1. И ево, догоди се да пошто им Алма беше изговорио те речи седе на земљу, а ^аАмулек устаде и поче да их поучава, говорећи:

2. Браћо моја, мислим да је немогуће да не знате ово што пророци рекоше о доласку Христовом, о коме поучавамо да је Син Божји. Да, знам да сте ^атоме обилно поучавани пре расправе ваше међу нама.

3. И пошто пожелесте да вам брат мој љубљени обзнани шта да чините због невоља својих, и нешто мало вам рече како би припремио умове ваше, да, и подстакну вас на веру и стрпљење –

4. Да, и то да имате толико вере да чак ^азасадите реч у срца своја, како бисте проверили ваљаност њену.

5. И ми приметисмо да велико питање које вам је на уму је да ли је реч у Сину Божјем, или, да ли Христа неће бити.

6. И ви, такође, приметисте да вам брат мој доказа многим примерима да ^ареч јесте у Христу за спасење.

7. Брат мој се позва на речи Зеносове, да откупљење долази преко Сина Божјег, а и на речи Зенокове. И такође, позва се на Мојсија да докаже да је то истинито.

8. И ево, гле, и ја сам ћу вам ^апосведочити да је то истинито. Гле, кажем вам да знам да ће Христ доћи међу децу човечју да преузме на себе преступе свога народа, и да ће извршити ^бпомирење за грехе света, јер Господ Бог то рече.

9. Наиме, потребно је да се ^апомирење изврши, јер се према великом ^бплану Вечног Бога помирење мора извршити, иначе цео људски род мора неизбежно страдати. Да, сви су окорели, да, сви су ^впали и изгубљени и морају страдати осим посредством помирења које је потребно извршити.

10. Јер, потребно је да буде велика и последња ^ажртва. Да, не жртва човечја, нити животињска, нити било какве живине, јер то неће бити људска жртва, већ мора бити ^ббесконачна и вечна ^вжртва.

11. Ево, нема ни једног човека који би могао да жртвује своју крв која ће извршити помирење за грехе другог. Ево, убије ли човек, гле, хоће ли закон наш, који је ^аправедан, узети живот брата његовог? Кажем вам, не.

12. Него закон тражи живот оног који ^аубиство почини. Стога не може бити ничег мањег од бесконачног помирења које ће задовољити за грехе света.

13. Потребна је, стога, да буде велика и последња жртва, и тада ће бити, или би требало да буде ^акрај проливању крви. Тада ће се ^бзакон Мојсијев испунити. Да, све ће се испунити, свако словце и цртица, и ништа неће проћи.

14. И гле, то је цело ^азначење ^бзакона, сваки делић указује на велику и последњу ^вжртву. А та велика и последња жртва биће Син Божји, да, бесконачна и вечна.

15. И тако ће Он донети ^аспасење свима онима који верују у име Његово. А то је сврха те последње жртве, да изврши потпуну милост која надвладава правду и људима пружа средство да би могли имати веру која води ка покајању.

16. И тако ^амилост може да удовољи захтевима ^бправде, и обухвата их у наручје сигурности, док је онај који не испољава веру која води ка покајању изложен целом закону захтева ^вправде. Стога се само за оног који има веру ка покајању остварује тај велики и вечни ^гплан откупљења.

17. Стога, нека вам Бог подари, браћо моја, да почнете да испољавате своју ^аверу ка покајању, да почнете да ^бпризивате Његово свето име, да би Он имао милости према вама;

18. Да, вапите Њему за милост, јер је Он моћан да спасе.

19. Да, понизите се и истрајте у молитви Њему.

20. Вапите Њему када сте на пољима својим, да, за сва стада своја.

21. ^аВапите Њему у кућама својим, да за све укућане своје, и ујутро, и у подне, и увече.

22. Да, вапите Њему против моћи непријатеља својих.

23. Да, ^авапите Њему против ^бђавола, који је непријатељ сваке ^вправедности.

24. Вапите Њему за усеве поља својих, да можете напредовати у њима.

25. Вапите за стада на пољима својим, да се намноже.

26. Али, то није све, морате изливати душе своје у ^аодајама својим и скровитим местима својим, и у пустињи вашој.

27. Да, а када не вапите Господу, нек ^асрца ваша буду ^биспуњена, упућена у молитви Њему непрестано за добробит вашу, а и за добробит оних који су око вас.

28. И ево, гле, љубљена браћо моја, кажем вам, не мислите да је то све. Јер када све то учините, окренете ли се од оних у ^апотреби, и голих и не походите болесне и ожалошћене, и не ^буделите од иметка свога, ако имате, онима који су у потреби – кажем вам, ако не учините ништа од тога, гле, ^вмолитва ваша је ^гузалуд и не користи ништа, а ви сте као лицемер који веру пориче.

29. Стога, не сетите ли се да ^амилостиви будете, ви сте као отпад који ливци одбацују, (јер вредности нема) и људи га ногама газе.

30. И ево, браћо моја, ја бих да, пошто примисте толико сведочанстава, видевши да Света писма сведоче о томе, кренете и донесете ^аплод који води покајању.

31. Да, ја бих да кренете и више не отврднете срца своја. Јер гле, сада је време и ^адан спасења вашег. Покајете ли се и не отврднете срца своја, тај велики план откупљења сместа ће се извршити на вама.

32. Јер гле, за људе је овај живот време ^априпреме за сусрет с Богом. Да, гле, дан овог живота је дан за људе да изврше дела своја.

33. И ево, као што вам раније рекох, будући да имадосте толико сведочанстава, стога, преклињем вас да дан свога ^апокајања не ^бодгађате за крај, јер после овог дана живота који нам је дат да се припремимо за вечност, гле, не искористимо ли време своје док смо у овом животу, долази тада ^вмркла ^гноћ у којој се никакво дело не може извршити.

34. Не можете рећи када доспете до тог страшног ^атренутка: Покајаћу се, вратићу се Богу своме. Не, не можете то рећи, јер онај исти дух који буде поседовао тела ваша у време кад будете одлазили из овог живота, тај исти дух ће имати моћ да запоседне тело ваше у том вечном свету.

35. Јер гле, будете ли одгађали дан покајања свога све до смрти, гле, постаћете ^апотчињени духу ђаволовом и он вас ^бпечати као своје. Стога се Дух Господњи повуче од вас и нема места у вама, а ђаво има сву моћ над вама. И то је коначно стање опаких.

36. А то знам јер ми Господ рече да не пребива у храмовима који ^анису свети, већ пребива у срцима ^бправедних. Да, и рече, такође, да ће праведни седети у царству Његовом да више никад не изађу. Међутим, одећа њихова мора бити избељена крвљу Јагњетовом.

37. И ево, љубљена браћо моја, желим да то упамтите и да спасење своје ^аградите у страху пред Богом, и да више не поричете долазак Христов;

38. Да се више не ^апрепирете са Светим Духом, него да га примите и преузмете на себе ^биме Христово. Да се понизите и то до у прах, и ^вслужите Богу на којем год месту били, у духу и истини, и да свакодневно живите у ^гзахваљивању за мноштво милости и благослова које вам Он дарује.

39. Да, и још вас опомињем, браћо моја, да будете непрестано ^абудни у молитви, да вас ^бискушења ђаволова не заведу, да вас он не надвлада, да не постанете поданици његови у последњи дан. Јер гле, не награђује вас он ^вничим добрим.

40. И ево, љубљена браћо моја, опоменуо бих вас да имате ^астрпљења и да подносите свакојаке невоље, да не ^бружите оне који вас избацују због великог сиромаштва вашег, да и ви не постанете грешници као они;

41. Већ да стрпљења имате, и да невоље ове подносите са чврстом надом да ћете се једног дана одморити од свих невоља својих.