слободнима, и храмове у рукама народа, како би мртви били откупљени. Велики број њих је већ избављен из тамнице духовног света помоћу овог народа, и да ли ће се дело наставити или ће се зауставити? Ово је питање које износим пред свеце последњих дана. Морате просудити сами. Желим да одговорите на њега себе ради. Ја нећу одговорити на њега; али вам кажем да је то стање у коме бисмо били као народ да нисмо кренули путем којим јесмо.
Видех тачно шта би се догодило да није ништа учињено. Имао сам овај дух са собом већ дуже време. Али желим да кажем ово: Допустио бих да сви храмови оду из наших руку; сам бих отишао у затвор, и допустио да сваки мушкарац оде тамо, да ми Бог небески није заповедио да учиним оно што сам учинио, и када је дошао час да ми буде заповеђено да то учиним, све ми је било јасно. Отишао сам пред Господа, и записао шта ми је Господ заповедио да запишем…
Остављам вам ово, да узмете у обзир и размотрите. Господ је на делу с нама. (Конференција кочића Кеш, у Логану, у Јути, у недељу 1. новембра 1891. год. Објављено је у Deseret Weekly, 14. новембра 1891. год.)
Сада ћу вам рећи шта ми је показано и шта је Син Божји извршио поводом овога… Све ово би се догодило, као што Бог Свемогући живи, да манифест није дат. Зато, Син Божји је осетио потребу да представи све ово цркви и свету због себи знаних намера. Господ је прогласио успостављање Сиона. Прогласио је да треба да се заврши овај храм. Прогласио је да спасење живих и мртвих треба да буде дато у долинама ових планина. Свемогући Бог је прогласио да ђаво то не може спречити. Ако то можете разумети, то је кључ овога. (Из говора са шестог заседања посвећења храма у Солт Лејк Ситију, априла 1893. год. Куцани запис са службе посвећења, из архиве одсека за црквену историју, у Солт Лејк Ситију, у Јути.)