А (с)трпљење нека дело довршује, и сваку радост имајте!
Када показујемо стрпљење, наша вера се увећава. Како се увећава наша вера, тако се увећава и наша радост.
Пре две године, мој најмлађи брат, Чад, прошао је кроз вео. Његов прелазак на другу страну оставио је празнину у срцу моје снаје Стефани; њихово двоје мале деце, Брајдена и Беле, као и остатка породице. Утеху смо пронашли у речима старешине Нила Л. Андерсена на генералној конференцији недељу дана пре него што је Чад умро: „У посуди земаљских искушења, стрпљиво идите напред и Спаситељева исцељујућа моћ донеће вам светло, разумевање, мир и наду” („Wounded,” Liahona, нов. 2018, стр. 85).
Ми верујемо у Исуса Христа; знамо да ћемо се поново придружити Чаду, али губитак његовог физичког присуства боли! Многи су изгубили вољене. Тешко је бити стрпљив и чекати време када ћемо им се придружити.
Годину дана након што је умро, осећали смо се као да нас је завио мрачни облак. Потражили смо уточиште у проучавању Светих писама, ревноснијој молитви и чешћем посећивању храма. Стихови ове химне описују наша осећања у то време: „Зора је, свет се буди, облаци ноћне таме беже” („The Day Dawn Is Breaking”, Hymns, бр. 52).
Наша породица је одлучила да 2020. година оснажујућа! Крајем новембра 2019. проучавали смо лекцију из приручника Хајде за мном, књигу Јаковљеву у Новом завету када нам се тема сама отворила. Други стих првог поглавља Јаковљеве посланице гласи: „Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти” (Превод Џозефа Смита, Jaковљева 1:2 [у Jaковљевој 1:2, фуснота a]). У жељи да са радошћу отворимо нову годину, нову деценију, одлучили смо да 2020. године „сваку радост имамо”. Осећај у вези са тим је био толико снажан да смо прошлог Божића својој браћи и сестрама поклонили мајице на којима је подебљаним словима одштампано „Сваку радост имајте”. 2020. година ће сигурно бити година радости и весеља.
И ево, 2020. година нам је уместо тога донела глобалну пандемију КОВИД-19, грађанске немире, више природних катастрофа и економске изазове. Наш Небески Отац нам можда омогућава време да размислимо и размотримо своје разумевање стрпљења и своју свесну одлуку да одаберемо радост.
Посланица Јаковљева од тада има ново значење за нас. Стихови 3 и 4 у 1. поглављу Jaковљеве посланице даље гласе:
„Знајући да кушање ваше вере гради трпљење;
А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.”
У својим настојањима да пронађемо радост усред својих искушења, заборавили смо да је стрпљење кључ који омогућава тим искушењима да раде за наше добро.
Цар Венијамин је поучио да одбацимо природног човека и постанемо „светац кроз Помирење Христа Господа, и [постанемо] попут детета, послушан, кротак, понизан, стрпљив, пун љубави, вољан да се покори свему” (Moсија 3:19).
Поглавље 6 у приручнику Проповедај моје Јеванђеље поучава кључним Христовим особинама на које можемо да се угледамо: „Стрпљење је способност да се издржи одлагање, невоља, супротстављање или патња, без љутње, фрустрације или бриге. То је способност да се испуни Божја воља и прихвати време које Он одреди за дешавање нечега. Када сте стрпљиви, истрајавате под притиском и способни сте да се суочите са невољама смирено и са надом” (Проповедај моје Јеванђеље: Водич за мисионарску службу, ревидирано издање [2019], стр. 126).
Савршено дело стрпљења може се илустровати и у животу једног од Христових првих ученика, Симона Кананита. Зилоти су били група јеврејских националиста који су се снажно противили римској власти. Покрет Зилота залагао се за насиље над Римљанима, њиховим јеврејским колаборационистима и садукејима прекидањем снабдевања и спровођењем других активности које помажу њиховом циљу (видети Encyclopedia Britannica, „Zealot”, britannica.com). Симон Кананит је био Зилот (видети Лука 6:15). Замислите Симона како покушава да наговори Спаситеља да узме оружје, поведе милитантну групу или створи хаос у Јерусалиму. Исус је поучио:
„Благо кроткима јер ће наследити земљу…
Благословени су милостиви, јер ће милост стећи…
Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божји назвати” (Maтеј 5:5, 7, 9).
Симон је можда са жаром и страшћу прихватио и заговарао своју филозофију, али Света писма кажу да се његов фокус променио захваљујући Спаситељевом утицају и примеру. Његово учеништво као Христовог ученика постало је централни фокус његових животних настојања.
Када склопимо и држимо завете са Богом, Спаситељ нам може помоћи да се „поново роди[мо], да, од Бога роди[мо], измењени из свог телесног и палог стања у стање праведности, да буд[емо] од Бога откупљени, постајући Његови синови и кћери” (Moсија 27:25).
Од свих ревносних друштвених, верских и политичких настојања нашег доба, нека ученици Исуса Христа буде наша најизразитија и најафирмативнија припадност. „Јер где jе благо ваше, онде ће бити и срце ваше” (Maтеј 6:21). Не заборавимо да чак и након што су верни ученици „вољу Божију саврши[ли]”, „[имали] трпљење од потребе” (Јеврејима 10:36).
Као што искушавање наше вере гради наше стрпљење, тако се и наша вера увећава када показујемо стрпљење. Како се наша вера увећава, тако се увећава и наша радост.
У марту месецу, наша друга ћерка Ема, попут многих мисионара у Цркви, отишла је у обавезну изолацију. Многи мисионари су се вратили кући. Многи мисионари чекали су премештај. Многи нису примили своје храмске благослове пре него што су отишли на поље рада. Хвала вам старешине и сестре. Волимо вас!
Ема и њена сарадница у Холандији биле су растрзане у тих првих неколико недеља – у много случајева до суза. Са само кратким приликама за лични контакт и ограниченим излагањем на отвореном, Емино ослањање на Бога се увећало. Молили смо се са њом онлајн и питали како можемо да помогнемо. Замолила нас је да се повежемо са пријатељима које поучава онлајн!
Наша породица је почела да се повезује онлајн са Еминим пријатељима у Холандији, једним по једним. Позвали смо их да нам се као шира породица прикључе на нашем недељном проучавању приручника, Хајде за мном. Флор, Лаура, Ренске, Фрejк, Бенџамин, Стал и Мухамад постали су наши пријатељи. Неки од наших пријатеља из Холандије ушли су „на уска врата” (3. Нефи 14:13). Другима се показује „како је тесан пут и уска врата на која треба да уђу” (2. Нефи 31:9). Они су наша браћа и сестре у Христу. Сваке недеље „сваку радост има[мо]” док заједно радимо на свом напретку на заветном путу.
Наше „трпљење нека дело довршује” (Јаковљева 1:4) у немогућности да се лично састанемо као породице у одељењу на неко време. Али ми сваку радост имамо како се вера наших породица увећава преко нових повезивања захваљујући технологији и проучавању Мормонове књиге помоћу приручника Хајде за мном.
Председник Рaсел М. Нелсон је обећао: „Ваши доследни напори у овом подухвату – чак и у оним тренуцима када осећате да нисте нарочито успешни – промениће ваш живот, породицу и свет” („Go Forward in Faith”, Liahona, маj 2020, стр. 114).
Место где склапамо свете завете са Богом – храм – тренутно је затворено. Место где држимо свете завете са Богом – дом – је отворено! Код куће имамо прилику да проучавамо и размишљамо о изузетној лепоти храмских завета. Чак и у одсуству уласка у тај свети физички простор, „[наша] срца… ће се веома радовати због благослова који ће се излити” (Учење и завети 110:9).
Многи су изгубили посао; други су изгубили прилике. Међутим, радујемо се заједно са председником Нелсоном, који је недавно изјавио: „Добровољни посни прилози наших чланова су се у ствари увећали, као и добровољни прилози у наше хуманитарне фондове. Заједно ћемо победити ово тешко време. Господ ће вас благосиљати док ви настављате да благосиљате друге” (Russell M. Nelson’s Facebook page, објава од 16. августа 2020, facebook.com/russell.m.nelson).
„Не бојте се” је заповест од Господа да се не плашимо (Maтеј 14:27).
Понекад будемо нестрпљиви када мислимо да „радимо све како треба” а ипак не примамо благослове које желимо. Енох је ходао са Богом 365 година пре него што су он и његов народ пренети . Триста шездесет пет година настојања да се све уради како треба и тек онда се догодило! (Видети Учење и завети 107:49.)
Мој брат Чад је преминуо само неколико месеци након нашег разрешења председавања мисијом Огден Јута. Било је чудесно то што смо, док смо живели у Јужној Калифорнији, од свих 417 мисија где смо могли бити распоређени 2015. године, распоређени у северну Јуту. Мисијски дом је 30 минута вожње до Чедовог дома. Чаду је дијагностификован рак након што смо добили наше задужење за мисију. Чак и у најтежим околностима знали смо да наш Небески Отац мисли на нас и помаже нам да пронађемо радост.
Сведочим о откупљујућој, посвећујућој, понизној и радосној моћи Спаситеља Исуса Христа. Сведочим да ће нам, када се молимо нашем Небеском Оцу у име Исусово, Он одговорити. Сведочим да када чујемо, слушамо и послушамо глас Господа и Његовог живог пророка, председника Расела М. Нелсона, можемо омогућити „[с]трпљење нека дело довршује”, и „сваку радост имајте”. у име Исуса Христа, амен.