Беше хлеба
Док тежимо да се временски припремимо, са већим самопоуздањем можемо се суочити са животним искушењима.
Пре ограничења путовања проузрокованих тренутном пандемијом, враћао сам се кући са међународног задатка када сам, због проблема са заказивањем, имао прекид путовања у недељу. Између летова имао сам времена да присуствујем локалном причесном састанку, на коме сам поделио кратку поруку. Након састанка, одушевљени ђакон ми је пришао и питао да ли познајем председника Нелсона и да ли сам икада имао прилику да се рукујем са њим. Одговорио сам да га познајем, да сам се руковао са њима и да, као члан Председавајућег бискупства, имам прилику да се неколико пута недељно састанем са председником Нелсоном и његовим саветницима.
Тада је млади ђакон сео на столицу, подигао руке у ваздух и узвикнуо: „Ово је највећи дан у мом животу”! Браћо и сестре, нећу подићи руке у ваздух и узвикнути, али сам вечно захвалан за живог пророка и за смернице које добијамо од пророка, виделаца и откровитеља, посебно у време изазова.
Од почетка времена, Господ је давао смернице да би помогао свом народу да се духовно и материјално припреме за невоље и искушења за које Он зна да ће доћи као део овог смртничког искуства. Те невоље могу бити личне или опште природе, али Господње смернице ће пружити заштиту и подршку у оној мери у којој се будемо обазирали на Његове савете и деловали према њима. Диван пример се налази у извештају из књиге Постања, где сазнајемо о Јосифу у Египту и његовом надахнутом тумачењу фараоновог сна.
„А Јосиф рече Фараону… Бог јавља Фараону шта је наумио…
Ево доћи ће седам година врло родних свој земљи мисирској.
А иза њих настаће седам гладних година, где ће се заборавити све обиље у земљи мисирској, јер ће глад сатрти земљу.”1
Фараон је послушао Јосифа, одговорио на оно што му је Бог показао у сну и одмах се почео припремати за оно што долази. У Светом писму је потом забележено:
„И за седам родних година роди земља свашта изобила.
И стаде Јосиф купити за тих седам година…
Тако накупи Јосиф жита врло много колико је песка морског, тако да га преста мерити, јер му не беше броја.”2
Кад прође седам година обиља, рекоше да „наста седам година гладних, као што је Јосиф напред казао. И беше глад по свим земљама, а по свој земљи мисирској беше хлеба”.3
Данас смо благословени што нас воде пророци који разумеју потребу да се припремимо за невоље „кој[е] ће сићи”4, и који такође препознају ограничења или забране на које можемо наићи у настојању да следимо њихов савет.
Јасно је разумљиво да утицај пандемије КОВИД-19, као и разарајуће природне катастрофе, не гледају ко је ко и прелазе етничке, социјалне и верске границе сваког континента. Радна места су изгубљена, а приходи смањени јер су отпуштања утицала на могућност рада, а здравствени и правни изазови утицали на радну способност.
Свима који су погођени изражавамо разумевање и забринутост за вашу ситуацију, као и чврсто уверење да следе бољи дани. Благословени сте бискупима и председницима огранака који приступају и помажу члановима својих јединица са материјалним потребама и који имају приступ алатима и изворима који вам могу помоћи да поново станете на ноге и поставе вас на пут ка самосталности, док примењујете начела припремљености.
У данашњем окружењу, са пандемијом која је уништила читаве економије као и појединачне животе, било би недоследно од саосећајног Спаситеља да игнорише стварност са којом се многи боре и затражи од њих да почну да праве резерве хране и новца за будућност. Међутим, то не значи да треба трајно игнорисати начела припреме – једино што та начела треба да се примењују „у мудрости и реду”,5 тако да попут Јосифа у Египту можемо рећи: „Беше хлеба.”6
Господ не очекује од нас да радимо више него што можемо, али очекује да чинимо оно што можемо, када то можемо. Као што Нас је председник Нелсон подсетио на нашој последњој генералној конференцији, „Господ воли труд”.7
Црквене вође често су подстицале свеце последњих дана „да се припреме за животне недаће тако што ће имати основне залихе хране и воде и нешто уштеђевине”.8 Истовремено, охрабрени смо да „будемо мудри” и „не идемо у крајност”9 у нашим настојањима да направимо кућно складиште и финансијску резерву. Извор под насловом Личне финансије за самосталност, објављен 2017. године и тренутно доступан на црквеној интернет страници на 36 језика, започиње поруком Првог председништва у којој се каже:
„Господ је изјавио: ‘Моја сврха је да обезбедим своје свеце’ [Учење и завети 104:15]. Ово откривење је Господње обећање да ће обезбедити материјалне благослове и отворити врата самосталности…
…Прихватање ових начела и живот у складу са њима ће вам боље омогућити да примите материјалне благослове које је Господ обећао.
Позивамо вас да марљиво проучите и примењујете ова начела и поучите чланове своје породице о њима. Док то будете чинили, ваш живот ће бити благословен… [јер] … сте дете нашег Небеског Оца. Воли вас и никада вас неће напустити. Он вас познаје и спреман је да вам пружи духовне и материјалне благослове самосталности.”10
Овај извор укључује поглавља посвећена прављењу буџета и животу у оквиру њега, штитећи ваше породице од тешкоћа, управљању у финансијским кризама, улагању за будућност, и још доста тога а доступан је свима на интернет страници Цркве или путем ваших локалних вођа.
Када разматрамо начело припремљености, можемо се угледати на пример Јосифа у Египту да бисмо добили надахнуће. Сазнање шта ће се догодити није било довољно да их проведе кроз „мршаве” године без жртвовања у одређеној мери током година обиља. Уместо да конзумирају све што су фараонови поданици произвели, ограничења су успостављена и испоштована, обезбедивши довољно за њихове непосредне, као и будуће потребе. Није било довољно знати да ће доћи изазовна времена. Морали су да делују и, због њиховог труда, „беше хлеба”.11
То доводи до важног питања: „Дакле, шта сад?” За почетак треба разумети да је све духовно за Господа, „и никада” нам није дао „закон који је временски”.12 Све, дакле, указује на Исуса Христа, као темељ на ком морамо градити… чак и своју материјалну припремљеност.
Бити материјално припремљени и самостални значи „веровати да смо благодаћу, или оспособљавајућом моћу Исуса Христа и сопственим трудом, способни да прибавимо све духовне и материјалне животне потребе за себе и своје породице”.13.
Додатни аспекти духовне основе за материјалну припремљеност укључују деловање „у мудрости и реду”,14 што подразумева постепено прикупљање хране и уштеђевине, током времена, и друго, прихватање „малих и једноставних” средстава,15 што је исказивање вере да ће Господ увеличати наше мале, али доследне напоре.
Са успостављеном духовном основом можемо успешно применити два важна елемента материјалне припремљености – управљање финансијама и кућне залихе.
Кључно начело за управљање финансијама укључују плаћање десетине и прилога, елиминисање и избегавање дуга, припрему и живот у оквиру буџета, и штедњу за будућност.
Кључни начела кућног складиштења укључују прављење залиха хране, складиштење воде, као и друге потрепштине на основу личних и породичних потреба, а све то зато што је дом „најбоље складиште”16 које постаје „најприступачнији магацин у време потребе”.17
Када усвојимо духовна начела и тражимо надахнуће од Господа, бићемо усмеравани да знамо Господњу вољу за нас, појединачно и као породице, и како најбоље применити важна начела временске припремљености. Најважнији корак од свега је почетак.
Старешина Дејвид А. Беднар је поучио овом начелу када је рекао: „Деловање је исказивање вере… Искрена вера је усредсређена на Господа Исуса Христа и увек води праведном деловању.”18
Браћо и сестре, у свету који се стално мења морамо се припремити за неизвесност. Чак и са бољим данима који су пред нама, знамо да ће се временски врхови и долине смртности наставити. Док тежимо да се материјално припремимо, са животним искушењима можемо се суочити са већим самопоуздањем, миром у срцу и, попут Јосифа у Египту, моћи ћемо да кажемо: „Беше хлеба.”19 У име Исуса Христа, амен.