Силан дар Сина
Кроз Исуса Христа можемо избећи заслужене муке својих моралних промашаја и превазићи незаслужене муке својих смртничких несрећа.
Док сам летос читао Мормонову књигу у оквиру лекција из приручника Хајде за мном, био сам запањен Алминим извештајем о томе да када је постао потпуно свестан свих својих грехова, није било „ничег силног и тако горког као што беху болови [његови]”.1 Признајем да су ми се речи о силном болу делимично привукле пажњу због моје борбе те седмице са каменом у бубрегу од седам милиметара. Никада ниједан човек није доживео нешто „тако велико” када се „мало и једноставно остварује”.
Алмин начин изражавања ми је такође привукао пажњу због речи силно, у енглеском преводу Мормонове књиге, која обично описује ствари изузетне лепоте или неупоредиве величанствености. На пример, Џозеф Смит је приметио да је анђео Морони носио одећу „најизразитије белине”, белине за коју је рекао да је „изван свега земаљског” коју је икада видео.3 Ипак силно може пренети крајњи интензитет чак и за нешто грозно. Дакле, Алма и врхунски речници повезују силан бол са „мучењем” и „раздирањем” и „агонијом” у „највећој мери”.4
Алмин опис одражава отрежњујућу стварност да у неком тренутку морамо осетити потпуну, мучну кривицу због сваког греха који починимо. То је захтев правде и сам Бог не може то да промени.5 Када се Алма сетио „свих” својих греха – посебно оних који су уништавали веру других – његов бол био је готово неподношљив, а идеја да стане пред Бога испунила га је „неизрецивим ужасом”. Пожелео је да „буде мртав и телом и душом”.6
Међутим, све је почело да се мења, рекао је Алма, у тренутку кад се „сети[о]” прореченог „доласк[а]… Исуса Христа… да изврши помирење за грехе света”, и он „[завапи] у срцу своме: О Исусе, сине Божји, смилуј ми се”. Са том једном мишљу и том једном молбом, Алмина душа беше испуњена радошћу „великом као што беше [његов] бол”.7
Никада не смемо заборавити да је сама сврха покајања поднети одређени јад и претворити га у чисто блаженство. Захваљујући Његовој „непосредн[ој] доброт[и]”,8 истог тренутка када дођемо Христу – показујући веру у Њега и истинску промену срца – сламајућа тежина наших грехова почиње да се са наших леђа пребацује на Његова. То је могуће само зато што је Он, који је без греха, претрпео „бескрајну и неизрециву агонију”9 сваког појединачног греха у универзуму Његових творевина, за све Његове творевине – патњу толико тешку да је крв капала из сваке Његове поре. Из непосредног, личног искуства, Спаситељ нас тако упозорава, у савременим Светим писмима, да немамо појма колико ће бити „силне” наше „патње” ако се не покајемо. Али са недокучивом великодушношћу Он, такође, разјашњава: „Јер гле, ја, Бог, претрпех све то за све, да они не би трпели ако се покају.”10 – покајање које нам омогућава да „искус[имо] „силну радост” коју је Алма искусио.11 Само због тог учења сам „Сав задивљен”.12 Ипак, оно што је запањујуће, Христ нуди још више.
Понекад силан бол не долази због греха, већ због ненамерних грешака, туђих поступака или сила ван наше контроле. У тим тренуцима можете завапити попут праведног псалмисте:
„Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме;
… и гроза подузе ме.
… Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо.”13
Медицина, професионално саветовање или законске надокнаде могу нам помоћи у ублажавању наше патње. Али имајте на уму, сви добри дарови – укључујући и ове – долазе од Спаситеља.14 Без обзира на узроке наших најгорих рана и туга, крајњи извор олакшања је исти: Исус Христ. Он једини има пуну моћ и исцелитељски мелем да исправи сваку грешку, надокнади сваку неправду, прилагоди сваку несавршеност, исцели сваку рану и испоручи сваки закаснели благослов. Попут сведока из давнина, и ја сведочим да „немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима”,15 него брижног Откупитеља који је сишао са свог престола и ишао „трпећи боли и невоље и искушења сваке врсте; … да би… знао како да помогне своме народу”.16
За свакога данас ко подноси тако јаке или толико јединствене боли да осећате да их нико други не може у потпуности разумети, можда имате суштину. Можда не постоји члан породице, пријатељ или вођа свештенства – колико год осетљив и добронамеран био – који тачно зна шта осећате или има праве речи које ће вам помоћи у исцељењу. Али знајте ово: постоји неко ко савршено разуме шта доживљавате, који је „моћнији од целе земље”,17 и који „може још изобилније све чинити шта иште[те] или мисли[те]”.18 Процес ће се одвијати на Његов начин и по Његовом распореду, је увек спреман да исцели сваку унцу и аспект ваше агоније.
Када Му то дозволите, открићете да ваша патња није била узалудна. Говорећи о многим највећим библијским херојима и њиховим тугама, апостол Павле је рекао: „Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства.”19 Видите, сама природа Бога и циљ нашег земаљског постојања је срећа,20 али не можемо постати савршена бића божанске радости без искустава која нас тестирају, понекад до саме сржи. Павле каже да је и сам Спаситељ створен вечно „доврш[ен] [или савршен] страдањем”.21 Зато се чувајте сотонског шапутања, да када бисте били боља особа, избегли бисте таква искушења.
Такође се морате одупрети лажи да ваше патње наговештавају да сте изван круга Божјих изабраника, који као да клизе из једног благословеног стања у друго. Уместо тога, видите себе онако како вас је Јован Откровитељ сигурно видео у свом величанственом откривењу последњих дана. Јер Јован је видео „народ многи, ког не може нико избројати, од сваког језика и колена и народа и племена, [који] стајаше пред престолом и пред Јагњетом, обучен у хаљине беле… [који] повикаше гласом великим говорећи: Спасење Богу нашем”.22
Када је упитао: „Ови обучени у беле хаљине ко су, и откуда дођоше? Јован је примио одговор: „Ово су који дођоше од невоље велике, и опраше хаљине своје и избелеше хаљине своје у крви Јагњетовој.”23
Браћо и сестре, патња у праведности помаже да будете оспособљени за Божје изабране, а не одвојени од њих. И то њихова обећања чини вашим обећањима. По Јовановим речима, „неће[те] огладнети, и неће на [вас] пасти сунце, нити икаква врућина. Јер Јагње, које је насред престола, пашће[вас], и упутиће [вас] на изворе живе воде; и Бог ће отрти сваку сузу од очију [ваших].”24
„И смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести неће бити више.”25
Сведочи вам да захваљујући запањујућој доброти Исуса Христа и Његовог бесконачног помирења можемо избећи заслужене муке својих моралних промашаја и победити незаслужене муке својих смртничких несрећа. Под Његовим вођством, ваша божанска судбина биће неупоредива величанственост и неописива радост – радост тако интензивна и тако јединствена за вас, ваш посебни „пепео” постаће лепота „изван свега земаљског”.26 Да сада можете окусити ту срећу и заувек бити испуњени њоме, позивам вас да урадите оно што је учинио и Алма: дозволите да се ваш ум чврсто држи силног дара Сина Божјег, како је откривено кроз Његово Јеванђеље у овој, Његовој истинитој и живој Цркви. У име Исуса Христа, амен.