Бити искушан, доказати се и бити избрушен
Највећи благослов који ћемо примити када докажемо своју верност заветима током искушења биће промена наше природе.
Моја драга браћо и сестре, захвалан сам на прилици да вам се обратим. Надам се да ћу пружити охрабрење онда када је тешко и неизвесно у животу. За неке од вас, то је сада. Ако није, то време ће доћи.
То није суморан поглед. Реалистичан је – а ипак оптимистичан – због Божије сврхе у стварању света. Та сврха треба да пружи Његовој деци прилику да се докажу да су вољни и у стању да изаберу исправно када је тешко. Ако тако чине, њихова природа ће се променити и постаће више попут Њега. Он зна да је потребна непоколебљива вера у Њега.
Већину онога што знам потиче из моје породице. Када сам имао осам година, моја мудра мајка замолила је мог брата и мене да заједно чупамо коров у нашој породичној башти иза куће. Сада то изгледа лак задатак, али ми смо живели у Њу Џерсију. Тамо често пада киша. Земљиште је тешка глина. Коров расте брже него поврће.
Сећам се своје фрустрације када је коров остајао покидан у мојој руци, док је његово корење остајало чврсто у блатњавој земљи. Моја мајка и мој брат су врло брзо били испред мене у својим редовима. Што сам се више трудио, све више сам заостајао.
„Баш је тешко”! Узвикнуо сам.
Уместо да саосећа са мном, моја мајка се насмејала и рекла: „Ах, Хал, наравно да је тешко. Треба да буде. Живот је искушење”.
У том тренутку сам знао да су њене речи истините и да се односе и на моју будућност.
Разјашњење за мајчин брижни осмех пронашао сам касније када сам читао како Небески Отац и Његов љубљени Син Исус Христ говоре о својој сврси у стварању овог света и давању духовној деци могућности живота у смртном телу.
„И искушаћемо их тиме, да бисмо видели да ли ће чинити све што им Господ Бог њихов буде заповедио.
И онима који задрже своје прво стање, надодаће се; а они који не задрже своје прво стање неће имати славе у истом царству с онима који задрже своје прво стање; а они који задрже своје друго стање, имаће славу надодату на главама њиховим у веке векова”.1
Ви и ја смо прихватили тај позив да будемо искушани и да докажемо да ћемо изабрати да држимо заповести Божје када више не будемо били у присуству нашег Небеског Оца.
Поред тако брижног позива од нашег Небеског Оца, Луцифер је убедио трећину духовне деце да га следе и одбију Очев план раста и вечне среће. Због Сотонине побуне, био је протеран са својим следбеницима. Сада покушава да све оне које може наведе да се окрену од Бога у овом смртном животу.
Сви ми који смо прихватили план учинили смо то због своје вере у Исуса Христа, који се понудио да буде наш Спаситељ и Откупитељ. Морали смо да верујемо да које год смртничке слабости будемо имали, и какве год силе зла буду против нас, силе добра ће бити неизмерно јаче.
Небески Отац и Исус Христ вас познају и воле. Они желе да се вратите Њима и постанете попут Њих. Ваш успех је Њихов успех. Осетили сте ту љубав потврђену Светим Духом када сте читали или чули ове речи: „Јер, гле, ово је дело моје и слава моја – да остварујем бесмртност и вечни живот човека”.2
Бог има моћ да нам олакша пут. Маном је хранио децу Израелову за време њиховог лутања до обећане земље. Господ је у својој смртничкој служби исцељивао болесне, подизао мртве, и умирио море. Након свог васкрсења, отворио је „тамницу онима који су свезани”.3
Па ипак, Џозеф Смит, један од Његових највећих пророка, патио је у затвору и научио лекцију да сви имамо користи од повремених искушења и потребу за њима: „И ако те у јаму баце, или у руке убица, и смртна осуда ти буде изречена; ако те баце у дубину, ако се узбуркани таласи уроте против тебе; ако жестоки ветрови постану непријатељи твоји, ако небеса сакупе таму, и све стихије се удруже да ти пут препрече; и изнад свега, ако саме чељусти пакленске широм разјапе уста за тобом, знај ти, сине мој, да ће ти све ово искуство дати, и биће за добро твоје”.4
Можете се са разлогом запитати зашто брижни и свемогући Бог дозвољава да наша смртничка искушења буду тако јака. То је због тога што Он зна да морамо напредовати у духовној чистоти и јачини да бисмо заувек живели као породице у Његовом присуству. Да би нам то омогућио, Небески Отац нам је дао Спаситеља и моћ да вером изаберемо сами за себе да држимо Његове заповести, да се покајемо и тако дођемо к Њему.
У Очевом плану среће централно место заузима потреба да постанемо више попут Његовог љубљеног Сина, Исуса Христа. У свему, Спаситељев пример је наш најбољи водич. Није био изузет од неопходности да се докаже. Трпео је за сву децу Небеског Оца, плаћајући цену за наше грехе. Осећао је патњу за све који су дошли у смртнички живот или који ће доћи.
Када се запитате колико бола можете добро поднети, сетите се Њега. Трпео је оно што ви трпите како би знао како да вас уздигне. Можда неће отклонити терет, али ће вам дати снагу, утеху и наду. Он познаје пут. Испио је горку чашу. Издржао је патњу свих.
Љубљени Спаситељ вас је неговао и тешио, и зна како да вас подржи у било ком искушењу са којим се будете суочили. Алма jе поучио:
„И Он ће изаћи трпећи боли и невоље и искушења сваке врсте и то да би се испунила реч коjа каже да ће преузети на себе боли и болести свога народа.
И Он ће узети смрт на себе да може одрешити окове смрти који везују Његов народ и преузеће на себе слабости њихове, да се утроба Његова милошћу испуни, по телу, да би по телу знао како да помогне своме народу у складу са слабостима њиховим”.5
Један начин на који ће вам помоћи је да вас позове да Га се увек сећате и дођете к Њему. Он нас охрабрује:
„Ходите к мени сви коjи сте уморни и натоварени, и jа ћу вас одморити.
Узмите jарам моj на себе, и научите се од мене; jер сам jа кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим”.6
Начин на који можемо да дођемо Њему јесте да се гостимо речима Његовим, да изаберемо да се крстимо и будемо потврђени од Његових овлашћених слугу, а онда да држимо своје завете са Богом. Он шаље Светог Духа да вас води, теши и да буде ваш сапутник.
Док живите достојно дара Светог Духа, Господ ће вам пружити сигурност чак и када не можете видети пут. Мени је најчешће показивао следећи корак или два. Ретко ми је давао увид у далеку будућност, али чак и ови не тако чести увиди усмеравали су оно шта треба да радим у свакодневном животу.
Господ jе објаснио:
„Ви не можете видети својим природним очима, за сада намере Бога вашега о ономе што ће доћи касније, и славу која ће следити након многих страдања”.
„Након многих страдања долази благослов”.7
Највећи благослов који ћемо примити када докажемо своју верност заветима током искушења биће промена наше природе. Избором да држимо заповести, моћ Исуса Христа и благослови Његовог помирења ће деловати на нас. Наша срца ће омекшати да волимо, опростимо и позивамо друге да дођу Спаситељу. Наше поверење у Господа се повећава. Наши страхови се смањују.
Дакле, и поред оваквих благослова који су обећани као резултат невоље, разумно је да не тражимо невољу. У смртничком искуству, имамо велику прилику да се докажемо, да прођемо искушења довољно тешка да постанемо више попут Спаситеља и нашег Небеског Оца.
Поред тога, морамо приметити невоље других и покушати да помогнемо. То ће бити посебно тешко када смо и сами жестоко искушани. Али ћемо открити да када подигнемо бреме неком другом, чак и делић, наша леђа јачају и видимо светло у мраку.
У томе је Господ наш пример. На крсту на Голготи, већ подносећи бол толику да би умро да није Љубљени Син Божји, погледао је у своје џелате и рекао свом Оцу: „Опрости им; јер не знају шта чине”.8 Док је патио за све који икада буду живели, погледао је са крста на Јована и на своју тужну мајку и послуживао јој је у њеном искушењу:
„А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји рече матери својој: Жено! Ето ти сина!
Потом рече ученику: Ето ти матере! И од оног часа узе је ученик к себи”.9
Својим поступцима овог најсветијег дана добровољно је дао свој живот за све нас, нудећи не само помоћ у овом животу већ и вечни живот у времену које ће доћи.
Виђао сам људе који се успињу до великих висина доказујући своју верност у ужасним искушењима. Има примера широм Цркве данас. Људи се бацају на колена због недаћа. Својом истрајношћу у вери и напорима, постају више попут Спаситеља и нашег Небеског Оца.
Научио сам још једну лекцију од своје мајке. Као девојчица је имала дифтерију и замало умрла. Касније је имала спинални менингитис. Њен отац је преминуо млад, и тако су моја мајка и њена браћа помагали својој мајци.
Читав свој живот је осећала последице искушења због болести. Задњих 10 година свог живота имала је многобројне операције. Али кроз све то, доказала је своју верност Господу, чак и када је била прикована за кревет. Сећам се да је једина слика на њеном зиду била Спаситељева. Њене последње речи мени биле су: „Хал, звучиш као да ћеш добити прехладу. Треба да бринеш о себи”.
На њеној сахрани последњи говорник био је старешина Спенсер В. Кимбал. Након неколико речи о њеним искушењима и њеној верности, рекао је у суштини ово: „Неки од вас се могу запитати зашто је Милдред морала да пати толико много и тако дуго. Рећи ћу вам зашто. То је зато што је Господ желео да је још више избруси”.
Изражавам захвалност за многе верне чланове Цркве Исуса Христа светаца последњих дана који носе бремена са постојаном вером и који помажу другима да понесу њихова јер је Господ тражио да се избрусе још мало. Изражавам и љубав и дивљење неговатељима и вођама широм света који служе другима док они сами и њихове породице истрајавају у таквом брушењу.
Сведочим да смо деца Небеског Оца који нас воли. Осећам љубав председника Расела М. Нелсона за све нас. Он је Господњи пророк на земљи данас. Тако сведочим у свето име Господа Исуса Христа, амен.