Трајна моћ
Само вера и реч Божја који испуњавају унутрашњу душу довољни су да нас подрже – и да нам дозволе приступ Његовој моћи.
Прегледајући учења нашег драгог пророка, председника Расела М. Нелсона, пронашао сам реч коју је често користио у многим говорима. Ова реч је моћ.
На првој генералној конференцији, након што је подржан за апостола, председник Нелсон говорио је о моћи.1 Наставио је са поучавањем о моћи током година. Од када смо подржали председника Нелсона за свог пророка, поучавао нас је о начелима моћи – посебно Божје моћи – и како доћи до ње. Поучавао је како добити моћ Божју током служења другима,2 како покајање призива моћ Исуса Христа и Његовог помирења у наше животе,3 и како свештенство – моћ и власт Божја – благосиља све оне који склапају и придржавају се завета склопљених са Њим.4 Председник Нелсон је сведочио да је моћ Божја трајно са онима који су даривани у храму, све док се држе својих завета.5
Посебно сам био дирнут изазовом који је председник Нелсон упутио на априлској генералној конференцији 2020. Упутио нас је: „Проучавајте и молите се да сазнате више о моћи и знању којима сте даривани – или којима ћете тек бити даривани”.6
Као одговор на овај изазов, проучавао сам, молио се и научио неке корисне ствари о моћи и знању којима сам био дариван – или којима ћу тек бити дариван.
Разумевање онога што морамо да учинимо да бисмо примили Божију моћ у нашим животима није лако, али сам сазнао да је изводљиво проучавањем у нашим мислима и молитвом да нас Свети Дух просветли. 7 Старешина Ричард Г. Скот понудио је јасну дефиницију шта је моћ Божја: то је „моћ да учинимо више од онога што можемо сами”.8
Испуњавање срца, чак и наших душа речју Божјом и основама вере у Исуса Христа је суштинско за добијање моћи Божје да нам помогне у овим изазовним временима. Без речи Божје и вере у Исуса Христа дубоко у нашим срцима, наше сведочанство и вера се могу угасити, и можемо изгубити приступ моћи коју Бог жели да нам да. Површна вера није довољна. Само вера и реч Божја који испуњавају унутрашњу душу довољни су да нас подрже – и да нам дозволе приступ Његовој моћи.
Док смо сестра Џонсон и ја подизали нашу децу, охрабривали смо свако од њих да свира неки музички инструмент. Али смо им дозвољавали да присуствују часовима музике само ако испуне свој део и вежбају на свом инструменту сваког дана. Једне суботе, наша ћерка Џалин била је узбуђена због жеље да се игра са својим пријатељима али није вежбала свирање на клавиру. Знајући да се обавезала да ће вежбати 30 минута, намеравала је да намести штоперицу, јер није желела да вежба ни минут дуже него што је требало.
Док је ходала поред микроталасне пећнице на путу до клавира, застала је и притиснула неке дугмиће. Уместо да покрене штоперицу, подесила је да микроталасна пећница ради 30 минута и притиснула је старт. Након 20 минута вежбе, вратила се у кухињу да провери колико је преостало времена и видела је да се микроталасна пећница запалила.
Онда је отрчала до дворишта где сам ја радио баштенске послове, вичући да је кућа у пламену. Брзо сам улетео у кућу, и заиста нашао микроталасну пећницу у пламену.
У настојању да спасим свој дом од пожара, дошао сам до задњег дела микроталасне, искључио је, и искористио кабал за напајање да подигнем запаљену пећницу са пулта. У нади да ћу бити херој и да ћу спасити дан, као и наш дом, завртео сам микроталасну пећницу држећи је за кабал како бих је удаљио од свог тела, изашао у двориште , и још једним замахом бацио сам микроталасну на травњак. На том месту, могли смо шмрком да угасимо пламен.
Шта је кренуло наопако? Микроталасна пећница треба да има нешто што би апсорбовало њену енергију, и када нема ничега унутра да апсорбује ту енергију, пећница је сама апсорбује, и може се запалити, нестајући у пламену и пепелу.9 Наша цела микроталасна се запалила и изгорела јер није било ничега у њој.
Исто тако, они који имају веру и реч Божју дубоко у својим срцима биће у могућности да апсорбују и избегну ватрене стрелице, које противник сигурно шаље да би нас уништио. 10 Насупрот томе, наша вера, нада и убеђења не могу истрајати, и попут празне микроталасне пећнице, можемо постати жртва.
Научио сам да ако имам реч Божју дубоко у својој души, заједно са вером у Господа Исуса Христа и Његово помирење, то ми омогућава да добијем моћ Божју како бих избегао непријатеља и све оно што може да баци на мене. Током суочавања са изазовима, можемо се уздати у обећање који је Господ дао Павлу: „Јер нам Бог не даде духа страха, него силе, љубави и разборитости”.11
Знамо да Спаситељ као дете „растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божја беше на Њему”.12 Знамо и да током свог одрастања „Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи”.13 И знамо да они, који су Га слушали до времена када је започео своју службу „чуђаху се науци Његовој; јер Његова беседа беше силна”.14
Током припреме, Спаситељ је растао у моћи и био је у стању да се одупре свим Сотониним искушењима.15 Ако следимо Спаситељев пример и припремимо се проучавањем речи Божје и продубљивањем наше вере, можемо примити моћ Божју да бисмо се одупрли искушењима.
Током овог времена забране окупљања, када је немогуће посетити храм, потрудио сам се, у ствари, да наставим са проучавањем и учењем више о моћи Божјој коју примамо када склапамо и држимо храмске завете. Као што је речено у молитви посвећења храма у Киртланду, излазимо из храма наоружани моћу Божјом.16 Не постоји рок трајања који је у вези са моћу коју Бог поверава онима који склапају и држе храмске завете нити забрана над том моћу за време пандемије; Његова моћ се смањује у нашим животима само ако закажемо у држању својих завета и не живимо начином који ће нам омогућити да се трајно оспособимо да примимо Његову моћ.
Током служења са својом драгом супругом као вође мисије на Тајланду, Лаосу и Мијанмару, осведочили смо се из прве руке у моћ Божју коју примају они који склопе и држе свете храмске завете. Храмски фонд за помоћ члановима омогућио је многим свецима из ових трију земаља да иду у храм након што су учинили све што су могли својом личном жртвом и припремом. Организовао сам састанак групе од 20 верних светаца из Лаоса на аеродрому у Банкоку, на Тајланду, како бих им помогао са трансфером на други аеродром у Банкоку да би ухватили свој лет за Хонг Конг. Ови чланови су били препуни узбуђења што најзад путују у дом Господњи.
Када смо при повратку срели ове добре свеце, евидентна је била додатна јеванђеоска зрелост и моћ који потичу од примања храмских даривања и уласка у завет са Богом. Јасно је да су ови свеци изашли из храма „наоружани [Његовом] моћу”.17 Ова моћ да чине више од онога што су могли сами даје им снагу да истрају у изазовима црквеног чланства у својој земљи и да иду даље носећи „веома велике и величанствене вести, у истини”,18 док настављају да изграђују Господње царство у Лаосу.
За време немогућности да одемо у храм, јесмо ли се сви ми уздали у завете које смо склопили у храму како бисмо поставили јасан, непроменљиви смер кретања у нашим животима? Ови завети, ако их држимо, дају нам план и очекивања за будућност и јасну одлучност да се оспособимо да примимо све оно што нам је Господ обећао због наше верности.
Позивам вас да тражите моћ коју Бог жели да вам да. Сведочим да ћемо, ако тражимо ту моћ, бити благословени већим разумевањем љубави коју наш Небески Отац има за нас.
Сведочим да је наш Небески Отац, зато што нас воли, послао свог Љубљеног Сина, Исуса Христа, да буде наш Спаситељ и Откупитељ. Сведочим о Исусу Христу, ономе који има сву моћ,19 и то чиним у име Исуса Христа, амен.