1. И опет, ја Алма, пошто ми Бог заповеди да поведем Амулека и поново пођем да проповедам овом народу, или народу који беше у Амонихи, догоди се да кад им почех проповедати, почеше се они препирати са мном, говорећи:

2. Ко си ти? Мислиш ли да ћемо поверовати сведочанству ^аједног човека, иако нам он проповеда да ће земља проћи?

3. Ево, не разумеше они речи које изговорише, јер не знадоше да ће земља проћи.

4. И још рекоше: Нећемо поверовати твојим речима иако пророкујеш да ће овај велик град бити уништен у ^аједан дан.

5. Ево, не знадоше да Бог може учинити тако чудесна дела, јер беху народ тврдог срца и тврде шије.

6. И они рекоше: ^аКо је Бог кад међу овај народ не шаље ^бвећу власт него једног човека да им објави истину о тако великим и чудесним стварима?

7. И иступише како би руке своје ставили на мене, али гле, не учинише то. И ја са одважношћу стајах да им објавим, да, одважно им сведочах, говорећи:

8. Гле, о ви опако и покварено ^апоколење, како заборависте предање очева својих. Да, како брзо заборависте заповести Божје.

9. Зар се не сећате како отац наш, Лехи, беше изведен из Јерусалима ^аруком Божјом? Зар се не сећате како све њих кроз пустињу вођаше?

10. И зар тако брзо заборависте колико пута избави очеве наше из руку непријатеља њихових и сачува их да не буду уништени, и то рукама браће своје?

11. Да, да не беше неупоредиве моћи и милости Његове и трпељивости Његове према нама били бисмо неизбежно истребљени са лица земаљског много пре овог времена, а можда бисмо били доведени у стање ^абескрајне беде и јада.

12. Гле, ево, кажем вам да вам Он заповеда да се покајете, а уколико се не покајете нипошто не можете баштинити царство Божје. Али гле, није то све – Он вам је заповедио да се покајете или ћете бити потпуно ^ауништени са лица земаљског. Да, походиће вас Он у срџби својој и неће одвратити своју ^бжестоку срџбу.

13. Гле, зар се не сећате речи које Он рече Лехију, говорећи: ^аУколико будете држали заповести моје, напредоваћете у земљи? И опет, речено је: Уколико не будете држали заповести моје, бићете искључени из присуства Господњег.

14. Ево, ја бих да се сетите да будући да Ламанци не држаху заповести Божје, беху ^аискључени из присуства Господњег. Видимо, ето, да се реч Господња обистини у томе и да Ламанци беху искључени из присуства Његовог, од почетка преступа својих у земљи.

15. Ипак, кажем вам да ће у дан суда бити ^аподношљивије за њих него за вас ако останете у гресима својим, да, чак и у овом животу подношљивије за њих него ли за вас, уколико се не покајете.

16. Јер много је обећања која се ^апротежу на Ламанце, јер ^бпредања очева њихових учинише да остану у стању ^внезнања свога. Стога ће им Господ бити милостив и ^гпродужиће постојање њихово у земљи.

17. А у неком временском периоду биће ^анаведени да поверују у реч Његову и да сазнају за неисправност предања очева њихових. И многи од њих биће спашени, јер ће Господ бити милостив према свима који ^бпризову име Његово.

18. Али гле, кажем вам да истрајете ли у опакости својој, дани ваши у земљи неће се продужити, јер ће ^аЛаманци бити послати на вас. И ако се не покајете доћи ће у време које не знате, и бићете похођени ^бпотпуним уништењем, а биће то у складу са жестоком ^всрџбом Господњом.

19. Јер Он неће допустити да живите у безакоњима својим, да уништавате Његов народ. Кажем вам, не. Радије ће допустити да Ламанци ^ауниште сав Његов народ који се зове народ Нефијев, буде ли могуће да ^бпадну у грехе и преступе пошто добише толико светла и толико знања од Господа Бога свога;

20. Да, пошто беху тако високо повлашћен народ Господњи. Да, пошто беху повлашћени више него свако друго племе, колено, језик и народ, пошто им све беше ^аобзнањено у складу са жељама њиховим и вером њиховом и молитвама о ономе што беше и што јесте и што ће доћи;

21. Пошто беху похођени Духом Божјим, и пошто са анђелима разговараху, и пошто им глас Господњи говораше, пошто имаху дух пророштва, и дух откривења, а и многе дарове, дар говорења језицима, и дар проповедања, и дар Светог Духа, и дар ^апревођења;

22. Да, и пошто их Бог ^аизбави из земље јерусалимске руком Господњом, пошто беху спашени од глади и од болести и разноликих и сваковрсних обољења, и пошто посташе снажни у бици да не могаху бити уништени, пошто сваки пут беху изведени из ^бропства, и пошто беху одржани и сачувани до сада и напредоваху док се не обогатише у свакојаким стварима –

23. И ево, гле, кажем вам да ако овај народ, који прими толико благослова из руке Господње, преступи насупрот светлу и знању које имају, кажем вам, буде ли тако да падну у преступ, много ^аподношљивије биће Ламанцима него њима.

24. Јер гле, ^аобећања Господња се протежу на Ламанце, али не на вас ако преступите. Јер није ли Господ јасно обећао и чврсто прогласио, да ако се побуните против Њега, бићете потпуно уништени са лица земаљског?

25. И ево, из тог разлога, да не бисте били уништени, посла Господ анђела свога да походи многе из Његовог народа, проглашавајући им да морају изаћи и снажно викати овом народу, говорећи: ^аПокајте се, јер царство небеско је близу;

26. И ^ане много дана од сада Син Божји ће доћи у слави својој, и слава Његова биће слава ^бЈединорођеног од Оца, пуног ^вблагодати, праведности и истине, пуног стрпљења, ^гмилости и трпељивости, брзог да ^дчује вапаје свога народа и да услиши молитве њихове.

27. И гле, Он долази да ^аоткупи оне који ће се ^бкрстити на покајање, кроз веру у име Његово.

28. Стога, припремите пут Господу, јер време је близу да сви људи жању награду за ^адела своја, по томе каква беху – беху ли она праведна, ^бжњеће спасење душама својим, по моћи и избављењу Исуса Христа, а беху ли зла, жњеће ^впроклетство душама својим, по моћи и сужањству ђаволовом.

29. Ево, гле, то је глас анђела који виче народу.

30. А ево, ^аљубљена браћо моја, јер јесте браћа моја, и требало би да сте љубљени, и требало би да рађате делима која доликују покајању, будући да су срца ваша веома отврднула против речи Божје, и будући да сте ^бизгубљен и пао народ.

31. И ево, догоди се да када ја, Алма, изрекох те речи, гле народ беше гневан на мене јер им рекох да су народ тврдог срца и ^атврде шије.

32. И такође, јер им рекох да су изгубљен и пао народ, беху гневни на мене и настојаху да ставе руке своје на мене да ме могу у тамницу бацити.

33. Али, догоди се да им Господ не допусти да ме тада ухвате и у тамницу баце.

34. И догоди се да и Амулек пође и иступи и поче им проповедати. А ево, ^аречи Амулекове нису све записане. Ипак, део речи његових записан је у овој књизи.