1. И ево, догоди се да Морони не преста са извођењем припрема за рат, или да брани свој народ од Ламанаца. Он, наиме, нареди да војске његове започну почетком двадесете године владавине судија, да започну припреме за ископавање гомила земље унаоколо свих градова, широм целе земље коју Нефијци поседоваху.

2. И нареди он да на врху тих земљаних насипа буду стабла, да, дрвена грађа постављена до висине човечје, унаоколо градова.

3. И нареди да на тој дрвеној грађи буде оквир од колаца постављен на стабла унаоколо, а они беху јаки и високи.

4. И он нареди да се подигну куле да надзиру ту грађу од колаца. И нареди да на тим кулама буду саграђена безбедна места да им камење и стреле ламанске не би могли наудити.

5. И опремише се да могу отуда са врха да бацају камење по жељи својој и снази својој, и убију сваког ко би покушао да се приближи зидинама градским.

6. Тако Морони припреми упоришта за долазак непријатеља њихових, унаоколо сваког града у целој земљи.

7. И догоди се да Морони нареди да војске његове крену у источну пустињу. Да и они одоше и прогнаше све Ламанце који беху у источној пустињи, у њихове сопствене земље, које беху јужно од земље Зарахемле.

8. А земља Нефи у равној линији простираше се од источног мора до западног.

9. И догоди се да када Морони беше прогнао све Ламанце из источне пустиње, која беше северно од земаља које беху у поседу њиховом, нареди да становници који су у земљи Зарахемли и у земљи околној, пођу у источну пустињу и то до крајева поред мора, и запоседну ту земљу.

10. И постави уз то војске своје на југ, на границе поседа својих, и нареди им да подижу ^аутврђења да би осигурали војске своје и свој народ од руку непријатеља њихових.

11. И тако он одсече сва упоришта од Ламанаца у пустињи источној, да, а и на западу, утврдивши линију између Нефијаца и Ламанаца, између земље Зарахемле и земље Нефи, од западног мора, која се протеже поред извора реке Сидон – а Нефијци поседоваху сву земљу на северу, да, и чак сву земљу која беше северно од земље Изобиље, по жељи својој.

12. Тако Морони, са војскама својим, које се свакодневно увећаваху ради осигурања заштите коју им радови његови омогућише, настојаше да одсече снагу и моћ Ламанаца од земаља у поседу њиховом, да не би имали моћ над земљама у поседу њиховом.

13. И догоди се да Нефијци започеше подизање једног града, и граду наденуше име Морони, а он беше поред источног мора, и беше на југу близу границе поседа ламанских.

14. И почеше, уз то, подизање града између града Моронија и града Арона, спајајући пределе Арона и Моронија. И они граду, или земљи, наденуше име Нефиха.

15. И почеше, такође, те исте године, да граде многе градове на северу, један на посебан начин који назваше Лехи, који беше на северу у близини предела обале морске.

16. И тако се заврши двадесета година.

17. И у тим повољним приликама народ Нефијев беше почетком двадесет прве године владавине судија над народом Нефијевим.

18. И напредоваху веома, и посташе веома богати. Да, и намножише се и посташе јаки у земљи.

19. И тако видимо како су милостиви и праведни сви поступци Господњи у испуњавању свих речи Његових деци човечјој. Да, можемо видети да се све речи Његове потврђују, чак и у ово време, које рече Лехију, говорећи:

20. Благословен си ти и деца твоја. И она ће бити благословена. Уколико буду држала заповести моје напредоваће у земљи. Али сети се, уколико не буду држала заповести моје биће ^аискључена из присуства Господњег.

21. И видимо да ова обећања беху потврђена у народу Нефијевом. Наиме, свађе њихове и сукоби њихови, да, убиства њихова и отимачине њихове, идолопоклонство њихово, курварства њихова и одвратности њихове, који беху међу њима беху ти који навукоше на њих ратове њихове и уништења њихова.

22. А они који беху верни у држању заповести Господњих беху избављани у свим временима, док хиљаде опаке браће њихове беше послато у ропство, или да страдају од мача, или да ишчезну у невери и помешају се са Ламанцима.

23. Али гле, не беше ^асрећнијег времена међу народом Нефијевим, од дана Нефијевих, него у дане Моронијеве, да, и то сада, у двадесет и првој години владавине судија.

24. И догоди се да се двадесет и друга година владавине судија такође заврши у миру, да, а и двадесет и трећа година.

25. И догоди се да би и почетком двадесет и четврте године владавине судија био мир међу народом Нефијевим да не беше ^асукоба који се догоди међу њима у погледу на земљу Лехи, и земљу Моријантон, која се спајаше са границама Лехија, а обе беху у пределу поред обале морске.

26. Јер гле, народ који поседоваше земљу Моријантон полагаше право на део земље Лехи. Стога међу њима наста жестока препирка, толика да се народ Моријантонов лати оружја против браће своје, и одлучише да их мачем побију.

27. Али гле, народ који поседоваше земљу Лехи, побеже у табор Моронијев и обрати му се за помоћ, јер гле, они не беху у заблуди.

28. И догоди се да када народ Моријантонов, кога предвођаше човек чије име беше Моријантон, откри да народ Лехијев побеже у табор Моронијев, силно се уплаши да их војска Моронијева не би напала и уништила их.

29. Стога, Моријантон стави у срца њихова да треба да побегну у земљу која је на северу, која је прекривена великим воденим површинама, и заузму ту земљу која је на северу.

30. И гле, остварили би они ту замисао, (што би био разлог за жаљење) али гле, Моријантон будући да беше веома гневан човек, расрди се стога на једну од слушкиња својих, и нападе је и веома изудара.

31. И догоди се да она побеже и пређе у табор Моронијев и исприча Моронију све у погледу тога, а и о намерама њиховим да беже у земљу на северу.

32. Ево, гле, народ који беше у земљи Изобиље, заправо Морони, уплаши се да ће они послушати речи Моријантонове и ујединити се са његовим народом, и тако би он добио посед оних делова земље који би положили темељ за озбиљне последице по народ Нефијев, да, последице које би довеле до рушења ^аслободе њихове.

33. Стога Морони посла војску своју са њеним табором да заустави народ Моријантонов, да прекине бег њихов у земљу на северу.

34. И догоди се да их не пресретоше док ови не дођоше до граница земље ^аПустош. А тамо их пресретоше близу узаног пролаза који поред мора води у земљу на северу, да, поред мора, на западу и на истоку.

35. И догоди се да војска коју Морони посла, коју вођаше човек чије име беше Теанкум, дочека народ Моријантонов. А народ Моријантонов беше тако тврдоглав, (јер беху надахнути опакошћу његовом и ласкавим речима његовим) да међу њима започе битка, у којој Теанкум погуби Моријантона и порази војску његову и зароби их, и врати се у табор Моронијев. И тако се заврши двадесет и четврта година владавине судија над народом Нефијевим.

36. И тако народ Моријантонов беше враћен назад. И пошто се заветоваше да ће чувати мир, беху враћени у земљу Моријантон, и између њих и народа Лехијевог дође до уједињења. И они се такође обновише у земљама својим.

37. И догоди се да исте године мир беше обновљен у народу Нефијевом, да Нефиха, други врховни судија, умре, попуњавајући судијску столицу у савршеној исправности пред Богом.

38. Ипак, он беше одбио Алму да преузме оне записе и оне предмете које Алма и очеви његови држаху најсветијима. Стога их Алма повери сину своме, Хеламану.

39. Гле, догоди се да син Нефихин беше постављен да заузме судијску столицу на месту оца свога. Да, беше он постављен за врховног судију и управитеља над народом, уз заклетву и свети обред да ће праведно судити и чувати мир и слободу народа, и пружити им свете повластице да служе Господу Богу своме, да ће подупирати и бранити дело Божје у све дане своје, а опаке приводити правди према злочину њиховом.

40. Ево, гле, име његово беше Пахоран. И Пахоран попуњаваше столицу оца свога, а владавину своју над народом Нефијевим започе крајем двадесет и четврте године.