Препоручени Господу
Започните процес како да постанете „препоручени Господу” да би Његов дух био обилно са вама.
Добро јутро, браћо и сестре. Као ученик нашег Спаситеља, Исуса Христа, радујем се што ћемо се виртуелно окупити на овој конференцији из свих крајева света.
Ово је била најнеобичнија година. За мене је започела задужењем од Првог председништва да у име Господње извршим поновно посвећење Храма Дурбан, у Јужној Африци. Никада нећу заборавити величанственост те грађевине. Али више од положаја, увек ћу ценити достојанство људи који су били тако добро припремљени да уђу то свето здање. Дошли су спремни да уживају у једном од крунских благослова Обнове; посвећењу дома Господњег. Дошли су срца испуњених љубављу према Њему и Његовом помирењу. Дошли су испуњени захвалношћу нашем Небеском Оцу што је обезбедио свете обреде који воде ка узвишењу. Дошли су достојни.
Храмови, где год да се налазе, уздижу се изнад путева света. Сваки храм светаца последњих дана – свих 168 – стоји као заоставштина наше вере у вечни живот и радост што ћемо је проводити са својим породицама и нашим Небеским Оцем. Боравак у храму увећава наше разумевање према Богу и вечном Јеванђељу, нашу посвећеност да живимо по истини и поучавамо је, и нашу спремност да следимо пример нашег Господа и Спаситеља Исуса Христа.
На спољашњој страни сваког храма Цркве налазе се прикладне речи, „Светост Господу”. Храм је дом Господњи и уточиште од света. Његов дух окружује оне који служе међу тим светим зидовима. Он поставља мерила по којима улазимо као Његови гости.
Мој таст, Блејн Твичел, један од најбољих људи које сам познавао, поучио ме је великој лекцији. Сестра Разбенд и ја смо га посетили када је био скоро при крају свог смртничког путовања. Када смо ушли у његову собу, његов бискуп је управо одлазио. Док смо поздрављали бискупа, помислио сам, „Какав фин бискуп. Овде је да би послуживао верном члану свог одељења”.
Поменуо сам Блејну: „Зар није дивно од бискупа што је дошао у посету”.
Блејн ме је погледао и одговорио, „Ово је далеко више од тога. Замолио сам бискупа да дође јер сам желео да обавим интервју за храмску препоруку. Желим да одем препоручен Господу.” И учинио је то!
Та фраза, „препоручен Господу”, остала ми је у сећању. Оставила је потпуно ново виђење тога шта значи бити редовно интервијуисан од стране наших црквених вођа. Храмска препорука је била тако важна да је у првобитној цркви, све до 1891. сваку храмску препоруку потписивао председник Цркве.1
Било за младе или одрасле, ваш интервју за храмску препоруку не своди се само на обавити га или не обавити. Препорука није ставка са списка, пропусница или карта за посебно место. Она има много већу и светију сврху. Да бисте се оспособили за признање звано храмска препорука, морате живети у хармонији са учењима Цркве Исуса Христа светаца последњих дана.
У свом интервјуу имате прилику да истражите своју душу о својој личној вери у Исуса Христа и Његово помирење. Имате благослов да изразите своје сведочанство о обновљеном Јеванђељу, вашу спремност да подржите оне које је Господ позвао да воде Његову Цркву, своју веру у јеванђеоска учења, испуњење својих породичних обавеза, и ваше квалитете поштења, честитости, оданости, послушности, поштовања Речи мудрости, закона десетине и светковања дана Шабата. Ово су основна начела живота посвећеног Исусу Христу и Његовом делу.
Ваша храмска препорука одражава дубоку духовну намеру да настојите да живите према законима Господњим и волите оно што Он воли: понизност, кроткост, постојаност, милосрђе, храброст, саосећање, праштање и послушност. Да ли сте се обавезали на ове стандарде када сте се потписали на том светом документу.
Ваша храмска препорука отвара небеска врата вама и другима са правима и обредима од вечног значаја, укључујући крштења, даривања, бракове и печаћења.
Бити „препоручен Господу” значи подсетити се на оно шта се очекује од свеца последњих дана који држи завет. Мој таст, Блејн, гледао је на то као на непроцењиву припрему за дан када ће достојно стајати пред Господом.
Сетите се када се Мојсије пењао на Гору Хорив и када му се Господ Јахве појавио у запаљеном грму. Бог му је рекао, „Изуј обућу своју са ногу својих, јер је место где стојиш света земља”. 2
Изување обуће пред вратима Храма је напуштање световних жеља или задовољстава које нас ометају да духовно напредујемо, стављање на страну онога што нас одвлачи од нашег драгоценог смртничког живота, издизање изнад препирки, и тражење времена за светост.
Божанским планом, наше физичко тело је Божја творевина, храм за наш дух, и треба да се према њему односимо са поштовањем. Тако су истините речи химне из Школице, „Моје тело је храм коме треба посебна нега”.3 Када се Господ указао Нефијцима, заповедио је: „Посветите [се] примањем светог Духа, како бисте неукаљани стали пред мене”.4 „Какви људи морате бити”? Упитао је Господ а онда одговорио, „онакви као што сам ја”.5 „Препоручивањем Господу”, ми настојимо да будемо попут Њега.
Сећам се да сам слушао председника Хауарда В. Хантера у његовом првом конференцијском обраћању као 14-ог председника Цркве. Рекао је: „Најдубља жеља мог срца је да сваки члан Цркве буде достојан уласка у храм. Господ би био срећан када би сваки одрасли члан био достојан – и носио – важећу храмску препоруку”.6 Додао бих да ће препорука ограничене употребе расчиситити пут нашим драгоценим младима.
Председник Нелсон се осврнуо на изјаву председника Хантера: „Тога дана, шестог јуна, хиљаду деветсто деведесет шесте, храмска препорука коју носимо постала је другачији објекат у мом новчанику. Пре тога, била је средство за постизање циља. Била је средство помоћу кога улазим у дом Господњи; али након што је то изјавио, постала је циљ сама по себи. Постала је мој беџ послушности пророку Божјем”.7
Ако треба да ускоро примите препоруку или ако је ваша препорука истекла, станите у ред испред бискупових врата баш као што су први свеци стајали у реду испред врата храма Наву 1845. и 1846.8 Моји преци су били међу тим вернима. Напустили су свој дивни град и отишли на запад, али су знали да постоје света искуства која их очекују у храму. Сара Рич је о суровом путу у Ајову записала: „Да није било вере и знања које смо примили у том храму о…, наше путовање би било као… скок у таму”.9 То је оно што пропуштамо ако кроз овај живот идемо сами без надахнућа и мира који су нам обећани у храму.
Започните сада процес да будете „препоручени Господу” да би Његов дух био обилно са вама и да би вам Његова мерила донела „мирну савест” .10
Ваше вође младих, председник већа старешина, председница Потпорног друштва, и браћа и сестре који вам послужују помоћи ће вам да се припремите а ваш бискуп или председник огранка ће вас са љубављу усмеравати.
Пролазимо кроз време у ком су храмови затворени или се ограничено употребљавају. За председника Нелсона и оне од нас који служимо са њим, надахнута одлука да се храмови затворе била је „болна” и „обавијена бригом”. Председник Нелсон се запитао, „Шта бих рекао пророку Џозефу Смиту? Шта бих рекао Бригаму Јангу, Вилфорду Вудруфу, и другим председницима све до председника Томаса С. Монсона”?11
Сада, постепено и са захвалношћу поново отварамо храмове за печаћења и даривања на ограниченој бази.
Достојност за одласка у храм, ипак, није укинута. Дозволите ми да истакнем, било да имате приступ храму или не, потребна вам је важећа храмска препорука да бисте чврсто остали на заветном путу.
Крајем прошле године сестра Разбенд и ја били смо по задатку на Новом Зеланду и разговарали са великом групом младих пунолетних самаца. Нису имали лак приступ храму; један у Хамилтону се реновирао, а чекали су постављање тамеља за други у Окланду. Ипак, осећао сам се надахнуто да их позовем да обнове или приме своје храмске препоруке.
Иако нису могли да их покажу у храму, могли су да се представе пред Господом да су чисти и спремни да Му служе. Бити достојан храмске препоруке је заштита од непријатеља, јер сте се чврсто обавезали пред Господом што се тиче вашег живота, и обећање да ће Дух бити са вама.
Када истражујемо податке о нашим прецима и шаљемо њихова имена за вршење обреда обављамо храмско дело. Док су наши храмови затворени, ми можемо да истражујемо наше породице. Са Духом Божјим у срцима, ми, као посредници, стојимо ради њих да би били „препоручени Господу”.
Када сам служио као извршни директор у Одељењу за храмове, често сам слушао председника Гордона Б. Хинклија како користи овај стих који је Господ изговорио о Храму у Навуу: „Нека се дело изградње храма мога, и сва друга дела која вам одредих, наставе и не престају; и нека се марљивост ваша, и постојаност ваша, и стрпљивост, и дела ваша удвоструче, и нипошто нећете изгубити награду своју, говори Господ над војскама”.12
Наше храмско дело је везано за нашу вечну награду. Недавно смо стављени на искушење. Господ нас је позвао да у храмовима радимо са „марљивошћу… постојаношћу, и стрпљивошћу”.13 Бити „препоручен Господу”, захтева ове квалитете. Морамо бити марљиви у живљењу по заповестима, постојани у обраћању пажње на наше храмске завете, и захвални за оно што Господ наставља да нас учи о њима, и стрпљиви док чекамо да се храмови поново отворе у свом пуном капацитету.
Када нас Господ позива да „дуплирамо наше напоре, тражи да напредујемо у праведности”. На пример, можемо проширити наше проучавање Светих писама, истраживање породичне историје, и наше молитве вере да можемо да делимо своју љубав према Господњем дому са онима који се припремају да приме храмску препоруку, посебно члановима наше породице.
Обећавам вам као апостол Господа Исуса Христа да ћете се својим настојањем да удвостручите своје праведне напоре, осетити обновљенима у свом посвећењу Богу Оцу и Исусу Христу, осетићете обиље Светог Духа који ће вас водити, бићете захвални за своје свете завете и осетићете мир, знајући да сте „препоручени Господу”. У име Исуса Христа, амен.