Иштите, тражите, и куцајте
Важан део плана Небеског Оца је прилика да разговарамо са Њим кад год пожелимо.
Пре четири месеца, док сам проучавао Света писма, читао сам о Алминој мисији у Амонихи када сам наишао на овај предлог у приручнику Хајде за мном: „Док будете читали о великим благословима које је Бог дао народу Нефијевом (видети Aлмa 9:19–23), размишљајте о великим благословима које је дао вама.”1 Одлучио сам да направим списак Божјих благослова и забележим их у својој дигиталној верзији приручника. За неколико минута набројао сам 16 благослова.
Међу њима су били најважнији благослови Спаситељеве милости и жртва помирења за мене. Такође сам записао благослов који сам имао да представљам Спаситеља као млади мисионар у Португалији, а касније и са мојом вечном сапутницом, Патрицијом, у бразилској Јужној мисији Порто Алегре, где смо служили са 522 моћних и дивних мисионара. Када је реч о Патрицији, многи благослови које сам забележио тога дана су благослови у којима смо уживали током свих 40 година брака – укључујући печаћење у Храму Сао Пауло Бразил, наше троје дивне деце, њихове супружнике и наших 13-оро унучади.
Мисли су ми се такође окренуле мојим праведним родитељима, који су ме одгајали по јеванђеоским начелима. Посебно сам се сетио тренутка када је моја мајка пуна љубави клечала са мном у молитви крај мог кревета када сам имао око 10 година. Сигурно је осећала да моје молитве морају да се побољшају да би стигле до мог Небеског Оца. Стога је рекла: „Прво ћу се ја помолити, а након моје молитве помоли се ти.” Наставила је са тим обрасцем многе ноћи, све док није била уверена да сам у начелу и вежбањем научио како да разговарам са Небеским Оцем. Бићу јој заувек захвалан што ме је научила да се молим, јер сам сазнао да мој Небески Отац чује моје молитве и одговара на њих.
Заправо, то је био још један благослов који сам уврстио у свој списак – дар да могу да чујем и сазнам Господњу вољу. Важан део плана Небеског Оца је прилика да разговарамо са Њим кад год пожелимо.
Позив од Господа
Када је Спаситељ посетио Америку након свог васкрсења, поновио је позив који је упутио својим ученицима у Галилеји. Рекао је:
„Иштите, и даће вам се. Тражите, и наћи ћете. Куцајте, и отвориће вам се.
„Јер сваки који иште, прима, и који тражи, налази, и који куца, отвара му се” (3. Нефи 14:7–8; такође видети Maтеј 7:7–8).
Наш пророк, председник Расел М. Нелсон, упутио је сличан позив у наше време. Рекао је: „Молите се у име Исуса Христа у вези са својим бригама, својим страховима, својим слабостима – да, највећим чежњама свог срца. А затим слушајте! Записујте мисли које вам долазе. Забележите своја осећања и предузмите кораке на које сте подстакнути. Ако дан за даном, месец за месецом, годину за годином будете понављали тај процес, ‘јачаћете у начелу откривења’”.2
Председник Нелсон је додао: „У предстојећим данима немогуће је духовно преживети без усмеравајућег и утешитељског утицаја Светог Духа.”3
Зашто је откривење толико битно за наше духовно преживљавање? Јер свет може бити збуњујући и бучан, пун обмана и ометања. Комуникација са нашим Небеским Оцем омогућава нам да разаберемо шта је истина, а шта лаж, шта је битно за Господњи план за нас, а шта није. Свет такође може бити оштар и узнемирујућ. Али док отварамо своја срца у молитви, осетићемо утеху која долази од нашег Небеског Оца и сигурност да нас воли и цени.
Иштите
Господ је рекао да „сваки који иште, прима”. Искати делује једноставно, а опет је моћно јер открива наше жеље и нашу веру. Међутим, потребно је време и стрпљење да бисмо научили да разумемо Господњи глас. Ми обраћамо пажњу на мисли и осећања која нам долазе у ум и срце и записујемо их, као што нам је то саветовао наш пророк. Бележење наших утисака је важан део примања. Помаже нам да се сетимо, прегледамо и поново осетимо оно чему нас Господ поучава.
Недавно ми је блиска особа рекла: „Верујем да је лично откривење истинито. Верујем да ће ми Свети Дух показати све што треба да радим.4 Лако је поверовати када са несумњивим уверењем осетим како ми гори у грудима.5 Али како да дођем до тога да ми Дух Свети увек говори на том нивоу?”
Мојој блиској особи и свима вама рекао бих да бих и ја волео да непрестано осећам те снажне утиске Духа и увек јасно видим пут који треба следити. Али не осећам. Међутим, оно што бисмо могли чешће да осетимо је тихи, танки Господњи глас који шапће нашем уму и срцу: „Овде сам. Волим те! Настави; уради најбоље што можеш. Подржаћу те.” Не треба увек да знамо све или да видимо све.
Тихи, танки глас је уверавајући, охрабрујући и утешан – и много пута нам је управо то потребно тога дана. Дух Свети је стваран, и утисци од Њега су стварни – велики и мали.
Тражите
Господ даље обећава:„Који тражи, налази.” Тражење подразумева ментални и духовни напор – дубоко размишљање, тестирање, покушавање и проучавање. Тражимо јер верујемо у Господња обећања. „Јер онај који хоће да дође к Богу, ваља да верује да има Бог и да плаћа онима који Га траже” (Јеврејима 11:6). Када тражимо, понизно признајемо да морамо још много тога да научимо, а Господ ће проширити наше разумевање, припремајући нас да примимо више. „Јер гле, овако говори Господ Бог: „Даћу деци човечјој редак по редак, пропис за прописом, мало овде мало онде… Јер оном који прима даћу још” (2 . Нефи 28:30).
Куцајте
На крају је Господ рекао: „Који куца, отвориће му се.” Куцати значи деловати са вером. Када Га активно следимо, Господ отвара пут пред нама. Постоји дивна химна која нас поучава да се „пробудимо и учинимо нешто више него да сањамо о [свом] стану на небу. Чинити добро је задовољство, радост преко мере, благослов дужности и љубави”.6 Старешина Герит В. Гонг, из Већа дванаесторице, недавно је објаснио да откривење често примамо док чинимо добро. Рекао је: „Док се трудимо да служимо онима око нас, мислим да нам Господ даје додатну меру своје љубави према њима, а самим тим и према нама. Мислим да чујемо Његов глас – осећамо Га на другачији начин – док се молимо да помогне онима око нас, јер је то једна од молитава које Он најрадије жели да услиши.”7
Алмин пример
Онај једноставан предлог у приручнику Хајде за мном да размишљам о својим благословима донео је слатки дух и нека неочекивана духовна запажања. Док сам читао о Алми и његовом служењу у Амонихи, открио сам да Алма даје добар пример тога шта значи искати, тражити и куцати. Читамо: „Алма се веома труђаше у Духу, борећи се са Богом у снажној молитви да излије Духа свога на народ.” Међутим, та молитва није услишена онако како се надао и Алма је избачен из града. „Притиснут жалошћу”, Алма се спремао да одустане, кад му је анђео пренео ову поруку: „Благословен си Алма. Уздигни, стога, главу своју и радуј се јер имаш велик разлог да се радујеш.” Анђео му је тада рекао да се врати у Амониху и покуша поново, и Алма „[се] журно врати”.8
Шта од Алме учимо о искању, тражењу и куцању? Сазнајемо да молитва захтева духовни рад и не води увек исходу којем се надамо. Али када се осећамо обесхрабрено или смо оптерећени тугом, Господ нам даје утеху и снагу на различите начине. Можда неће одговорити на сва наша питања или одмах решити све наше проблеме; уместо тога нас подстиче да и даље покушавамо. Ако тада брзо ускладимо свој план са Његовим планом, Он ће нам отворити пут, као што је учинио и Алми.
Моје сведочанство је да је ово раздобље пунине Јеванђеља. У својим животима можемо уживати у благословима Помирења Исуса Христа. Имамо Света писма која су нам широко доступна. Воде нас пророци који нас уче вољи Господњој за тешка времена у којима живимо. Поред тога, имамо директан приступ сопственом откривењу, тако да нас Господ може лично утешити и водити. Као што је анђео рекао Алми, имамо „велик разлог да се радује[мо]” (Алма 8:15). У име Исуса Христа, амен.