Не бојте се
Наша непоколебљива вера у учење обновљеног Јеванђеља Исуса Христа усмерава наше кораке и пружа нам радост.
На крају свог смртничког живота, Исус Христ је рекао својим апостолима о прогонима и тешкоћама које ће подносити.1 Завршио је следећим великим обећањем: „У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет” (Joван 16:33). Ова Спаситељева порука односи се на сву децу нашег Небеског Оца. Ово је најбоља вест за све нас у нашем смртничком животу.
„Не бојте се” је такође потребна порука у свету у коме је васкрсли Господ послао своје апостоле. „У свему имамо невоље”, апостол Павле је рекао Коринћанима, „али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду; прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо” (2. Коринћанима 4:8–9).
Две хиљаде година након тога ми такође „у свему имамо невоље”, и такође нам је потребна та иста порука да не упаднемо у безнађе и да се не бојимо. Господ има посебну љубав и брижност за своје драгоцене ћерке. Он зна шта желите, шта вам је потребно и познаје ваше страхове. Господ је свемогућ. Имајте поверења у Њега.
Пророк Џозеф Смит је поучавао да „дела, намере и сврхе Божје се не могу осујетити, нити могу бити узалудне” (Учење и завети 3:1). Својој деци у борби, Господ је дао ова обећања:
„Гле, ово jе обећање Господње вама, о слуге моjе.
Стога, орасположите се, и не боjте се, jер jа, Господ, сам са вама, и стаjаћу поред вас; и сведочићете о мени, и то Исусу Христу, да сам Син Бога живога, да сам био, да jесам и да ћу доћи” (Учење и завети 68:5–6).
Господ стоји уз нас, и рекао је:
„Шта кажем једноме, кажем свима, развеселите се дечице, јер сам међу вама, и нисам вас оставио” (Учење и завети 61:36).
„Јер након многих страдања долазе благослови” (Учење и завети 58:4).
Сестре, сведочим да се ова обећања, дата усред прогона и личних трагедија, примењују на сваку од вас у вашим невољним околностима данас. Драгоцена су да нас подсете да се не бојимо и да имамо радости у пунини Јеванђеља док стремимо напред кроз изазове смртног живота.
Невоље и изазови су уобичајена искуства у смртном животу. Супротности су основни део божанског плана помоћи нама да бисмо напредовали,2 и усред тог процеса, имамо Божје обећање да у далеком погледу на вечност супротностима неће бити дозвољено да нас победе. Уз Његову помоћ и са нашом вером и истрајношћу, победићемо. Као и смртнички живот чији су део, све невоље су привремене. У контроверзама које су претходиле катастрофалном рату, председник Сједињених Америчких Држава Абрахам Линколн мудро је подсетио своју публику на древну мудрост да ће „и ово проћи”.3
Као што знате, смртничке недаће о којима говорим – које отежавају да осећамо радост – понекад нам долазе са многим другим недаћама, попут милиона који се сада боре са многим разарајућим последицама пандемије КОВИД-19. Слично томе, у Сједињеним Америчким Државама милиони пате кроз време непријатељстава и препирки, које изгледа увек иду уз председничке изборе, али ово је најозбиљније време до сада ког многи од нас најстаријих могу да се сете.
На личној бази, свако од нас има личних потешкоћа са неком од многих недаћа смртничког живота, попут сиромаштва, расизма, болести, губитка посла или разочарања, својеглавости деце, лоших бракова или недостатка брака, и последица греха – сопствених и туђих.
Ипак, усред свега овога, имамо тај небески савет да се не бојимо и да пронађемо радост у начелима и обећањима Јеванђеља и плодовима нашег рада.4 Овај савет је одувек био такав, и за пророке и за све нас. То знамо из искустава својих предака и онога што им је Господ рекао.
Сетите се околности Џозефа Смита. Гледан кроз призму невоља, његов живот је саздан од сиромаштва, прогона, фрустрације, породичне туге, и, на крају, мученичке смрти. Док је патио у затвору, његова жена и деца и други свеци трпели су невероватне тешкоће када су избачени из државе Мисури.
Када се Џозеф молио за олакшање, Господ је одговорио:
„Сине мој, нека је мир у души твојој; твоје недаће и невоље ће бити само кратког века;
А онда, истрајеш ли у њима ваљано, Бог ће те уздићи на висину; победићеш све непријатеље своје” (Учење и завети 121:7–8).
Ово је био лични, вечни савет који је помогао пророку Џозефу Смиту да одржи своју природно веселу нарав и љубав и приврженост свом народу. Ове исте особине јачале су вође и пионире након тога а могу јачати и вас.
Размишљајте о овим раним члановима! Поново и поново, били су гоњени од места до места. На крају су се суочили са изазовима успостављања својих домова и Цркве у пустињи.5 Две године након доласка прве групе пионира у долину великог Сланог језера, пионирски захват преживљавања у том непријатељском окружењу био је још увек несигуран. Већина чланова су још увек били на путу кроз равницу или су имали потешкоћа да обезбеде средства за тај пут. Ипак, вође и чланови су још увек имали наду и нису се бојали.
Иако се нису скрасили у својим новим домовима, на генералној конференцији у октобру 1849. нови талас мисионара је послат у Скандинавију, Француску, Немачку, Италију, и Јужни Пацифик.6 Из онога што се сматрало њиховим најнижем нивоом, пионири су узрасли до нових висина. И само након три године, позвано је других 98 да започну окупљање расејаног Израела. Један од црквених вођа је објаснио да те мисије „генерално не би биле тако дуге; по свој прилици од 3 до 7 година било је време које је сваки човек био одсутан од своје породице”.7
Сестре, Прво председништво је забринуто за ваше изазове. Волимо вас и молимо се за вас. У исто време, захвални смо што су наши физички изазови – изузев земљотреса, пожара, поплава и урагана – обично мањи од оних са којима су се наши преци суочавали.
Усред тешкоћа, божанска порука је увек: „Развеселите се, јер ћу вас ја водити. Царство је ваше и благослови његови су ваши, и богатства вечности су ваша” (Учење и завети 78:18). Како се то дешава? Како се то десило пионирима? Како ће се то десити жени Божјој данас? Следећи пророчке смернице, „врата пакленска неће [нас] надвладати”, Господ је рекао у откривењу априла 1830. „Да”, рекао је, „… а Господ Бог ће распршити моћи таме пред вама, и учиниће да се небеса протресу за ваше добро, и славу имена Његова” (Учење и завети 21:6). „Зато, не бој се, мало стадо; чини добро; нека се земља и пакао удруже против вас, јер уколико сте сазидани на стени мојој, они не могу надвладати” (Учење и завети 6:34).
Са Господњим обећањем, ми „узди[жемо] срц[а] свој[а] и радуј[емо] се” (Учење и завети 25:13), и „весела срца и лица” (Учење и завети 59:15), идемо напред на заветном путу. Већина нас се не суочава са великим одлукама, попут напуштања својих домова да бисмо населили непознати предео. Наше одлуке су углавном засноване на свакодневним животним рутинама, али као што нам је Господ рекао: „Стога, не посустајте да чините добро, јер ви полажете темеље за велико дело. А из малог произилази оно што је велико” (Учење и завети 64:33).
Постоји безгранична моћ у учењу обновљеног Јеванђеља Исуса Христа. Наша непоколебљива вера је да учење усмерава наше кораке и пружа нам радост. Оно просветљава наше умове и даје нам снагу и смелост у нашим борбама. Ово усмерење у просветљење и моћ су обећани дарови које смо добили од нашег Небеског Оца. Разумевањем тог учења и прилагођавањем наших живота том учењу, укључујући и божански дар покајања, можемо да се веселимо док смо на путу према нашој вечној судбини – поновном сједињењу и узвишењу са нашим љубљеним небеским родитељима.
„Можете се суочавати са огромним изазовима”, поучио је старешина Скот. Понекад су толико концентрисани, тако немилосрдни да бисте могли да се осећате као да су ван ваше способности да их контролишете. Не суочавајте се са светом сами. „Уздаj се у Господа свим срцем своjим, а на своj разум не ослањаj се”[Приче Соломунове 3:5]… Била је намера да живот буде изазован, не да бисте пале, већ да бисте успеле кроз превазилажење”.8
Све је то план Бога Оца и Његовог сина, Исуса Христа, о коме сведочим, док се молим да сви истрајемо на путу до нашег небеског одредишта, у име Исуса Христа, амен.