Љубите непријатеље своје
Знање да смо сви деца Божја даје нам божанску визију вредности других и способност да се уздигнемо изнад предрасуда и расизма.
Господња учења су за вечност и за сву Божју децу. У овој поруци даћу неке примере из Сједињених Америчких Држава, али начела којима поучавају применљива су свуда.
Живимо у времену гнева и мржње у политичким односима и системима. Осетили смо то овог лета кад су неки претерали на мирним протестима и укључили се у деструктивно понашање. То осећамо у неким тренутним кампањама за јавне функције. На несрећу, нешто од тога се чак прелило у политичке изјаве и нељубазне коментаре на нашим црквеним састанцима.
У демократској власти увек ћемо имати разлике у односу на предложене кандидате и политику. Међутим, као Христови следбеници морамо се одрећи гнева и мржње са којима се у многим окружењима расправља или осуђује политички избор.
Ево једног од учења нашег Спаситеља, вероватно добро познатог, али ретко примењиваног:
„Чули сте да је казано: Љуби ближњег свог, и мрзи на непријатеља свог.
А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне” (Maтеј 5:43–44).1
Генерацијама су Јевреји учени да мрзе своје непријатеље, а онда су патили под доминацијом и окрутношћу римске окупације. Ипак, Исус их је поучио: „Љубите непријатеље своје” и „чините добро онима… који на вас мрзе”.
Каква револуционарна учења за личне и политичке односе. Али то је и даље оно што нам наш Спаситељ заповеда. У Мормоновој књизи читамо: „Јер заиста, заиста, кажем вам, онај који има дух препирке није од мене, већ је од ђавола који је отац препирке, и он подстиче срца људска да се у срџби препиру једни са другима” (3. Нефи 11:29).
Волети своје непријатеље и противнике није лако. „Већина нас није достигла ту фазу… љубави и праштања”, приметио је председник Гордон Б. Хинкли, додајући: „Потребна је самодисциплина скоро већа од оне за коју смо способни.”2 Али мора бити од суштинског значаја, јер је део две велике Спаситељеве заповести: „Љуби Господа Бога свог” и „Љуби ближњег свог као самога себе” (Maтеј 22:37, 39). И то мора да је могуће, јер је Он такође поучио: „Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете” (Maтеј 7:7).3
Како да држимо ове божанске заповести у свету у коме смо подложни и људским законима? Срећом, имамо Спаситељев лични пример како уравнотежити Његове вечне законе са функционалношћу закона које је човек донео. Када су противници покушали да га ухватите у замку питањем да ли Јевреји треба да плаћају порез Риму, показао је на лик Цезара на њиховим новчићима и рекао: „Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу” (Лука 20:25).4
Стога треба да следимо људске законе (предамо се Цезару) да бисмо живели мирно под грађанском влашћу, и следимо Божје законе према нашем вечном одредишту. Али како то чинимо – нарочито како учимо да волимо своје противнике и своје непријатеље?
Спаситељево учење да се у „срџби не препир(емо)“ је добар први корак. Ђаво је отац препирке и он је тај који искушава људе да се у срџби препиру. Он промовише непријатељство и односе мржње међу појединцима и у групама Председник Томас С. Монсон је поучио да је љутња „Сотонино средство”, јер „бити љут значи подложити се Сотонином утицају. Нико не може да нас подстакне на љутњу. То је наш избор.”5 Љутња је пут ка подели и непријатељству. Почињемо да волимо своје противнике и непријатеље када избегавамо љутњу и суздржавамо се од непријатељства према онима са којима се не слажемо. Такође помаже ако смо чак вољни да учимо од њих.
Између осталих начина за развијање моћи да волимо друге је једноставна метода описана речима давног мјузикла. Када покушавамо да разумемо и повежемо се са људима другачије културе, требало би да покушамо да их упознамо. У безброј околности сумња или непријатељство странаца уступају место пријатељству или чак љубави када лични контакти подстичу разумевање и узајамно поштовање.6
Још већа помоћ у учењу да волимо своје противнике и своје непријатеље је тежња да разумемо моћ љубави. Ево три од многих пророчких учења о томе.
Пророк Џозеф Смит поучио је: „Изрека да љубав рађа љубав је ванвременска. Изливајмо љубав – показујмо доброту према читавом човечанству.”7
Председник Хауард В. Хантер је поучио: „Свет у коме живимо имао би велику корист ако би мушкарци и жене свуда испољавали чисту Христову љубав, која је племенита, кротка и понизна. Без зависти или охолости… Не тражи ништа заузврат… Нема места за нетрпељивост, мржњу или насиље… Подстиче различите људе да живе заједно у хришћанској љубави без обазирања на верско уверење, расу, националност, материјално стање, образовање или културу.”8
А председник Расел М. Нелсон нас је позвао да „проширимо наш круг љубави како бисмо обухватили целу људску породицу”.9
Суштински део љубави према нашим непријатељима је да се поклонимо Цезару поштујући законе различитих земаља. Иако су Исусова учења била револуционарна, Он није поучавао револуцију или кршење закона. Поучавао је бољем начину. Савремено откривење поучава исто:
„Нека нико не крши законе земље, јер онај који се држи закона Божјег нема потребу да крши законе земље.
Стога, будите подложни властима које владају” (Учење и завети 58:21–22).
А наш чланак вере, који је написао пророк Џозеф Смит након што су рани свеци претрпели жестоке прогоне од стране званичника Мисурија, каже: „Верујемо у подложност царевима, председницима, владарима, и судијама, у поштовање, признавање и подржавање закона.” (Чланци вере 1:12).
То не значи да се слажемо са свим оним што се ради по сили закона. То значи да смо послушни важећем закону и користимо мирна средства да га променимо. Такође значи да мирно прихватамо резултате избора. Нећемо учествовати у насиљу којим прете они који су разочарани исходом.10 У демократском друштву увек имамо прилику и дужност да мирно истрајемо до следећих избора.
Спаситељево учење да волимо своје непријатеље темељи се на стварности да су сви смртници вољена Божја деца. То вечно начело и нека основна законска начела стављени су на пробу(искушење) у недавним протестима у многим америчким градовима.
У једној крајности, чини се да су неки заборавили да Први амандман устава Сједињених Америчких Држава гарантује „право народа да се у миру окупи и поднесе молбу влади да реагује на притужбу”. То је овлашћени начин за подизање свести јавности и фокусирање на неправде у садржају или примени закона. А било је неправди. У јавним иступима и у нашим личним ставовима имали смо расизам и с њим повезана незадовољства. У убедљивом личном есеју, велечасна Тереза A. Диар, из националног удружења за унапређење обојених људи (NAACP), подсетила нас је да „расизам успева на мржњи, угњетавању, пасивности, равнодушности и тишини”.11 Као грађани и као чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, морамо поступати боље да бисмо помогли у искорењивању расизма.
У другој крајности, чини се да је мањина учесника и присталица ових протеста и незаконитих поступака који су их пратили заборавила да су мирни протести заштићени Уставом. Демонстранти немају право да уништавају, оштећују или краду имовину или да подривају легитимна државна полицијска овлашћења. Устав и закони не садрже позив на револуцију или анархију. Сви ми - полиција, демонстранти, присталице и гледаоци - треба да схватимо ограничења својих права и важност својих дужности да бисмо остали у границама постојећег закона. Абрахам Линколн је био у праву када је рекао: „Не постоји жалба која би по закону руље могла бити предмет oдштете.”12 Одштета на притужбу од стране руље је одштета нелегалним средствима. То је анархија, стање које нема ефикасне владе и формалну полицију, а које подрива уместо да штити појединачна права.
Један од разлога због којег је обим недавних протеста у Сједињеним Америчким Државама био толико шокантан био је тај што се непријатељства и нелегалности које су се осећале међу различитим етничким групама у другим нацијама не би смеле осећати у Сједињеним Америчким Државама. Ова земља би требало да буде боља у елиминисању расизма, не само против црних Американаца, који су били највидљивији на недавним протестима, већ и против Латино, Азијата и других група. Историја расизма ове државе није се прославила и морамо да се побољшамо.
Сједињене Америчке Државе основали су досељеници различитих националности и различитог етничког порекла. Њена сврха обједињавања није била успостављање одређене религије нити продужавање било које од различитих култура или племенске оданости старим земљама. Наша генерација оснивача настојала је да буде уједињена новим уставом и законима. То не значи да су наши обједињујући документи или тадашње разумевање њихових значења били савршени. Историја прва два века Сједињених Америчких Држава показала је потребу за многим усавршавањима, попут гласачких права за жене и, посебно, укидања ропства, укључујући законе који ће осигурати да они који су били робови имају све услове слободе.
Двоје научника са Универзитета Јејл недавно су нас подсетили:
„Упркос свим својим манама, Сједињене Америчке Државе су јединствено опремљене да уједине разнолико и подељено друштво…
Њени грађани не морају да бирају између националног идентитета и мултикултурализма. Американци могу имати обоје. Али кључ је уставни патриотизам. Морамо остати уједињени Уставом и кроз њега, без обзира на наша идеолошка неслагања.”13
Пре много година, британски министар спољних послова дао је овај сјајан савет у дебати у Доњем дому: „Ми немамо вечних савезника и немамо сталних непријатеља. Наши интереси су вечни и трајни, а наша дужност је да их следимо.”14
То је добар световни разлог да следимо „вечне и сталне” интересе у политичким питањима. Поред тога, доктрина Господње Цркве нас поучава да су вечни интереси, који би требало да нас воде: учења нашег Спаситеља која су надахнула Устав Сједињених Америчких Држава и основни закони многих наших земаља. Оданост утврђеном закону уместо привремене оданости „савезницима” најбољи је начин да волимо своје противнике и своје непријатеље док тежимо јединству у различитости.
Знање да смо сви деца Божја даје нам божанску визију вредности свих осталих и вољу и способност да се уздигнемо изнад предрасуда и расизма. Будући да сам годинама живео на различитим местима широм ове државе, Господ ме је поучио да је могуће покоравати се законима ове државе и тежити да се они побољшају, и волети своје противнике и своје непријатеље. Иако није лако, могуће је уз помоћ нашег Господа Исуса Христа. Он је дао је заповест да волимо и обећава своју помоћ док се трудимо да јој будемо послушни. Сведочим да нас наш Небески Отац и Његов син, Исус Христ, воле и да ће нам помагати. У име Исуса Христа, амен.