Искушаћемо их тиме
Сада је време да се припремимо и покажемо да смо вољни и способни да радимо све оно што нам заповеди Господ, Бог наш.
Молим се за помоћ Светог Духа свима нама док будем делио мисли и осећања која су ми дошла у ум и срце у припреми за ову генералну конференцију.
Значај провере
Више од две деценије пре мог позива у пуновремену црквену службу радио сам као универзитетски професор и администратор. Главна одговорност као професора била је да помогнем студентима да сами науче како да уче. А важан део мог рада било је састављање и оцењивање тестова као и давање повратних информација о успеху студената на њима. Као што можда већ знате из личног искуства, тестови обично нису део процеса учења који се студентима највише свиђа!
Али периодични тестови су апсолутно неопходни за учење. Ефикасан тест помаже нам да упоредимо оно што треба да знамо са оним што заправо знамо о одређеном предмету; такође пружа стандард на основу кога можемо проценити своје учење и развој.
Слично томе, тестови у школи смртног живота су важан део нашег вечног напретка Међутим, занимљиво је да се реч тест не налази чак ни једном у тексту Светог писма „Стандардних дела” на енглеском језику. Уместо тога, речи попут проверити, испитати, и искушати користе се за описивање различитих образаца прикладног показивања нашег духовног знања о вечном плану среће нашег Небеског Оца, разумевања тог плана и посвећености њему и нашој способности да тражимо благослове Спаситељевог помирења.
Он, који је осмислио план спасења, описао је саму сврху наше смртне пробе користећи речи проверити, испитати, и искушати у древним и модерним Светим писмима. „И тако ћемо их искушати да видимо хоће ли они чинити све што им год Господ Бог њихов заповеди.”1
Размотрите ову молбу псалмисте Давида:
Испитај ме, Господе, и искушај ме; претопи шта је у мени и срце моје.
Јер је милост Твоја пред очима мојим, и ходим у истини Твојој.”2
A 1833. године, Господ је прогласио: „Зато, не бојте се непријатеља својих, јер ја одредих у свом срцу, говори Господ, да ћу вас испробати у свему, да ли ћете остати у мом завету, и то до смрти, како бисте се нашли достојнима.”3
Провера и искушавање у данашње време
Годину 2020. делимично је обележила глобална пандемија, која нас је на више начина проверила, испитала и искушала. Молим се да као појединци и породице научимо драгоцене лекције којима нас могу поучити само изазовна искуства. Такође се надам да ћемо сви потпуније признати „величину Божју” и истину да ће „Он посветити невоље [наше] [нама] на корист”.4
Два основна начела могу нас водити и ојачати док се суочавамо са околностима у нашем животу, које проверавају и искушавају, какве год оне биле: (1) начело припреме и (2) начело хрљења напред са постојаношћу у Христу.
Провера и припрема
Као Спаситељевим ученицима, заповеђено нам је да „припреми[мо] све што је потребно; и успостави[мо] дом, и то дом молитве, дом поста, дом вере, дом поучавања, дом славе, дом реда, дом Божји”.5
Такође нам је обећано: „Ако будете припремљени нећете се бојати.
И да бисте могли да избегнете моћ непријатељску, и скупите се преда мном као праведан народ, без мрље и без кривице.”6
Ови стихови пружају савршен оквир за организацију и припрему наших живота и домова и временски и духовно. Наши напори да се припремимо за искуства провере у смртном животу треба да следе Спаситељев пример, који постепено „напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи”7 – удружена равнотежа интелектуалне, физичке, духовне и социјалне спремности.
Једног поподнева, пре неколико месеци, Сузан и ја смо пописивали залихе хране и потрепштине за хитне ситуације. У то време, КОВИД-19 се брзо ширио, а низ земљотреса уздрмао је наш дом у Јути. Од најранијих дана нашег брака радили смо на томе да следимо пророчке савете о припреми за непредвиђене изазове, па нам се „испитивање” стања приправности усред присуства вируса и земљотреса чинило добрим и благовременим понашањем. Желели смо да сазнамо своје оцене на овим ненајављеним тестовима.
Много смо научили. У многим областима наш припремни рад је био исправан. Међутим, у неким другим областима било је неопходно побољшање јер нисмо препознали и на време одговорили на одређене потребе.
Такође смо се пуно смејали. Открили смо, на пример, ставке у забаченом ормару које су деценијама биле у нашем складишту за храну. Искрено, плашили смо се да отворимо и прегледамо неке кутије из страха да не ослободимо још једну глобалну пандемију! Али треба да будете срећни што ћете сазнати да смо правилно одлагали опасне материјале и да је здравствени ризик за свет елиминисан.
Неки чланови Цркве сматрају да планови и потрепштине за ванредне ситуације, складиштење хране и комплети за 72 сата више не смеју бити важни, јер Браћа нису недавно и опширно говорила о овим и сродним темама на генералној конференцији. Али понављане опомене да се припремимо црквене вође објављују деценијама. Доследност пророчког савета временом ствара моћан концерт јасноће и обима упозорења далеко гласнијег него што соло наступи икада могу произвести.
Као што изазовна времена откривају недостатке у временској припремљености, тако и болести духовне лежерности и самозадовољства наносе своје најштетније последице током тешких искушења. На пример, у параболи о десет девица сазнајемо да одлагање припреме доводи до неуспеха у провери. Сетите се како пет лудих девица није успело да се на одговарајући начин припреми за испит који је искрснуо на дан доласка Младожење.
„[Оне које су] [биле] луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.
А мудре узеше уље у судовима са жишцима својим.
А у по ноћи стаде вика: ето женика где иде, излазите му у сусрет.
Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје.
А луде рекоше мудрима: дајте нам од уља својега, јер наши жишци хоће да се угасе.
А мудре одговорише говорећи: да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.
А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.
После дођоше и оне друге девојке говорећи: господару! господару! отвори нам.”8
„А он одговарајући рече им: заиста вам кажем: не познајем вас.”9
Бар на овом испиту, пет лудих девица показале су се само као слушатељке, а не као извршитељке речи.10
Имам пријатеља који је био савесни студент правног факултета. Током семестра Сем је свакодневно издвајао време да прегледа, резимира и учи из својих белешки за сваки курс који је уписао. Следио је исти образац за све своје часове на крају сваке недеље и сваког месеца. Његов приступ омогућио му је да научи закон, а не само да памти детаље. И када су се завршни испити приближили, Сем је био припремљен. У ствари, завршни испит сматрао је једним од најмање стресних периода у свом правном образовању. Успеху у провери претходи ефикасна и благовремена припрема.
Семов приступ свом правном образовању истиче један од Господњих примарних образаца за раст и развој. „Овако говори Господ Бог: Даћу деци човечјој редак по редак, пропис за прописом, мало овде мало онде, и благословени су они који слушају прописе моје и приклањају ухо савету моме, јер ће мудрост научити. Јер оном који прима даћу још.”11
Позивам све нас да „узм[емо] на ум путеве своје12 и „сами себе [окушајмо јесмо] ли у вери, [и] сами себе огледај[мо]”13 Шта смо научили током ових последњих месеци прилагођавања и ограничења у начину живота? Шта треба да побољшамо у свом животу духовно, физички, социјално, емоционално и интелектуално? Сада је време да се припремимо и покажемо да смо вољни и способни да радимо све оно што нам заповеди Господ, Бог наш.
Провера и хрљење напред
Једном сам присуствовао сахрани младог мисионара који је страдао у несрећи. Отац мисионара је говорио на сахрани и описао бол због неочекиване смртничке одвојености од вољеног детета. Искрено је изјавио да лично не разуме разлоге или време за такав догађај. Али увек ћу се сећати како је овај добри човек такође изјавио да зна да Бог зна разлоге и време за одлазак свог детета – и то му је било довољно. Рекао је окупљенима да ће он и његова породица, иако тужни, бити добро; њихова сведочанства су остала чврста и постојана. Закључио је овом изјавом: „Желим да знате да је наша породица, што се тиче Јеванђеља Исуса Христа, потпуно укључена. Сви смо укључени.”
Иако је губитак драге вољене особе био дубоко болан и тежак, чланови ове храбре породице били су духовно припремљени да докажу да могу научити лекције од вечне важности захваљујући ономе што су претрпели.14
Верност није безумље или фанатизам. Уместо тога, она је испољавање вере и наше поверење у Исуса Христа као нашег Спаситеља, у Његово име и Његова обећања. Када „хрли[мо] напред са постојаношћу у Христу, имајући савршен одсјај наде и љубави према Богу и свим људима.”15 благословени смо вечном перспективом и визијом која се протеже далеко изнад наших ограничених смртних способности. Биће нам омогућено да се „сакуп[имо], и стој[имо] на светим местима”16 и „не мич[емо] се, док дан Господњи не дође”.17
Док сам служио као председник Универзитета Бригам Јанг – Ајдахо, старешина Џефри Р. Холанд је дошао у кампус у децембру 1998. године да говори на једном од наших недељних духовних скупова. Сузан и ја смо позвали групу студената да се упознају и састану са старешином Холандом пре него што буде дао свој говор. Када се наше заједничко време приближило крају, питао сам старешину Холанда: „Кад бисте могли да поучите ове студенте само једној ствари, шта би то било?”
Он је одговорио:
„Сведоци смо све веће поларизације. Средње опције ће бити уклоњене од нас као светаца последњих дана. Средина пута биће склоњена.
„Ако корачате водом у складу са струјом, отићи ћете негде. Једноставно ћете ићи тамо где вас струја буде носила. Ако идете у складу са током, пратите плиму, струја неће деловати.
„Одлуке се морају донети. Недоношење одлуке је одлука. Научите да бирате сада.”
Изјава старешине Холанда о све већој поларизацији показала се пророчком због друштвених трендова и догађаја 22 године након што је одговорио на моје питање. Предсказујући све веће размимоилажење између Господњих и световних путева, старешина Холанд је упозорио да дани удобног држања једне ноге у обновљеној Цркви и једне ноге у свету брзо нестају. Овај Господњи слуга охрабривао је младе да бирају, припремају се и постају предани Спаситељеви ученици. Помагао им је да се припреме и хрле напред према искуствима провере, испита и искушења и кроз њих у свом животу.
Обећање и сведочанство
Процес провере је основни део великог плана среће Небеског Оца. Када се будемо припремали и хрлили напред са вером у Спаситеља, обећавам да на коначном испиту у смртном животу сви можемо добити ову исту оцену: „Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.”18
Сведочим да је Бог, Вечни Отац, наш Отац. Исус Христ је Његов Јединорођени и живи Син, наш Спаситељ и Откупитељ. О овим истина радосно сведочим у свето име Господа Исуса Христа, амен.