Света писма
Алма 63


Поглавље 63.

Шиблон, а потом Хеламан узимају у посед свете записе – Многи Нефијци иду у земљу на северу – Хагот гради лађе које плове западним морем – Морониха у бици поражава Ламанце. Око 56–52 год. пре Христа.

1. И догоди се да почетком тридесет и шесте године владавине судија над народом Нефијевим, аШиблон узе у посед оне бсвете предмете које Алма беше предао Хеламану.

2. А беше он праведан човек и усправно ходаше пред Богом. И настојаше да добро чини без престанка, да држи заповести Господа Бога свога, а и брат његов.

3. И догоди се да и Морони умре. И тако се заврши тридесет и шеста година владавине судија.

4. И догоди се да тридесет и седме године владавине судија, велико мноштво људи, и то на броју пет хиљада и четири стотине мушкараца, са женама својим и децом својом, отпутова из земље Зарахемле у земљу која беше на асеверу.

5. И догоди се да Хагот, будући веома радознао човек, пође стога и сагради себи силно велику лађу, на границама земље Изобиље, поред земље Пустоши, и пусти је у воду у море западно, поред аузане превлаке копна која води ка земљи на северу.

6. И гле, беше много Нефијаца који се на њу укрцаше и отпловише са мноштвом намирница, а и са много жена и деце. И отпловише према северу. И тако се заврши тридесет и седма година.

7. А тридесет и осме године овај човек сагради и друге лађе. И прва лађа се такође врати, и много више људи се на њу укрца. Они, такође, понеше мноштво намирница и поново пођоше ка земљи на северу.

8. И догоди се да се о њима никад више не чу. А ми мислимо да се они утопише у дубинама морским. И догоди се да још једна лађа отплови, а куда оде не знамо.

9. И догоди се да те године беше много људи који одоше у земљу на асеверу. И тако се заврши тридесет и осма година.

10. И догоди се да тридесет и девете године владавине судија умре и Шиблон, а Коријантон лађом пође у земљу на северу да превезе намирнице народу који беше отишао у ту земљу.

11. Стога беше потребно да Шиблон пре смрти своје повери оне свете предмете сину аХеламановом, који се зваше Хеламан, јер беше назван именом оца свога.

12. Ево, гле, сви ти аурези који беху у поседу Хеламановом, беху написани и послати међу децу човечју широм земље, осим оних делова за које Алма заповеди да се бне обелодањују.

13. Ипак, требало је да се ти предмети чувају светима и апредају с једног поколења на друго. Стога, те године, беху поверени Хеламану, пре смрти Шиблонове.

14. И догоди се, такође, да те године беше неких одметника који пређоше Ламанцима. И они се поново подстакнуше на срџбу против Нефијаца.

15. И такође, те исте године, са бројном војском кренуше у рат против народа аМоронихиног, то јест, против војске Моронихине, при чему беху поражени и поново потиснути натраг у земље своје, подневши велик губитак.

16. И тако се заврши тридесет и девета година владавине судија над народом Нефијевим.

17. И тако се завршава извештај Алме, и Хеламана сина његовог, а и Шиблона који такође беше син његов.