1. И ево, догоди се да се Алма врати из ^аземље Гедеон, пошто поучаваше народ у Гедеону многим стварима које не могу бити записане, успоставивши ред у цркви, као што пре беше учинио у земљи Зарахемли, да, врати се он у дом свој у Зарахемлу да се одмори од дела која беше извршио.

2. И тако се заврши девета година владавине судија над народом Нефијевим.

3. И догоди се да почетком десете године владавине судија над народом Нефијевим, Алма отпутова одатле и упути се према земљи Мелек, западно од ^ареке Сидона, на запад дуж границе са пустињом.

4. И он поче поучавати народ у земљи Мелек у складу са ^асветим редом Божјим по ком беше позван, и поче поучавати народ широм земље Мелек.

5. И догоди се да му долажаше народ из свих крајева земље која беше у пределу поред пустиње. И крштаваху се широм целе земље.

6. Тако, кад он беше довршио своје дело у Мелеку, отпутова одатле и упути се на тродневно путовање на север земље Мелек и дође у земљу која се зваше Амониха.

7. Ево, беше обичај у народу Нефијевом да назове земље своје и градове своје и села своја, да, чак и све засеоке своје, по имену оног који би их први запосео, а тако беше и са земљом Амонихином.

8. И догоди се да када Алма дође у град Амониху поче им проповедати реч Божју.

9. Ево, Сотона беше веома ^аобузео срца народа у граду Амонихи, стога не послушаше речи Алмине.

10. Ипак, Алма се веома ^атруђаше у Духу, ^бборећи се са Богом у ^вснажној молитви да излије Духа свога на народ који беше у граду, да му уз то допусти да их може крстити на покајање.

11. Ипак, они отврднуше срца своја, говорећи му: Гле, знамо да си ти Алма и знамо да си високи свештеник над црквом коју си успоставио у многим крајевима земље, према предању своме, а ми нисмо из цркве твоје и не верујемо у таква безумна предања.

12. И ево, знамо да пошто нисмо из твоје цркве, знамо да никакве моћи немаш над нама и да си уступио судијску столицу ^аНефихи. Стога, ниси врховни судија над нама.

13. Ево, кад народ то рече и успротиви се речима његовим и изружи га и испљува га и нареди да буде истеран из града њиховог, отпутова он одатле и упути се према граду који се зваше Арон.

14. И догоди се да док путоваше тамо, будући притиснут жалошћу, пробијајући се кроз многа ^астрадања и јад душе због опакости народа који беше у граду Амонихи, догоди се тако док Алма беше притиснут жалошћу, гле, указа му се ^банђео Господњи, говорећи:

15. Благословен си Алма. Уздигни, стога, главу своју и радуј се јер имаш велик разлог да се радујеш, јер беше веран у држању заповести Божјих од времена кад прими прву поруку од Њега. Гле, ја сам онај који ти је ^апредаде.

16. И гле, послат сам да ти заповедим да се вратиш у град Амониху и да поново проповедаш народу тога града. Да, проповедај им. Да, кажи им, уколико се не покају Господ Бог ће их ^ауништити.

17. Јер гле, они сада помишљају како би могли да униште слободу твога народа, (јер тако говори Господ) што је насупрот одредбама и судовима и заповестима које Он даде своме народу.

18. Ево, догоди се да када Алма прими поруку своју од анђела Господњег, журно се врати у земљу Амониху. И уђе у град другим путем, да, путем који је на југу града Амонихе.

19. И док улажаше у град, беше огладнео и рече једном човеку: Хоћеш ли понизном слузи Божјем дати нешто да једе?

20. А човек му рече: Ја сам Нефијац и знам да си ти свети пророк Божји, јер ти си човек за ког ми ^аанђео у виђењу рече: Прими га. Стога, дођи у дом мој и ја ћу ти дати од хране своје. И ја знам да ћеш ти бити благослов мени и дому моме.

21. И догоди се да га човек прими у дом свој, а тај човек се зваше ^аАмулек. И он донесе хлеб и месо и стави пред Алму.

22. И догоди се да поједе Алма храну и насити се и ^аблагослови Амулека и дом његов, и Богу хвале исказа.

23. И кад се наједе и насити рече Амулеку: Ја сам Алма и ^ависоки сам свештеник цркве Божје широм земље.

24. И ево, бејах позван да проповедам реч Божју међу свим овим народом, у складу са духом откривења и пророштва. И бејах у овој земљи и они ме не примише, него ме ^аотераше и ја бејах спреман да заувек окренем леђа овој земљи.

25. Али гле, заповеђено ми је да се поново вратим и проричем овом народу, да, и да сведочим против њих о безакоњима њиховим.

26. И ево, Амулече, јер ме нахрани и прими, благословен си. Бејах, наиме, огладнео, јер постих много дана.

27. И борављаше Алма много дана код Амулека пре него што започе да проповеда народу.

28. И догоди се да народ поста још окорелији у безакоњима својим.

29. И реч дође Алми, говорећи: Иди! И кажи такође слузи моме Амулеку, идите и проричите овом народу, говорећи – ^аПокајте се, јер Господ овако рече: Уколико се не покајете походићу овај народ у срџби својој, да, и нећу одвратити своју жестоку срџбу.

30. И крену Алма, а тако и Амулек, међу народ да му објаве реч Божју, и беху испуњени Светим Духом.

31. И беше им дата ^амоћ, толика да не могаху бити затварани у тамнице, нити беше могуће да их иједан човек убије. Ипак, не примењиваху ^бмоћ своју све док не беху везани оковима и бачени у тамницу. Ево, беше то учињено да би Господ на њима могао да покаже моћ своју.

32. И догоди се да они пођоше и почеше проповедати и прорицати народу, по духу и моћи које им Господ даде.