Имајте Христа на уму непрестано.
Борба против искушења захтева читав живот марљивости и верности. Али, молим вас, знајте да је Господ спреман да нам помогне.
У својој поетској химни хвале, псалмиста је изјавио:
„Господе! ти ме кушаш и знаш.
Ти знаш кад седнем и кад устанем; ти знаш моје помисли издалека.
„Кад ходим и кад се одмарам, ти си око мене и све путеве моје видиш.”1
У семантичком паралелизму ове песме, псалмиста хвали божанску особину свезнања Исуса Христа јер Он заиста познаје сваки аспект наших душа.2 Пошто је свестан свега што нам је неопходно у овом животу, Спаситељ нас позива да Га тражимо у свакој мисли и да Га следимо свим срцем.3 То нам даје обећање да можемо ходати у Његовој светлости и да Његово вођство спречава утицај таме у нашем животу.4
Тражити Христа у свакој мисли и следити Га свим срцем захтева да свој ум и жеље ускладимо са Његовима.5 Света писма ово усклађивање називају „стој[ати] у Господу”. 6 То подразумева да непрестано водимо свој живот у складу са Христовим Јеванђељем и свакодневно смо усредсређени на све што је добро.7 Тек тада можемо постићи „мир Божји који превазилази сваки ум” и који ће „да сачува срца [наша] и мисли [наше] у Исусу Христу”.8 Сам Спаситељ је наложио мисионарима Цркве у фебруару 1831. године: „Скупљајте ово у срца своја, и нека достојанства вечности почивају у умовима вашим.”9
Упркос нашим сталним напорима да тражимо Господа, у наш ум могу продрети неприкладне мисли. Када се таквим мислима дозволи па чак и позову да остану, оне могу обликовати жеље нашег срца и довести нас до онога што ћемо постати у овом животу и на крају до онога што ћемо на крају наследити за вечност.10 Старешина Нил А. Максвел једном је нагласио ово начело рекавши: „Жеље… одређују исходе, укључујући и то зашто је ‘много званих, али мало изабраних.’”.11
Наши древни и модерни пророци непрестано су нас подсећали да се одупремо искушењима како бисмо избегли губљење духовног погона и постали збуњени, дезоријентисани и разочарани у животу.
Метафорично речено, попуштање искушењима је попут приближавања магнета металном предмету. Невидљива магнетна сила привлачи метални предмет и чврсто га држи. Магнет ће изгубити моћ над предметом само када се удаљи од њега. Стога, као што магнет није у стању да врши моћ над удаљеним металним предметом, док се одупиремо искушењу, оно бледи и губи моћ над нашим умом и срцем и, сходно томе, над нашим поступцима.
Ова сличност ме подсећа на искуство веома верне чланице Цркве која је пре неког времена поделила са мном. Та чланица ми је рекла да када се неко јутро пробудила, неочекивано јој је пала на памет неприкладна мисао коју никада раније није искусила. Иако ју је потпуно изненадило, реаговала је против ситуације у делићу секунде, рекавши себи и на ту мисао: „Не!” и заменила је нечим добрим да јој скрене мисли са непожељне помисли. Рекла ми је да, док је своју моралну слободу избора вршила у праведности, та негативна нехотична мисао одмах је нестала.
Када је Морони позвао оне који нису веровали у Христа да се покају, упозорио их је да дођу к Спаситељу свим срцем, лишавајући се сваке нечистоће. Надаље, Морони их је саветовао да моле Бога с нераскидивом одлучношћу да не падну у искушење.12 Примена ових начела у нашим животима захтева више од пуког веровања, захтева прилагођавање наших мисли и срца овим божанским начелима. Такво прилагођавање захтева свакодневни и стални лични напор, поред ослањања на Спаситеља, јер наше смртне склоности неће нестати саме од себе. Борба против искушења захтева читав живот марљивости и верности. Али, молим вас, знајте да је Господ спреман да нам помогне у нашим личним напорима и обећава изузетан благослов ако издржимо до краја.
У посебно тешком времену када Џозеф Смит и затвореници који су били са њим у затвору Либерти нису имали слободу ни у чему осим у својим мислима, Господ им је пружио корисне савете и обећања која су упућена свима нама:
„Нека се утроба твоја испуни милосрђем према свим људима, и према домаћима у вери, и нека честитост краси мисли твоје непрестано; онда ће самопоуздање твоје у присуству Божјем ојачати; …
Свети Дух ће бити стални сапутник твој, а жезло твоје непроменљиво жезло праведности и истине.”13
Чинећи то, свете мисли ће непрестано красити наш ум, а чисте жеље ће нас водити ка праведним делима.
Морони је такође подсетио свој народ да не буду обузети својом пожудом.14 Реч пожуда односи се на интензивну чежњу и неприкладну жељу за нечим.15 Она обухвата све мрачне мисли или зле жеље што узрокује да се појединац усредсређује на себичне поступке или световна добра, уместо да чини добро, буде љубазан и држи Божје заповести. Она се често манифестује кроз најтелеснија осећања душе. Апостол Павле је открио нека од ових осећања, као што су нечистоћа, похотљивост, … мржња, … бес, свађа, … завист … и слично.”16 Поред свих злих аспеката пожуде, не можемо заборавити да је непријатељ користи као своје тајно оружје против нас када нас искушава да учинимо нешто погрешно.
Моја вољена браћо и сестре, сведочим да, док се будемо ослањали на стену спасења, Спаситеља наших душа, и следили Моронијев савет, наша способност да контролишемо своје мисли ће се знатно повећати. Уверавам вас да ће наша духовна зрелост расти све брже, мењајући наша срца, чинећи нас сличнијима Исусу Христу. Поред тога, наше дружење са Светим Духом биће интензивније и континуираније. Тада ће искушења непријатеља, мало по мало, изгубити моћ над нама, што ће произвести срећнији и чистији и посвећенији живот.
За оне који из било ког разлога падну у искушење и задржавају се на неправедним поступцима, уверавам вас да постоји пут назад, да постоји нада у Христу. Пре неколико година имао сам прилику да посетим драгог члана Цркве Исуса Христа светаца последњих дана који је прошао кроз веома тежак период у свом животу након што је починио велики преступ. Кад сам га први пут видео, видео сам тугу у његовим очима, праћену сјајем наде на његовом лицу. Сам његов израз одражавао је понизно и промењено срце. Био је посвећени хришћанин и Господ га је богато благословио. Међутим, пустио је да му једна неисправна мисао окупира ум, што је потом довело до других. Како је постајао све попустљивији према тим мислима, убрзо су се оне укорениле у његовом уму и почеле расти дубоко у његовом срцу. На крају је поступио према тим недостојним жељама, због којих је доносио одлуке против свега што је било најдрагоценије у његовом животу. Рекао ми је да на почетку није уступио место тој глупој мисли не би постао рањив и подложан искушењима непријатеља ̶̶̶˗ ̶̶̶̶̶̶̶̶искушењима која су му донела толико туге у животу, макар неко време.
Срећом, попут изгубљеног сина из чувене параболе у Јеванђељу по Луци, „дође к себи” и пробудио се из те ноћне море.17 Обновио је своје поверење у Господа и осетио истинску скрушеност и развио жељу да се на крају врати у Господње окриље. Тог дана смо обојица осетили Спаситељеву откупљујућу љубав према нама. На крају наше кратке посете обојица смо били преплављени осећањима и до данашњег дана се сећам блиставе радости на његовом лицу када је напустио моју канцеларију.
Драги моји пријатељи, када се одупремо малим искушењима, која нам често неочекивано дођу у живот, боље смо опремљени да избегнемо озбиљне преступе. Као што је председник Спенсер В. Кимбал рекао: „Ретко ко уђе у дубљи преступ, а да претходно не попусти мањем, који отвара врата већем… „Чисто поље [не постаје] изненада пуно корова.”18
Припремајући се за остварење своје божанске мисије на земљи, Спаситељ Исус Христ је нагласио важност чврстог опирања свему што би нас могло одвратити од остварења наше вечне намере. После неколико неуспелих напада непријатеља, покушавајући да га одврати од Његове мисије, Спаситељ га је одлучно одбио рекавши: „Иди од мене, сотоно… Тада остави га ђаво, и гле, анђели приступише и служаху му. ”19
Можете ли да замислите, моја браћо и сестре, шта би се догодило кад бисмо успели да црпимо снагу и храброст од Спаситеља и кажемо „Не” и „Склони се одатле” недостојним мислима које истог тренутка када нам падну на памет? Какав би то утицај имало на жеље наших срца? Како би нас последице поступака држале близу Спаситеља и омогућиле стални утицај Светог Духа у нашем животу? Знам да ћемо следећи Исусов пример избећи многе трагедије и грешна понашања која могу проузроковати породичне проблеме и несугласице, негативне емоције и склоности, чињење неправде и злостављања, робовање злим зависностима и било шта друго што би било противно Господњим заповестима.
У својој историјској и дирљивој поруци из априла ове године, наш драги пророк, председник Расел М. Нелсон је обећао да ће сви они који су вољни да „Га чују” – чују Исуса Христа – и повинују се Његовим заповестима „бити благословени додатном моћу да се носе са искушењима, борбама и слабостима” и да ће се наша способност да осећамо радост повећати, чак и током увећања садашњих немира. 20
Сведочим вам да су обећања нашег драгог пророка обећања од самог Спаситеља. Позивам вас да „Га чујете” у свакој мисли и следите свим срцем како бисте стекли снагу и храброст да кажете „Не” и „Одлази одавде” свему што би могло донети несрећу у наш живот. Ако то учинимо, обећавам вам да ће Господ послати додатну меру свог Светог Духа да нас ојача и утеши, и ми можемо постати особе блиске Господњем срцу.21
Износим сведочанство да Исус Христ живи и да кроз Њега можемо тријумфовати над злим утицајима непријатеља и оспособити се да вечно живимо са Господом и у присуству нашег вољеног Оца на Небу. Сведочим о овим истинама са свом љубављу према вама и према нашем дивном Спаситељу, чијем имену дајем славу, част и хвалу увек. То кажем у свето име Исуса Христа, амен.