1. И догоди се да почетком пете године њихове владавине започе сукоб међу народом, ради неког човека који се зваше Амлики, а он беше веома лукав човек, да, мудар човек у погледу на мудрост овог света, и беше по реду човека који мачем уби ^аГедеона и који по закону беше погубљен.

2. Ево, тај Амлики, својим лукавством повуче за собом много људи и то толико много да посташе веома моћни и труђаху се да Амликију поставе за цара над народом.

3. Ево, беше то узнемиравајуће за народ цркве, а и за све оне који не беху заведени убеђивањем Амликијевим, јер знадоше да се по закону њиховом такве ствари морају решавати ^агласом народа.

4. Стога, буде ли могуће да Амлики освоји глас народа, будући опак човек, ^алишио би их њихових црквених права и повластица, јер намера његова беше да уништи цркву Божју.

5. И догоди се да се окупи народ широм земље, сваки човек у складу са мишљењем својим, било да је оно за или против Амликија, у засебним групама, имајући многе свађе и зачуђујуће ^асукобе једни са другима.

6. И тако се они окупише да поводом тога дају своје гласове, а они беху предати судијама.

7. И догоди се да се глас народа окрену против Амликија, те он не беше проглашен за цара над народом.

8. Ево, изазва то велику радост у срцима оних који беху против њега, али Амлики подбуни оне који му беху наклоњени на срџбу против оних који му не беху наклоњени.

9. И догоди се да се окупише и посветише Амликија да им буде цар.

10. Ево, кад Амлики би постављен за цара над њима, заповеди им да се лате оружја против браће своје, а то учини како би их себи потчинио.

11. Ево, народ Амликијев распознаваше се по имену Амликија, називајући се ^аАмликијцима, а остали се назваху ^бНефијцима, или народом Божјим.

12. Отуда народ нефијски беше свестан намера Амликијаца и зато се припремаху да их дочекају. Да, наоружаху се мачевима и сабљама, и луковима и стрелама, и камењем и праћкама, и сваковрсним и свакојаким ^аоружјем ратним.

13. И тако беху спремни да дочекају Амликијце у време њиховог доласка. А беху именовани капетани, и виши капетани, и врховни капетани, у складу са бројем њиховим.

14. И догоди се да Амлики наоружа своје људе сваковрсним и свакојаким ратним оружјем, и уз то одреди поглаваре и предводнике над народом да их поведу у рат против браће њихове.

15. И догоди се да се Амликијци попеше на брежуљак Амниху, што беше источно од ^ареке Сидона, која тече покрај ^бземље Зарахемле и тамо започеше да ратују са Нефијцима.

16. Ево, Алма, будући ^аврховни судија и владар народа Нефијевог, стога пође горе са својим народом, да, са капетанима својим и врховним капетанима, да, на челу војски својих, у битку против Амликијаца.

17. И почеше убијати Амликијце на брежуљку источно од Сидона. И Амликијци се великом снагом сукобише са Нефијцима, толико да многи од Нефијаца падоше пред Амликијцима.

18. Ипак, Господ ојача руку нефијску, тако да убијаху Амликијце у великом покољу, да они почеше бежати пред њима.

19. И догоди се да Нефијци гоњаху Амликијце цео тај дан и убијаху их у великом покољу, тако да од Амликијаца беше ^апогубљено дванаест хиљада пет стотина тридесет и две душе, а од Нефијаца беше погубљено шест хиљада пет стотина шездесет и две душе.

20. И догоди се да кад Алма не могаше више гонити Амликијце, нареди да његов народ разапне шаторе своје у ^адолини Гедеон, долини названој по оном Гедеону који мачем беше погубљен руком ^бНехоровом, и у тој долини Нефијци преко ноћи разапеше шаторе своје.

21. И Алма посла уходе да прате остатак Амликијаца да би могао сазнати намере њихове и савезе њихове, како би се могао одбранити од њих, како би свој народ могао сачувати од уништења.

22. Ево, они које беше послао да мотре табор Амликијаца зваху се Зерам, и Амнор, и Манти, и Лимхер; они беху ти који са људима својим одоше да мотре табор амликијски.

23. И догоди се да се ујутро у великој журби вратише у табор Нефијаца, силно запрепашћени и обузети великим страхом, говорећи:

24. Гле, дођосмо до табора ^аамликијског и на наше велико запрепашћење, у земљи Минон, изнад земље Зарахемле, у смеру земље ^бНефи, видесмо бројне чете Ламанаца и гле, Амликијци им се прикључише;

25. И они насрћу на браћу нашу у тој земљи, а они беже пред њима са стадима својим, и женама својим и децом својом, према граду нашем, и уколико не пожуримо заузеће град наш, а очеви наши и жене наше и деца наша биће побијени.

26. И догоди се да народ Нефијев покупи шаторе своје и отиде из долине Гедеон према граду своме, а то беше град ^аЗарахемла.

27. И гле, док прелажаху реку Сидон, Ламанци и Амликијци, који беху ^абројни скоро као песак морски, насрнуше на њих да их униште.

28. Ипак, Нефијци беху ^аојачани руком Господњом и жарко Му се мољаху да их избави из руку непријатеља њихових; стога Господ чу вапаје њихове и ојача их, и Ламанци и Амликијци падоше пред њима.

29. И догоди се да се Алма мачем бораше са Амликијем, лицем у лице, и жестоко се сукобише један са другим.

30. И догоди се да Алма, пошто беше човек Божји, јер беше подстакнут великом ^авером, завапи: О, Господе, смилуј се и поштеди ми живот, да могу бити оруђе у рукама твојим, да спасем и сачувам овај народ.

31. Ево, кад Алма изговори те речи поново се сукоби с Амликијем и беше ојачан, тако да уби Амликија мачем својим.

32. А сукоби се и са царем ламанским, али цар ламански побеже пред Алмом и посла страже своје да се сукобе са Алмом.

33. Али, Алма се са стражама својим сукоби са стражама цара ламанског док их не поби и потисну.

34. И тако он рашчисти поље, то јест, обалу реке, која беше на западу реке Сидона, побацавши у воде Сидона тела Ламанаца који беху побијени, да би тако његови људи могли имати место да пређу и да се сукобе са Ламанцима и Амликијцима на западној страни реке Сидона.

35. И догоди се да када сви они беху прешли реку Сидон, Ламанци и Амликијци почеше да беже пред њима упркос томе што беху тако бројни да се не могаху избројати.

36. И бежаху пред Нефијцима према пустињи која беше на западу и северу, даље изван граница земље, а Нефијци их тераху свом снагом и убијаху их.

37. Да, беху дочекивани са свих страна и убијани и потискивани, док не беху расејани на запад и на север, док не досегоше пустињу која се зваше Хермаунтс, а беше то део пустиње који обиловаше дивљим и грабљивим зверима.

38. И догоди се да многи у пустињи помреше од рана својих, и прождираху их звери, а и птице грабљивице, а кости њихове нађоше се и беху нагомилане на земљи.